Мина Ћурчић: Велики Суринам

Поделите:

Рекло би се да се на линији Београд-Приштина догађаји нижу брзо као на филму: тек што је Хојт Ји запретио Србима на српском не би ли га боље разумели да не могу наставити да развијају односе са Русијом, јер се “не може истовремено седети на две столице“, а Хашим Тачи брже боље, гостујући у најгледанијој албанској емисији “Клан Косова“, позвао Албанце да изаберу “мање зло“, односно подрже почетак рада Специјаног суда за ратне злочине ОВК, јер у супротном не могу рачунати на партнерство са САД и НАТО, Ивица Дачић нас је обавестио да је Суринам, најмања суверена држава у Јужној Америци и бивша холандска колонија, повукла признање Косова, сасвим очекивано, стигла је бурна реакција из Приштине: Јетлиј Зимберај, званичник министарства спољних послова тзв.Косова, једноставно је објаснио да Суринам не може да уради “пуј пике не важи“, као и да је свестан “изузетног интереса, снажних и лоших намера суседне државе Србије у вези са подривањем међународног легитимитета Републике Косово“.

“Повлачење признања независности не постоји у међународном праву. Дачићева изјава је нетачна, а он је шарлатан.“, додао је Зимберај.

Међутим, приштински “Зери“ је објавио документ у коме се јасно види да је ова држава повукла признање Косова,а Зимберај се више није оглашавао у вези са овом темом, вероватно не толико због чињенице да је Суринам ипак повукао призање Косова и да Дачић није слагао, колико због чињенице да је тзв.косовски премијер, Рамуш Харадинај, одбио да присуствује састанку и заједничкој конференцији са високим званичиницима НАТО у штабу КФОР-а у Приштини. Шпански амбасадор у Северноатлантском савезу захтевао је да Харадинај не буде представљен као председник владе, као и да се припадници Косовско безбедносних снага(КБС) не представљају титулама и не носе униформе, јер његова држава не признаје независност Косова и стога ове личности немају за њих званичан статус. Харадинај је отказао састанак са делегацијом коју је предводио заменик генералног секретара НАТО-а и конференцију за штампу. Највиша званичница НАТО-а, Роуз Готемелер, састала се само са Хашимом Тачијем кога је ословљавала по имену, без помињања личних позиција, преноси Газета Експрес.

“Дан је био пун охрабрујућих састанака са представницима НАТО-. Са замеником генералног секретара НАТО, Роуз Готемелер, разговарали смо о продубљивању сарадње између Косова и НАТО. Сложили смо се да ћемо искористити све могућности за трансформацију КБС кроз уставне промене уз учешће свих заједница на Косову. Чим Косово и наш регион постану део НАТО-а,  мир и стабилност ће бити одрживији.“, изјавио је Тачи након састанка. И док се многи труде да нам објасне да Космет и Каталонија “нису исто“, наводећи безброј разлога зашто за Каталонију треба да важи политика непризнавања, а за Косово политика признавања, позивајући се на чињеницу да су “државе стварни ентитети, а не правне творевине и да је то прихваћено тумачење међународног права које је Међународни суд правде потврдио у случају Косова, као и да унутрашњи суверенитет претходи спољашњем“, јасно је да је су неке државе, можда, признале независност Косова јер им се чинило да тиме ништа не могу да изгубе, штавише, грађани тих држава не знају ни где се налази Србија, а још мање са каквим се проблемом суочава, све док се није десио случај “Каталонија“. Не треба се унапред надати, нити очекивати да ће након једне мале државе као што је Суринам и оштре реакције шпанског амбасадора у Северноатлантској алијанси, остале државе које су признале “Косово“ реаговати исто, међутим, извесно је да ће оне државе које и даље нису признале једнострано проглашену независност Косова, а на које се врши притисак да исто учине, ако ништа друго, имаће изговор да одбију да признају Косово или оставе одлуку о признању за нека “боља времена“. Азем Власи опомиње Београд да је “питање Косова одавно решено“, напомињући да је “Косово независна и суверена држава“ и да се “Београд ту ништа не пита, нити је позван да даје било каква коначна решења“, међутим, Власи као да не мисли о томе шта ће се десити ако се признање Косова одједном доведе у питање, чак не у случају оних држава које су признале Косово, већ оних које нису. Шта ће онда бити? Иако је Косово признато од стране 108 држава, пошто је Суринам повукао одлуку о признању, треба напоменути да се међу овим државама налазе и Тајван, односно једна непризната држава која је званично признала Косово, али и Нигерија и Уганда које су признале Косово, али Приштина никада није добила потврду о томе.Стога, Азем Власи није у праву, јер да је “питање Косова одавно решено“ не би се данас “Косово“ суочавало са повлачењем признања од стране Суринама, али ни захтевима Шпаније да се тзв. косовски премијер, али и представници КБС, одрекну званичних титула јер оне не значе ништа. Како ништа ако је питање Косова одавно решено? У децембру 2011.године, Тачи се састао са бившом америчком државном секретарком Хилари Клинтон у Бриселу. Клинтон је том приликом са Тачијем разговарала о односима САД и Косова, истичући да “Косово ни у ком случају не сме остати изоловано“, као и да “Косово има подршку САД“. Две године пре “непланираног сусрета“ у Бриселу, Клинтонова је позвала Тачија и Фатмира Сејдијуиа, тадашњег председника тзв. Косова, у званичну посету Сједињеним Америчким Државама, а медији у Приштини су овај позив оценили као “афирмацију подршке коју САД пружају Приштини“. Такође, САД су инсистирале да државе које нису признале Косово то учине, као што је био случај са Грчком.

“Американци такође форсирају признавање Косова. Још увек нема промене става, али треба разумети да не бисмо желели да наудимо нашим односима са САД и ЕУ само да бисмо задржали добре односе са Србијом. То је моје лично мишљење.“, објаснила је Ксенија Коуналаки, грчка публицисткиња. Током 2009.године од Бангладеша је чак пет пута захтевано да призна Косово од стране САД, међутим, министарка спољних послова Дипу Мони се трудила да одоли притисцима, објаснивши америчком амбасадору да “ова држава донети одлуку самостално“, што се ипак није десило, јер је Бангладеш признао независност Косова у јуну 2016. На поједине афричке земље, које нису признале Косово, такође се вршио притисак да ту своју одлуку промене, а албански лидери из Приштине су се надали да ће чувена “европска петорка“, односно Грчка, Кипар, Румунија, Шпанија и Словачка подлећи притисцима и признати Косово.

“Данас ниједна земља било да се налази у Европи или ван Европе нема легалне разлоге да одлаже признање Косова. Осим овог, личности, институције ЕУ, земље чланице, треба да раде више како би убедиле пет земаља ЕУ које нису признале Косово, да интересе ЕУ ставе пре својих државних интереса.“, објаснио је Енвер Хоџај, бивши шеф косовске дипломатије. Дорис Парк, посланица Европског парламента, тада је изјавила да непризнавање Косова од стране ових земаља и Србији даје разлог да каже ЕУ “кад земље ЕУ не признају Косово, зашто бисмо ми то урадили“, што је било тачно, међутим,  данас је ситуација сасвим другачија, а томе се нису надали ни Пакова, ни Хоџај. Тада је било јасно да ће САД вршити притисак на државе које нису признале независност Косова да то учине, нарочито на оне које су чланице Европске Уније, док је данас потпуно јасно да Шпанија ни под којим условом не може признати Косово, али и да многе друге државе могу доћи у искушење да преиспитају ову одлуку, али и да се САД више неће трудити да изнуде признање, јер је време Клинтонових прошло, а данашње “Косово“ није ништа друго него творевина Била Клинтона. И ако може Косово, онда може и Баскија, и Фландрија, и Корзика, и Истра, и Паданија, и Каталонија, и Република Српска, и Баварска.

И биће лакше рећи само једно “не“, него вазда изговарати “да“.

Мина Ћурчић

ВИДОВДАН

 

 

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *