Борислав Боровић: Чувајмо националне брендове

Поделите:

Брендирање је оно што људи говоре о вама док нисте у истој просторији са њима“, Џеф Безос

Марка или бренд је препознатљива ознака или име неког производа или услуге која обавезно подразумева и квалитет. Ипак, најважнија одлика бренда није лого, карактеристичне боје или слоган, већ начин на који га околина перципира, односно начин на који комуницира с околином и какву јој поруку шаље. Ако ми то не ценимо и заборављамо, свет није престао да то вреднује и цени. Угледна марка или „бренд“ се тешко стиче , и то квалитетом и трајањем и ми би требало да престанемо да се играмо, бар са оним вредностима које је неко пре нас годинама стварао и градио. У прилог овој теми, навео би само три примера из скоре прошлости, који илустративно одсликавају наш однос према тешко стицаном угледу и онако малобројних брендовима по којима нас препознају у Европи и свету.

Танјуг  – Један од најутицајнијих светских листова, високо тиражни амерички лист Њујорк Тајмс је новембра 2015 године пренео вест агенције АП, да је српска Влада затворила Новинску агенцију Танјуг основану пре 72 године. Не могу да нагађам у ком  је тачно контексту  овај медијски гигант из Њујорка објавио ову вест око Танјуга, али интригантност  сигурно лежи у чињеници да је Танјуг основан далеке 1943 године,  да је постао познат широм света као поуздан извор информација са простора иза тадашње  „гвоздене завесе, потом и из државе предводнице Несврстаних , све до данашњих дана. Танјуг је био и сарадник и партнер многих светских агенција и једно време котиран међу пет најутицајнијих и најпоузданијих светских агенција.  Било би сјајно када би се ствари око Танјуга коначно почеле да крећу  у смеру да овај својеврсни бренд ипак опстане, јер мало је онога по чему нас свет још увек идентификује и препознаје. Или као што пре неки дан исправно рече Станко Црнобрња, члан Радне групе Министарства културе за израду нове медијске стратегије, да се Танјуг врати у легалне оквире, а не да овако постоји као фантом или зомби, сахрањен па враћен из мртвих. Дакле, да остане државна агенција – јавни сервис у области агенцијских услуга. Поготово, што ни конкурентске агенције  у Србији немају ништа против тога.

Политика – Ако се задржимо у свери информација и медија, необично је важно рећи, да се најстарији лист на Балкану и један од старијих на континенту и свету,  лист Политика, може наћи у сличној позицији. Можда не да потпуно  нестане, али може да се претвори у нешто сасвим друго од оног што је деценијама била. А то би значило да је суштински нестала. Стање није најбоље, ни у пословном а ни у професионалном (новинарском) смислу, па је државни приоритет да се врати старим вредностима. Политика је као ретко шта у овој земљи актуелни, живи доказ нашег  цивилизацијског постигнућа уназад више од једног века. Свако јутро, Политика нас својим постојањем подсећа на ту лепу писмену традицију и културу , иначе  угрожену у угрожавану сваки дан на овим просторима. Она  као да нервира  и смета онима који би да се све релативизују у таблоидном  вредновању , почев од уметности и културе, до политике и економије, али и самог живота на крају.  Она их нервира и својим форматом, бројем страница и „величином текстова“ да банализујем ствар али да погодим суштину, чини ми се. Мада верујем, да се то ипак неће и не сме десити…и дозволити.

Енергопројект – Представници Јужноафричке  републике, су се негде  средином  2007. године  обратили  нашим дипломатским представништвима  у тој земљи, интересујући се  за званични контакт на државном нивоу са Енергопројектом као пожељним  градитељем стадиона за светско првенство у фудбалу 2010 године. После консултација у земљи са надлежним органима, пренето им је да Енергопројект и није  више тако  јака компанија и да би препоручили неку другу фирму из Србије. Чини ми се да се радило о једној фирми из Ужица, која је и међувремену можда  чак и постала лидер на грађевинком тржишту Србије, али…  Домаћини су били запањени, објашњавајући, да се у Јужноафричкој републици, на основу деценијског рада у тој земљи и Африци и угледа стеченог тим радом, компанија „Енергопројект“ у грађевинарству котира  исто као Мерцедес у ауто индустији. Очигледно да српским државним органима то није био убедљив и довољан разлог и остали су при ранијем предлогу. И тако је Србија изгубила посао вредан готово милијарду евра. Не знам како ће се завршити ова дешавања у Енергопројекту са “ преузимањем деоница“ и слабљењем утицаја државе у њему, али би била права штета да доживи судбину других гиганата грађевинарства. Не морате за потврду да  ово питате у Србији, питајте оне у свету који су поштовали и тражили Енергопројект за градњу највећих објеката на земљином шару.

 

Борислав Боровић

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *