Никола Петровић: ЉУДИ КОЈИ (НЕ) МЕЊАЈУ СВЕТ

Поделите:

Развој цивилизације одувек је стварао безброј добрих ствари, као и безброј катастрофално глупих идеја које су у одређеном времену заживеле и деловале паметно, а затим се распале и деловале глупо јер то и јесу. Узмимо за пример феминисткињу. Она се бори за права жена, залажући се за то да жене не стварају породице, не рађају итд. Рецимо да њена идеја заживи. И шта онда? Људи нестају, нема их, па самим тим ни жена. Значи, она се бори за то да жене не постоје? Зашто их једноставно не стрељају? Или, атеиста који себе сматра изванредно паметним, верника сматра примитивним. Иако тај верник сопственом уму даје могућност, макар могућност за даље, док је атеиста себе потпуно ограничио и уз то себе назива паметним. По томе је и Тесла био примитиван. Онда Србин, по рођењу православац, демонстративно одбија да купи свећу од двадесет динара у цркви јер је по њему црква мафијашка организација, али зато даје две хиљаде детету за костим за Ноћ вештица, управо финансирајући, макар индиректно Цркву, само другу. Аутошовиниста апелује да се мрзи држава. А он сам воли туђу државу. Дакле, за њега су глупи они који воле своје, а он је паметан јер воли нешто што није његово и никада неће и не може бити? Човек који сматра да су сви људи на свету исти и да је свет диван, у стању је да оног који тако не мисли назове расистом, фашистом или нацистом. Па, зар није и Хитлер имао идеју да сви људи на свету буду исти? И зар лепота света не лежи баш у његовој различитости и несавршености? Милитантни вегани мрзе људе који једу месо јер убијају животиње, а воле животиње које убијају људе и они сами поносно изјављују како желе да убијају такве људе. Па, ако је убиство-убиство, онда је и убијање човека убиство. Да не набрајам даље, али оно што је свим тим људима заједничко је ограниченост. Због те ограничености, они чак и не схватају да пласирањем те идеје говоре управо против ње. Али, ни њима самима ту нешто није јасно и зато стално мантрају у својој глави једно те исто и потребно им је да што више људи у то поверује, како би и себе у исто убедили. Они су чак убеђени да се боре за добробит читавог човечанства, као да човечанства пре њих није било и да га после њих неће бити, ако се баш они не изборе. “Велики его има мале уши“. Шта се дешава таквим људима? Временом, ствара им се унутрашњи јед јер схватају да њихове идеје никада неће заживети. Да за њих већина света уопште не мари! Бебе се и даље рађају, људи и даље верују, иду у цркву и купују свеће, традиције се настављају… Због тога су све свирепији, све љући, гризу, вређају, нападају у сопственој немоћи када схвате да им не успева. И поново не схватају да таквим понашањем опет говоре против сопствених идеја. И, знате шта? Ја жалим те људе јер ће кроз неко време и они завршити у мору оних којима ће се смејати, као што су завршили њихови претходници јер је таква борба не само узалудна, већ и смешна. А за свет не марим. Он ће наставити да функционише као и до сада. Са људима, религијама, различитостима.

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *