Зашто је заступање права жене на избор (абортус) застарјело

Поделите:

Kад се говори о праву жене на избор, говори се о законом зајамченом праву жене на бесплатан абортус на захтјев, без икаквих објашњења с њезине стране и без икаквих увјета жени постављених извана.

Тко говори с позиције да жена има право на избор (абортус), можда чак мислећи да особито авангардно заступа беспријекорно прогресивну позицију, не чини се да је свјестан колико је и зашто та позиција заправо застарјела и прегажена временом, а за своје заговорнике чак компромитирајућа у свјетлу неких изричитих захтјева LGBTIQ-политике. У овој прилици размотрит ћемо два разлога застарјелости позиције да жена има право на избор (абортус): 1) претпоставке сурогатства; 2) импликације флуидно схваћеног рода.

Претпоставке сурогатства

Хрватској се публици у задње вријеме кроз мас-медије, без пуно продубљивања и оптерећивања непотребним детаљима, сурогатство дискретно представља као једноставно и спасоносно рјешење проблема неплодности и дирљив чин алтруизма, који онима који желе дјецу а сами их не могу имати помаже да доживе испуњење осјетивши чари родитељства, и чију легализацију у Обитељском закону који је управо у поступку доношења свакако нема разлога не подржати.

У свјетским размјерима, сурогатство је контроверзна тема, а закони који га регулирају разликују се од земље до земље: у неким је земљама (нпр. у САД-у и Украјини) сурогатство допуштено (и комерцијално); у неким је земљама (нпр. у Великој Британији и Низоземској) допуштено уз ограничења (нпр. само некомерцијално); у неким је земљама (нпр. у Хрватској и Италији) забрањено; неке земље (нпр. Ирска и Финска) законски га нису регулирале.

Двије су врсте сурогатства с обзиром на поријекло јајне станице: традиционално и гестацијско. У традиционалном сурогатству, жена која износи трудноћу за посвојитеље уједно је и донор јајне станице (половине генетскога материјала), те је као таква биолошка мајка дјетета. Ради избјегавања правних али и емотивних комплексности и изгледних заврзлама које се сусрећу код традиционалног сурогатства, ради далеко већих могућности одабира што квалитетнијег генетског материјала што их нуди гестацијско сурогатство, те захваљујући софистицираности сувремених технологија људске репродукције, данас у пракси превладава гестацијско сурогатство, гдје једна жена даје половину генетског материјала (донор је јајне станице), док друга жена износи трудноћу (те дакле нема биолошке везе с дјететом, него је сличнија инкубатору: у њезино се тијело ставља готов туђи ембриј, а дијете се по рођењу испоручује трећој страни).

У пракси су аранжмани сурогатства прилично разнолики, и у правилу изразито комплексни. Уз забиљежене случајеве добровољног донирања јајне станице и/или волонтерске гестације, у правилу се ради о комерцијалним аранжманима, гдје и жена која је донор јајне станице и жена која за трећу страну износи трудноћу потписују уговоре и добивају новчану накнаду.

Оно што је у овој прилици битно јест истакнути да је у сваком поступку сурогатства у процесе зачећа, изношења трудноће и рађања те сусљедног посвајања дјетета укључен читав низ за абортус потенцијално заинтересираних страна (нпр. у случају малформације плода или трисомије 21), од којих и до њих четири могу бити жене (жена која донира јајну станицу, жена која износи трудноћу, жена или лезбијски пар који по рођењу посваја дијете).

Позиција да жена има право на избор (абортус) показује се као застарјела, неактуална и практично непроведива, неупотребљива и јалова у случају сурогатства, јер не нуди одговор на питање која то точно од женā укључених у поступке сурогатства, и на темељу чега точно, има споменуто право на избор (абортус). Је ли то жена која донира јајну станицу? Или је то жена која износи трудноћу? Или је то жена (или лезбијски пар) што по рођењу дијете посваја? Заговаратељи права жене на избор (абортус) о овому не говоре ништа, јер се не занимају особито за актуалну биоетичку проблематику и слабије су упућени у актуалну сексуалнополитичку проблематику, те су склонији понављати стално једне те исте слогане смишљене прије пола стољећа.

Импликације флуидно схваћеног рода

Из захтјева да жена има право на избор (абортус) ишчитава се бинарно схваћање рода (утемељеног у сполу), то јест схваћање да само жена може бити трудна, док мушкарац то не може бити, те да је то непрекорачива биолошка заданост.
Данас међутим све већи замах узимају истискивање категорије спола проглашеног у сваком смислу ирелевантним, те схваћање рода као категорије посве неовисне о биолошком сполу (који је претходно већ проглашен ирелевантним те је из дискурса истиснут). Род се тако више не схваћа бинарно (у смислу да се темељи у сполу, те да је свака одрасла особа нужно или мушкарац или жена, да ниједна одрасла особа не може истовремено бити и мушкарац и жена, да ниједна одрасла особа не може бити ни мушкарац ни жена), него се род сада схваћа као континуум или спектар (у смислу да свака особа може истовремено бити и мушкарац и жена, да свака особа може бити понекад мушкарац а понекад жена, да свака особа може бити ни мушкарац ни жена). Надаље, род се сада схваћа као перформативни чин, што значи да се род успоставља, укида или мијења по вољи и нахођењу појединца, и да своје утемељење у цијелости има у самодекларирању или самоидентификацији појединца.

Тако је могуће да и мушкарац буде трудан. Један од експониранијих случајева биле су три трудноће које је изнио Thomas Beatie (о којему су вијести допрле чак и до публике у овим крајевима, додуше тек стидљиво, у новинским рубрикама посвећенима бизарним занимљивостима и уврнутим и шашавим куриозитетима из неког далеког и чудног свијета, али ипак). Американац Thomas Beatie биолошки је женскога спола, но декларира се као мушкарац. Будући да се декларира као мушкарац, пред законом Thomas Beatie и јест мушкарац, као што доказују и његови особни документи у рубрици “род”. С обзиром на то да је пред законом мушкарац, Thomas Beatie могао је ући у грађански брак са женом, што је и учинио. Овдје се не ради ни о истосполном браку, ни о животном партнерству особа истога спола, него управо о класичном, традиционалном браку, што је могуће, дакако, зато што је Thomas Beatie пред законом мушкарац. Што се операције промјене спола тиче, Thomas Beatie узима хормонску терапију, дао си је кируршки одстранити дојке, прошао је кроз неке захвате метоидиопластике (дао си је повећати клиторис како би наликовао пенису), а обавио је и неке мање захвате естетске природе, но истовремено је задржао женске сполне органе како би могао затрудњети. Затруднио је у поступку медицински потпомогнуте оплодње.

Тко тврди да је Thomas Beatie жена, само зато што је он заправо биолошки женскога спола, и само зато што једино жене (у животињском свијету: женке) затрудњују и рађају, те да су његове трудноће доказ његова женског спола, а тиме и рода, показује се као трансфоб, као нетко тко дискриминира трансродне особе и њихова права крши или чак пориче. Једнако тако, тко тврди да жена има право на избор (абортус), право на избор (абортус) самим тиме изричито ускраћује мушкарцу (који, као што смо видјели, такођер може бити трудан), те се тиме такођер показује као трансфоб.

Позиција да жена има право на избор (абортус) показује се као застарјела, неактуална и дубоко трансфобна, јер или не узима у обзир мушкарце, који такођер могу затрудњети и рађати, или им то исто право свјесно или несвјесно изричито нијече.

Закључно

Противно мнијењу и уобичајеној перцепцији, право жене на избор (абортус) испоставља се као захтјев неке сада већ прадавне сексуалне политике, захтјев који је данас анакрон, а из перспективе актуалних захтјева ЛГБТИQ-политике чак и дубоко дискриминацијски.

Заговорници права жене на избор (абортус) требају стога темељито ревидирати своје позиције кане ли у актуалним биоетичким, биополитичким или сексуалнополитичиким дискусијама бити релевантни суговорници.

 

Извор: Фејсбук страница Утикејт

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *