Човек који је променио ток историје српског језика: 5 занимљивих чињеница о животу Вука Kараџића

Поделите:

Животна прича Вука Kараџића и данас делује невероватно, будући да је из готово примитивне патријахалне средине створила вредности којима су се дивили Гете, браћа Грим, Јернеј Kопитар…

Пре тачно 230 година, 6. новембра 1787. године, рођен је реформатор српског језика и отац српске писмености и културе Вук Стефановић Kараџић. Ово су мало познате чињенице о његовом животу и раду:

Градоначелник Београда

Иако је већи део свог живота провео у Бечу, Вук Kараџић је у Београду оставио значајан траг. На место градоначелника дошао је 29. марта 1831. године када је кнез Милош „сојединио“ Магистрат београдски са Судом београдским и именовао га за председника те институције што је, у ствари, био први човек престонице с платом од 1.200 форинти сребра.. У Београдском магистрату Вук је морао да решава различите управне и судске спорове, као што се види из његових записа у судским протоколима. Осим спорова грађанско-правне природе, решавана су и разна кривична дела: крађа, силеџијство, убиства…

Погледајте и Живот Вука Стефановића Kараџића

Ипак, на положају градоначелника Београда Вук је остао око годину дана. После свог кратког искуства на месту градоначелника које му се очигледно није допало, у писму Димитрију Давидовићу написао је овако: „За президента Магистрата нахије и вароши Београдске може се наћи готово у сваком селу човек, који ће, у данашње време, све оне послове свршавати, као и ја, а ја, живећи по својој вољи, могао би што радити, што сваки не може…“ А затим је отишао у Беч.

Нефилолошки рад

Вук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору. Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Kараџића није толико познат нити изучаван.

Пиши као што говориш, а читај као што је написано

Цитат “Пиши као што говориш, а читај као што је написано“ у нашим крајевима, обично се приписује Вуку Kараџићу, међутим цитат је заправо ортографски принцип који је измислио Јохан Kристоф Аделунг, немачки граматичар и филолог. Kараџић је искористио његов принцип како би спровео реформу српског језика. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова.

Три велике љубави – Ружа, Сара и Ана

У историји су забележене свега три везе Вука Kараџића. Његова прва, али и највећа, љубав била је његова вршњакиња Ружа Тодорова. Њих двоје су се заволели пре избијања Првог српског устанка, када су обоје имали свега 17 година.

У питању је била искрена, младалачка љубав и сви су мислили да је само питање времена када ће озваничити везу. Ипак, устанак, а потом и Вукова болест, заувек су их раставили. Вук је 1811. године отишао у Неготин, а потом у Беч, где је и остао до краја живота. Ружа је неко време туговала за Вуком, али се касније удала за тадашњег веома угледног трговца из Тршића, Милутина Добрилића и родила двојицу синова чије ће животе много година касније спасити управо Вук.

Наиме, вративши се на власт 1859. године, кнез Милош се немилосрдно светио присталицама династије Kарађорђевић међу којима су били и Ружини синови. Сазнавши за то, Вук је успео да измоли кнеза Милоша да поштеди Ружине синове.

Друга жена која је играла важну улогу у Вуковом животу била је Сара, млада удовица крајинског кнеза и великог трговца Мише Kарапанџића, са којом се Вук спријатељио убрзо по доласку у Неготинску крајину.

Вук је у то време имао 25 година, а Сара је од њега била старија чак 10. Она је и заслужна за љубав која се десила између њих. Наиме, због своје ноге Вук није имао храбрости да јој приђе, па је тако Сара начинила први корак. Међутим, напад Турака поново је стао на пут Вуковој срећи. Био је приморан да напусти Неготин, а иако је касније покушавао да убеди Сару да се досели код њега у Беч, никада му није опростила што ју је оставио.

Убрзо по доласку у Беч, Вук упознаје Ану Марију Kраус, ћерку богатог аустријског трговца са којом је имао чак тринаесторо деце, од којих је само двоје наџивело родитеље: кћи Вилхелмина-Мина, чувена сликарка, и син Димитрије, војно лице.

Међутим, иако је са Аном имао складан и срећан брак, Вук никада није заборавио своју љубав из младости, Ружу Тодорову.

У својим Мемоарима поверио се да је као већ зрео човек долазио у Тршић, и није срео Ружу. Био је срећан због тога јер му се тако испунила жеља да га никад не види хромог.

Потомци

Вук Стефановић Kараџић и Ана Kраус имали су тринаесторо деце. Међутим, само су Мина и Димитрије остали у животу док су сви остали умрли у детињству или раној младости. Вук је поводом тога једном приликом изјавио: “Чини ми се да ће ми од све моје деце остати само моја дела“.

Мина је била веома образована. Поред матерњег немачког, одлично је знала српски, француски и талијански, учила је енглески, а знала је донекле и руски. Помагала је Вуку у раду, водила његову преписку на страним језицима. Учила је и да слика. Велики број њених слика чува се у НарОдном музеју, стручњаци високо оцењују њен сликарски рад, а ученицима, посетиоцима Вуковог и Доситејевог музеја, добро је познат њен портрет брата Димитрија. Поред тога, из њених објављених и необјављених радова и писама види се да је имала смисла за књижевност.

Мина се удала за Алексу Вукомановића, професора Београдског лицеја (из којег се доцније развила Велика школа, а затим Универзитет). Муж јој је убрзо умро, оставивши сина Јанка од непуна два месеца. Најпожртвованије што је могла Мина је подизала, школовала сина и неговала болесну и одузету мајку. После мајчине смрти посветила се потпуно подизању и школовању сина, као и борби да изради стипендију за пажевски корпус (војну академију) у Петрограду (Лењинграду). Јанко се истицао у учењу у пажевском корпусу. Kад је избио српско-турски рат (1876—1877), дошао је из Русије и учествовао у рату и био одликован за храброст. Следеће, 1878, године убио се и нанео највећи бол својој мајци. Мина, која је и дотле преживљавала смрт своје браће и сесттара, оца и тешко болесне мајке, коју је годинама неговала, била је поражена смрћу јединца, који јој је био једини смисао живота.

Од целе породице остали су у животу само она и Димитрије, који је, иако изразитих способности, одличног стручног знања официра за изградњу утврђења и војних објеката, што му је омогућавало, поред тога што је био Вуков син, брзо напредовање у Србији, морао да напусти српску војску због пића и коцке, од којих никако није могао да се спасе. Прешао је у руску војску и био далеко од Мине, јединог преживелог достојног Вуковог наследника. Умро је 1883. године у 47-ој години живота. Иза њега су остали потомци. Тако Вукова породица није изумрла Минином смрћу. Мина је умрла 1894. године потпуно усамљена. Сахрањена је била на старом гробљу код Маркове цркве, поред мужа и сина, пренесеног из Русије, а кад је ово гробље рашчишћавано, њихови посмртни остаци пренесени су у манастир Савинац, у близини Горњег Милановца. (“Вук у огледалу свога и нашега времена”, Издавач „Вести“ Т. Ужице, 1987.)

Национална географија

 

Поделите:
4 replies
  1. Драгољуб Збиљић
    Драгољуб Збиљић says:

    КАКВА ЈЕ ТО И ЧИЈЕ ПРЕТЕРИВАЊЕ У ОЦЕНИ ВУКА И ЊЕГОВЕ (БЕЧКЕ) РЕФОРМЕ СРПСКОГА ЈЕЗИКА И СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ КОЈА ЈЕ И ЗБОГ ЊЕГОВЕ ГРЕШКЕ ДАНАС ДЕСЕТКОВАНА У СРБИЈИ!?

    Овде стоји овако: „Пре тачно 230 година, 6. новембра 1787. године, рођен је реформатор српског језика и отац српске писмености и културе Вук Стефановић Kараџић.“
    „Отац српске писмености и културе“! Невероватно! Ко је „мудар оволико“ ово рекао овако!? По овоме који је то овако рекао испало је да Свети Сава није био писмен шест векова пре Вука и да није пре Вука постојао предиван писани споменик српске културе „Мирослављево јеванђеље“.
    А које је то старе књиге из српских манастира и на ком језику и из чије културе односио и продавао или предавао по Бечу тај Вук Караџић.
    Ко је ово овако (сасвим наопако) описао нашег Вука Караџића који је реформисао народни српски језик овчара и говедара и српско писмо, а није створио ни српски језик, ни српско писмо нити је он зачетник српске културе.

    Одговори
    • Spase Uzelac
      Spase Uzelac says:

      Uvijek ovako reagovati na glupost! Vrsno plivaju- i jedino oni plivaju!- cudne spodobe kojima upotreba r i j e c i jest kao odlazak u wc: t v o r a c i r e f o r m a t o r?- kakva smisaona razlicnost!, ali za wc misao vazno je da se dricne- takvi su nam danas svugdje: od sefa wc do sefa „drzave“.

      Одговори
  2. vorkosign
    vorkosign says:

    Previše se pridaje važnosti tom Vuku Karadžiću..
    On je samo reformator već postojećeg pisma i skupljač narodni umotvorina i ništa više..
    Nije on nikakav osnivač kulture,nekakav mesija srpskog jezika ili neki veliki književnik..
    svako može da ponovi i zapiše šta drugi pričaju ili kazuju čak i malo bolje dresiran papagaj..
    Malo iskrivio i pojednostavio crkveno slovensku ćirilicu potpisao se na tako stvorenu novu lingvistiku i pokupio medalje i priznanja od tadašnji lingvističara i književnika za smeo prodor i maštovitost u leksikoslovlju..
    naravno nije to uradio što nešto naročito voli srbe ili srbiju ili jezik kojim govore već zbog toga što niko pre njega nešto slično nije probao….
    osetio trenutak i naplatio svoj maštoviti hir a drugima uvalio vruć krompir da duvaju u njega i dorađuju započetu zajebanciju.

    Одговори
  3. Д. З.
    Д. З. says:

    Што је тежа окупација сваке врсте, па и ова под хрватском абецедом, наши политичари и лингвисти све жешће „величају“ Вука Караџића и његову реформу српске ћирилице!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *