Др Иван Пајовић: АВГАНИСТАНСКА КАРТА У РУКАВУ ВАШИНГТОНА

Поделите:

У Авганистану се ситуација погоршава, па стога Вашингтон има намеру да у тој земљи увећа своје војно присуство. Председник САД Доналд Трамп донео је одлуку да се пошаље додатних 4000 америчких војника. Он је изјавио да би одлазак америчке војске из ове земље довео до стварања вакуума у који би ушле терористичке снаге.

Бела Кућа разматра и могућност да у Авганистан пошаље плаћенике, који би у перспективи могли заменити регуларну америчку војску која је распоређена на територији Авганистана.

Ерик Принс, шеф највеће приватне војне компаније Academi, предложио је америчкој администрацији двогодишњи пројекат, у оквиру ког у Авганистан може бити пребачено око 5,5 хиљада плаћеника, уз коришћење око 90 борбених авиона. Његова реализација коштала би америчку администрацију негде око 10 милијарди долара. Заправо, у питању је формирање сличне организације као што је некад била Источноиндијска компанија, уз помоћ које је Велика Британија својевремено колонизовала Индију. По мишљењу Ерика Принса, потребно је установити нову дужност и именовати човека који ће бити одговоран за све што се догађа у Авганистану, а који ће бити непосредно потчињен председнику САД (својеврсни облик вицекраља, као некада у Индији).

САД је присутна у Авганистану још од 2001. године. Шеснаест година довољно је дуг период како би Америка преломила ситуацију у своју корист. Међутим, то се није догодило, премда је 2011. године број само америчких војника у тој земљи досегао преко 100.000 људи. Данас се тамо налази и око 8,5 хиљада америчких војних лица чији је основни задатак обука и припрема авганистанских војника.

У овом тренутку радикали контролишу око половине целе авганистанске територије. Ове године изведен је један од највећих терористичких напада у историји Авганистана, када је 31. маја у Кабулу било убијено око 100 људи, а 500 је било рањено. Почетком августа у терористичком нападу на војни конвој трупа НАТО пакта погинула су два америчка војника.

Дефинитивна одлука о слању најамника у Авганистан или повећању војног контингента још није донесена. Што се тиче репутације плаћеника, она није искључиво добра, штавише – напротив. Довољно је сетити се како су 2007. године припадници плаћеничких трупа убијали цивиле на једном од тргова Багдада.

Америчке бомбе и интриге не могу остварити потпуну контролу и равнотежу унутар Авганистана. Председник САД чини злочин против сопственог народа додатно повећавајући војне контингенте у Авганистану. Јер очигледно је да ће на крају Американци одатле отићи срамотно, подвијена репа.

Чистке у Авганистанској војсци

Средином септембра, недуго после обнародовања стратегије нове америчке администрације у Авганистану, локални медији су дали информацију о плановима Кабула за реформисање војске. У вези са тим разматрало се стварање територијалних трупа по узору на индијску територијалну армију, у коју би по убрзаном програму били прикупљани уговорци, пре свега из редова бивших војника, а који би били потчињени командовању регуларне армије.

Немачки стручњак Гинтер Кнабе, када је реч о томе чија је идеја формирања територијалне милиције, тврди да је у питању нови амерички план. Према његовим речима, садашњу армију су годинама наоружавали, обучавали и водили у борбама саветници из НАТО. Дакле, уколико се у нечијем кабинету, било то у Вашингтону или Кабулу, родила идеја да се створи нека паралелна војска, онда је то признање да је досадашња војска банкротирала.

„Територијална милиција, очигледно, треба да демонстрира велику ефикасност у борби са екстремистичким групама, како то предвиђа Трампова стратегија. Али то је наивно. Како може милиција од 20.000 припадника да буде ефикаснија од армије, у коју је уложено толико средстава, која је добила толико наоружања? И ко ће регрутовати, обучавати и контролисати припаднике тих трупа? Колико ће за то времена требати? Ја ту не видим никакву перспективу” – пита се Гинтер Кнабе.

Немачки експерт каже како га неће зачудити уколико Кабул донесе такву одлуку. „Многи чиновници и заповедници на терену трљаће руке у нади да ће из буџета и од иностраних донатора добијати новац за плаћање својих оружаних трупа, којих и без тога већ има и превише” – претпоставља експерт.

Племенске милиције су за Авганистан традиција. Оне су постојале, углавном међу Паштунима, и за време Захир-шаха, и за време председника Мохамеда Дауда. Много опасније, између осталог и за суседе Авганистана у Централној Азији, могу бити последице велико смањивање броја официра – а говори се о скоро 60.000 војних лица. У Авганистану нема индустрије, где би се отпуштени официри могли запослити. Ти људи остају препуштени себи, са безначајним пензијама.

Главни удар отпуштања претрпеће они који нису лојални председнику Ашрафу Ганију –  многи муџахедини, припадници редова Северног савеза: Таџици, Узбеци, Хазарејци. Ради се о ускраћивању подршке структурама Северног савеза у саставу армије Авганистана.

Удар по шиитима

Још у време власти талибана сви иноверци бежали су из земље, а они којима то није успело, постали су жртве фанатика. Зато су сада у Авганистану жртве терориста представници других фракција ислама, пре свега шиити.

У Авганистану живи јака шиитска мањина, јер се земља на западу граничи са Ираном и има давнашње персијске културне утицаје. Према статистичким подацима, шиитима у Авганистану припада од 7% до 19% становништва. Главни део авганистанских шиита чине Хазарејци – персијскојезични народ који насељава рејоне централног Авганистана и себе сматрају потомцима монголских племена која су остала да живе у Авганистану и прихватила шиитску веру  и персијски језик. Шиити су такође и Фарсивани – персијскојезични становници Герата, Фараха и Нимроза. То су седелачки становници градова и села који говоре језиком дари. Сам термин „фарсиван” је синоним термину „таџик” – што значи седелачки становник. Таџици у Северном Авганистану исповедају сунитски ислам, а седелачно становништво западних авганистанских провинција су шиити.

Када се у Авганистану појавио покрет Талибана, а потом и „Исламска држава”, авганистански шиити су постали прва мета напада од стране радикалних сунитских фундаменталиста. Недавно је у Авганистану пронађено седам обезглављених људских тела – сви су били Хазарејци. Међу убијенима, тј. обезглављенима, било је и тело деветогодишње девојчице. Наравно да је сумња пала на талибанске екстремисте, који шиите сматрају отпадницима од вере.

У Кабулу су одржане масовне демонстрације против тероризма и убијања цивила, у којима је учествовало 20.000 људи. Демонстранти су захтевали хитну истрагу злочина према хазарејској националној мањини, а такође су тражили оставку председника Авганистана Ашрафа Ганија.

Талибани и  „Исламска држава” су међусобно завађени упркос томе што у обе групе доминирају сунитски екстремисти.

 

Др Иван Пајовић

ВИДОВДАН

Поделите:
2 replies
  1. дулебг
    дулебг says:

    Објективно је 1/10 део пријављених пара потрошен на Авганистан, осталих 9/10 појеле су дебеле маце, што је нерешив англосаксонски проблем. Али и ту 1/10 да су сасули у школе, болнице, далеководе, универзитете, фабрике – Авганистан би им се дао на тацни. Међутим њима очигледно не треба мир у Авганистану, него трула кост, од које ће да шире трулеж даље.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *