О српском карактеру средњовековне Босне

Поделите:

О средњевековној босанској држави се не говори и не истражује довољно у нашој науци и јавности, што доводи до тога да се јављају разни митови и полу-истине о њој. Свакако најпознатији од тих митова и лажних представа јесте и та да у Босни нису живели Срби. Управо зато данас представљамо један од најстаријих писаних извора из средњевековне Босне у којој њен владар, бан Матија Нинослав (1232-1250) назива своје поданике „Србима“, а суседне Дубровчане „Власима“.
Римокатоличка република Дубровник, која се својом трговачком позицијом наметала у односу на суседне српске замаље, је одувек настојала да своју привилеговану позицију заштити, те је од суседних српских владара тражила писмене гаранције да дубровачки трговци могу слободно да се крећу и тргују по њиховим земљама. Тако им је и босански бан Нинослав издао повељу око 1234. године (написану ћирилицом, на српском тј. штокавском језику) у којој Дубровчанима дозвољава и потврђује све оно што им је претходно дозволио бан Кулин у својој повељи из 1189. године.
У повељи бана Матије Нинослава се, између осталог, налазе и следеће речи: „Ако тужи Србин Влаха, да се парниче пред кнезом; а ако тужи Влах Србина, да се парниче пред баном.“
Очигледно да под појмом „Србин“, бан означава становника Босне, тј. свог поданика, а „Влах“ означава Дубровчанина. Да Влах означава Дубровчанина, то се види у истој повељи из следећих речи: „да ходе Власи свободно“. То значи, да Дубровчани могу, по Босни, слободно и несметано да се крећу и баве се трговином. Међутим, уколико би дошло до некаквог спора између Дубровчанина и Србина (тј. Босанца, односно становника Босне и поданика босанских банова) такве спорове би решавали бан босански или кнез дубровачки. Уколико би кривица пала на Дубровчанина, судиио би му кнез, а ако је крив Србин, судио би му његов босански бан. Ова повеља бана Нинослава штампана је у Миклошићевој збирци „Монумента Сербица“ на страни 24-25, а оригинал се чува у Царском архиву у Бечу. Сачувано је још неколико писама које је бан Матија Нинослав писао дубровачким властима у којима он своје „Босанце“ назива „Србима“, а Дубровчане „Власима“.

У овом контексту треба рећи шта се подразумева под појмом „Влах“. У ранијем, првобитном, значењу та реч се употребљавала највише за означавање преосталог романизованог становништва у приморским градовима након досељавања Срба и осталих Словена. Значи под појмом „Влах“ босански бан означава Дубровчанина, односно човека порекла од романизованих становника некадашњег римског царства тј. Латина и Римокатолика. У каснијем значењу, евидентно је током средњег века и развоја феудалног система, да се Власи претапају у Словене, међу којима су живели и под чијом државом су се нашли. Име „Влах“ преживљава, али се под њим више није искључиво подразумевало романизовано порекло, већ човек који се бави оним чиме су се многи ранији романизовани становници седњевековних српских земаља бавили, а то је сточарство и уопште сеоским начином живота. И тако појам „Влах“ или пастир (или пецуариус) посташе синоними у средњем веку.

Извор: Фејсбук страница Историја Срба

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *