Шта пише у писму радника Поште Србије?

Поделите:

Иако траје већ пуне две недеље, о штрајку радника „Пошта Србије“ који се свакодневно одржава испред дистрибутивног центра поште у Земуну, јавност није уопште или је тек површно упозната. 

Јавни сервис остао је потпуно по страни, по неки медиј тек површно је пренео да је у току протест радника запослених у „Пошти Србије“ и њихове захтеве, а поједини су се чак отворено ставили у службу обесмишљавања и минимализовања самог штрајка.

Но да се у „Пошти Србије“ неке озбиљне ствари заиста дешавају да се наслутити и из изјаве В.Д. директорке „Поште Србије“ Мире Петровић, која је гостујући на телевизији „Пинк“ упркос настојању да минимализује обим самог штрајка, изјавила да је 14800 запослених у „Пошти Србије“ протекле недеље „герилски“ радило јер је центар за прераду пошиљака у блокади већ десетак дана.

А шта се подразумева под „герилским“ радом најбоље је објаснио Зоран Павловић, председник Самосталних синдиката поштанских радника, који је један од учесника у организацији овог штрајка, наводећи да се примопредаја пошиљки ради достављања на коначна одредишта уместо у централама обавља по разним паркинзима, бензинским пумпама и испред тржних центара, што је у потпуној супротности са свим прописима.

Шта је оно што запослени у „Пошти Србије“ захтевају и против чега су дигли свој глас?

Захтева се повећање зарада за износ реалног пада у последње три године. Траже и исплату зарада из добити. Основаност оваквог захтева штрајкачи налазе у чињеници да је просечна плата поштанских радника нижа од републичког просека и износи 36000 динара, док се у самом пословодству поште број запослених константно повећава (непотребно, и по партијској линији) а њихова примања прелазе и суму од 150.000 динара. При томе међу онима који су стављени (кроз чланство у пословодству) на платни списак поште, налазе се и дипломирани сликар, географ, пилот, професор одбране, официр полиције и др.

Захтева  се да лица која раде на привремено-повременим пословима буду запослена на одређено време. Број поштара је кажу недовољан те отуда многи запослени не могу ни на одмор, а дани годишњег одмора им се противно закону и колективном уговору претварају у слободне дане.

Запослене на одређено запослити на неодређено након две  године, како то Закон о раду и колективни уговор прописују. Сем законске, додатно инсистирање на овом захтеву базирају на чињеници да док се великом броју оних који су у пошти запослени на одређено време дуже од две године не омогућава стицање статуса запосленог на неодређено, скоро на дневном нивоу по неком новом а „препорученом кадру“ се овери радна књижица за статус запосленог на неодређено.

Повећати број извршилаца на технолошким радним местима. Штрајкачи тврде да број запослених на оваквим позицијама опада из дана у дан јер запослени напуштају  поште и прелазе у конкурентске приватне фирме које свакодневно врбују запослене раднике поште (а што је наручито заступљено у постекспес сектору). За то време примањем „по препоруци“ кадрова који нису потребни и на измишљене позиције (што се да проверити) и тако задржавањем бројног стања запослених, маскира се одлазак стручних кадрова, што суштински ствара једну нефункционалну кадровску структуру запослених у пошти.

Захтева се и разрешење госпође Петровић са челне функције предузећа и што хитнији избор директора на основу већ спроведеног конкурса. За првих девет месеци ове године добит фирме је умањена за 800 милиона динара у односу на исти период 2016. године. Такође забележен је пад и у приходима које остварују постекспрес и ИТ сектор, иако су то сектори који код свих других оператера и компанија (конкурентских) приходе увећавају.

„Доста је било“ захтева од надлежних органа да се озбиљно укључи у решавање проблема који  у овом предузећу са 14.800 запослених очигледно акумулирају већ дуже време.
Уколико реакција надлежних изостане, не преостаје нам ништа сем да верујемо многобројним запосленима у овом предузећу да се иза свега онога што се у пошти дешава води једна прљава игра, игра којој је циљ да се кроз урушавање поште као једног озбиљног и профитабилног предузећа, кроз толерисање бахатог и неодговорног руковођења истом, изазове „интервенција“ државе која ће за последицу имати сегментацију поште по секторима а потом и приватизацију оних који су профитабилни, док би оно од поште што „преостане“ постао само још један губиташ међу јавним предузећима.

 

Достајебило

Поделите:
1 reply
  1. Marina
    Marina says:

    Sve je to ok…traže svoja prava, podržavam.A sa kojim pravom zadržavaju pošiljke građana? Zašto primaju i “kidnapuju“ naše pošiljke? Na šalteru prime sve i onda vi ako ne znate za ovo pošaljete važna dokumenta(kao ja i mnogi drugi) i onda čekate. Nije fer.Građani nisu krivi da im ovo rade.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *