Туриста усред Сирије: „Осећао сам се безбедно као код куће“

Поделите:

Kристијан Линдгрен је Норвежанин чији су хоби путовања, али не било каква. Овај необични туриста већ неколико година обилази места у која више ни туристичке агенције не организују одласке. До сада је обишао више од 90 земаља, а прошли месец је решио да се упути у земљу у којој већ шест година букти рат – Сирију.

Зашто баш Сирија?

Линдгрен за б92.нет објашњава да га је на овакво путовање навело искуство које је стекао у земљама у медијима означене као изузетно опасне.

„Схватио сам да су те приче преувеличане. Такође имам пријатеље који су били у Сирији за време рата и сви они су ми рекли да је много другачије него како слушамо и читамо из медија претходних шест година. Тако да сам одлучио да одем у Сирију и лично се уверим шта се тамо заправо збива“, прича Норвежанин.

У земљи у којој рат и даље тиња провео је десет дана. Своје искуство поделио је на блогу, након завршетка путовања, где је навео да постоје три стране сваке приче: „твоја, њихова и истина смештена негде у средини“. На питање шта је истина када говоримо о животу у Сирији, Kристијан одговара:

„Након сусрета са локалним становништвом, које је током рата живело у Источном делу града, и њихових прича, посетио сам школе које су биле бомбардоване од стране владе или су изгледале као школе све док не бих сишао у подрум и схватио да су уствари биле базе Ал Нусре. Приче локалаца о животу под побуњеницима (терористима) нису за оне са слабим стомаком. Нису добијали храну, девојчице су силоване, а мушкарци мучени када би одбили да се боре за сиријску владу. Такође, у источном Алепу је било много мање разарања него што смо слушали на ТВ-у. Није онако како се прича. Један власник радње ми је рекао: ‘Ако мислиш да је овде лоше, онда причај да је лоше, ако мислиш да је добро, онда тако и говори, али те молим само да причаш истину’.“

„Локално становништво изгледа срећно. Можете да видите да се девојке облаче баш како хоће, парови се држе за руке у јавности, мушкарци гледају фудбал на великом тв-у у ресторанима и кафићима, млади студенти вежбају плес у јавним парковима, нешто што је било у потпуности забрањено док је Алепо био под контролом побуњеника.“

Иако су га многи пријатељи одговарали од ове „мисије“ није одустајао од своје намере. Kада се сад осврне, није било ни разлога, јер како каже није му се догодила ниједна непријатна ситуација, напротив, сви су били дружељубиви и гостопримиви.

„Осећао сам се безбедно у Алепу, Дамаску и Хомсу, исто као код куће, у Европи“.

Ипак, имао је среће.

„Док смо путовали ка Алепу, догодила се експлозија. Kада смо стигли у хотел и чули вести схватио сам да је Исламска држава гађала пут убрзо након што смо прошли туда.“

Реакције становништва – од суза до цвећа

Иако није био једини туриста у Сирији, рекације локалног становништва су биле неизбежне.

„Срео сам туристе из других европских земаља попут Немачке, Француске и Шпаније. Такође је много младих из Либана који посећују Сирију као туристи ових дана, али је и доста Европљана који овде долазе послом. Рецимо десило ми се у Дамаску да неки људи почну да плачу од среће када сазнају да долазим из северне Европе. У хотелу у којем сам одсео рекли су ми да им скоро свакодневно долазе Европљани. Дешавало се и да ми у ресторану послуже вечеру за џабе само зато што сам страни туриста. У Хомсу ме је власник хотела позвао на виски и пиво. Интересантно и да ми је један војник на улицама Алепа дао цвеће“.

Ипак, од свих земаља чији је био гост, као посебне издваја три земље.

„Издвојио бих Пакистан, Бутан и Сирију као моје три омиљене дестинације. Сирију јер су након шест година ратовања спремни да туристе из Европе дочекају раширених руку. Бутан зато што је нетакнута земља са природом која је прави рај, а Пакистан баш зато што је живот тамо потпуно другачији од оног какво мишљење имамо захваљујући медијима.“

Путовања, како истиче, плаћа од уштеђевине.

„Радим на сталном послу, са пуним радним временом, па сваки месец штедим што је више могуће новца покушавајући да нађем што више слободног времена како бих могао да путујем. То захтева много планирања“, закључује Линдгрен.

 

 

Б92

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *