Зорана подрива коалицију СПС-СНС за рачун странаца

Поделите:

Многи у СНС-у и даље на њу гледају с подозрењем, па и ту мора да одговори, а ових дана пршти на све стране због кривичне пријаве коју је у име Министарства поднела Тужилаштву за организовани криминал против бившег министра саобраћаја Милутина Мркоњића и још 13 одговорних лица за пропусте у градњи аутопута Уб-Лајковац.

Kако мислите да ће се завршити тај случај?

– Тужилаштво за организовани криминал је преузело случај и видећемо да ли ће наше основане сумње бити довољне да се претворе у оптужницу. И није ту само министар, већ извођачи, подизвођачи радова, надзорни органи… Пријава је предата на основу стручне анализе коју је радио Саобраћајни институт, и то је неколико свезака материјала. Чињеница је да је пут пропао, да четири и по километра пута морају поново да се раде. Не да се поправљају, не да се заливају битуменом већ се мора скидати три-четири метра дубинског слоја, а на неким насипима и читавих 11 метара. То су чињенице. Чињеница јесте и да нико пре мене није подизао кривичне пријаве на овакав начин, али једном се мора почети и са конкретним именима. А како ће се процес завршити, видећемо. Ја нисам ни тужилац, ни полицајац ни судија. Штета је најмање милијарду динара и неко за то мора бити одговоран.

Kад сте за то сазнали, што се чекало оволико дуго?

– Да је пут пуштен у функцију, то би било откривено много раније, али није и пропусте смо открили тек пре неколико месеци. Пут је завршен 2014. и када сам ја постала министарка саобраћаја, једанаести анекс је био у току, тражио се још један и ја то нисам дозволила…

У вези с чиме су били ти анекси?

– Тражио се продужетак рока и повећање вредности радова на шта нисам хтела да пристанем. Био је то мој први састанак са директорима извођача радова „Планума” и „Путева Ужице” и никад га нећу заборавити јер је долазило обезбеђење Владе да пита је ли потребна помоћ. Толико су они викали и изливали такав бес што нисам дозволила те анексе. Ваљда су били навикли да тако разговарају са министрима, да продужавају рокове и траже пара колико им се прохте.

Kако сте се ви обезбедили да сутра неки нови министар не тужи вас због неке лоше подлоге, уског тунела, Београда на води?

– Министри су по командној одговорности одговорни за оно што се догађа у њиховом ресору. Тренутно радимо послове које зовемо кинеским деоницама. Само за протекле две године имали смо неколико ситуација када је надзор, и то пројектантски надзор који држава ангажује да контролише постојећи надзор, установио да неки радови нису урађени у складу са квалитетом који је дефинисан. И ми смо то рушили. Неколико насипа на кинеским деоницама је срушено, срушен је цео један надвожњак. За проблематичну деоницу Уб-Лајковац три месеца чак није ни било надзора, што је такође одговорност министра.

Господин Мркоњић је реаговао врло бурно на тужбу?

– Ако су вулгарне псовке одговор на аргументоване примедбе у вези с пропустима који се тичу безбедности људи, баченог државног новца и праксе да су буразерски договори испред непристрасног надзора – из чега је и проистекла пријава која је изнервирала господина Мркоњића – онда мени остаје само да видим колику валидност на суду имају галама, псовање и простаклук. Претпостављам и надам се да ће се тамо тражити и уважавати други аргументи. Осим тога, већ је касно и узалудно да се господину Мркоњићу скреће пажња на пристојност.

Да се са путева престројимо на ове политичке магистрале. Ви сте једина из власти која је рекла да се с тим ванредним парламентарним изборима можда мало досадило. Стварно, већ смо их имали четири пута за пет година, плус две реконструкције Владе, а све са стабилном скупштинском већином. Хоће ли их бити и чему то?

– Рекла сам да грађани могу то да помисле, а и чињеница је да имамо често изборе. Е сад, да ли ће уз градске избори бити и ванредни парламентарни избори, разговараћемо у странци. А каква се атмосфера ствара и какве су тензије у парламенту, то можда и доведе до ванредних избора. Kада погледате парламент, видите шта се тамо дешава, те изборе провоцирају опозиционе политичке партије. То је један од разлога.

Чисто сумњам да опозицији у овом тренутку одговарају парламентарни избори?

– Видећемо. Други разлог у прилог избора по мени јесте тај да опет на изборима измеримо колико вреде СНС и Вучић, колико Ивица Дачић, колико мале политичке партије. Немам ништа против малих странака али ми се некад чини да је јачина њихових децибела много већа од њихове политичке снаге. Ми смо донели већ доста великих и важних одлука и није лоше да грађани оцене шта смо и да ли смо добро урадили. То је велика провера за људе који раде у Влади. Лично, волим изборе.

А тек што их воли Вучић, дакле, можемо претпоставити да ће их бити. Чини се да се овде не влада после избора него се влада путем и помоћу избора?

– Није баш тако. Влада се управо након избора где се види ко је добио поверење. Без обзира на све могуће анкете које показују где је и наша странка и друге странке, мислим да су избори најверодостојнија провера воље грађана.

Kакве су вам прогнозе за ове редовне београдске изборе. Плаши ли се власт бар мало опозиције?

– Не. Толико тога је урађено у Београду да СНС може мирно на те изборе. С друге стране, није ни лако бити опозиција Српској напредној странци кад су у питању београдски избори, јер кад погледате Београд сада и пре пет година, огромна је разлика – почев од буџета па до свега што се у граду гради.

Дајте, бар мало нам откријте део мистерије о две жене – кандидаткиње СНС за градоначелника?

– Заиста не знам ко су, али бих волела да жена дође на чело Београда.

Просто је немогуће да „сумња” не падне и на вас?

– Није немогуће. Себе видим искључиво у Влади. Тим који је до сада водио Београд је добар, верујем да ће и убудући бити исто тако успешан.

Kад смо већ код жена… Михајловић, Брнабић, Kубуровић, Ђукић Дејановић, Јоксимовић… Изгледа да је Вучић међу женама бирао способне, а међу мушкарцима послушне?

– Мислим да су сви вредни и своје ресоре воде на најбољи начин. Е сад, Вучић врло добро зна лимите сваког министра, што је показивао и кад је био премијер, а и избор Ане Брнабић за његовог наследника било је најбоље решење. Јер сетите се како је изгледала она радикалска Србија са Шешељом, пиштољима, ратним хушкањима, а погледајте сад Србију у којој имате прву геј жену премијерку у Европи. И није само то пресудно и није она фикус, како је већ називају, већ неко ко наставља реформе. Циљ је да грађани не знају имена и презимена министара и премијера, већ да их интересује само како се живи.

Пусте жеље. Мислим да ћемо и убудуће знати само за министре, али за бољи живот тешко.

– Само стрпљења, доћи ће и то време.

Испегласте ли оне несугласице с премијерком око заслуга за напредовање Србије на Дуинг бизнис листи?

– Реаговала јесам и опет бих, само не бих на тако емотиван начин. Заиста сам поносна што је Србија десета у свету по издавању грађевинских дозвола, а само пре три године је била 184. То је глобални успех, и то јесте пре свега заслуга Владе. Не потцењујем партнере, али ако нема политичке воље и снаге да се нека реформа спроведе, нема тог партнера који ту може помоћи. Осим тога, Ана Брнабић је председница Владе која је изборила ту позицију, и она треба да буде најпоноснија на Владу, па онда ми остали.

Kао министарка за инфраструктуру и саобраћај на републичком нивоу, како гледате на ову наглу инфраструктурну делатност по Београду последњих месеци а имало се четири године да се бар нешто од тога уради? Да то случајно нема везе с београдским изборима?

– Ма, радило се и протекле четири године. Да нисам министарка саобраћаја и да се не сетим силних притужби током сваког лета – зашто се сада поправља аутопут, зашто је гужва на наплатним рампама… можда бих и ја рекла да ми смета. Овако, само нек се ради и добро је што се ради. Ево, завршава се Славија, завршава се Булевар ослобођења, завршиће се Рузвелтова….

И београдски избори могу да почну!

– Ех, опет ви!

Не воле ме они који још сањају Шешеља

Kад ће у СНС-у престати да на вас гледају као на страно тело? Људи из странке чак траже да поднесете оставку, оптужују вас да уз помоћ ДС рушите Владу, кришом радите против Вучића…

– Лако то решавам – не бавим се глупостима! О чему би писао Владимир Ђукановић у „Блицу” да није мене као „страног тела”? Свако од нас прави свој траг у песку, иза нас ће остати оно што смо урадили. С друге стране, то не значи да ја не знам да постоје одређене интересне групе у СНС-у које имају своје везе у неким од медија и да на тај начин покушавају да направе свађу између Вучића и мене, или да Вучића изолују у односу на неке друге људе. Исто тако, то не значи да не видим и немам проблем то да кажем како у СНС-у постоји део људи који није отишао даље од Шешеља и којима је он и даље први председник. Kад сам то рекла, одмах су се јавили они који су се у томе препознали. Србија иде напред у односу на ту групу која покушава да нас врати назад.

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *