Ђорђе Балашевић: Чисто је расипништво баш свакој будали додељивати детињство

Поделите:

„Шта ће неком Малом Тајкуну детињство? Да га препрода. Утаји? Да га приватизује? Неки се једноставно роде већ одрасли, немаштовити и прозаични, и не желим судити ко је боље прошао (поготово зато што имам лош предосећај у вези са тим?), али усудићу се да приметим да је у појединим случајевима детињство било сасвим непотребна инвестиција“

Kантаутор и писац Ђорђе Балашевић ових дана промовише своју нову књигу „Kалендар мог детињства“ у Хрватској, а тим поводом, тамошњи Вечерењи лист интервјуисао је „панонског морнара“ у Загребу.

Он је у том интервјуу, осим о књизи, говорио и времену и пролазности рекавши, између осталог, да све иде на штету Садашњости.

„Њена је једина шанса у томе што ће ускоро постати Прошлост. То би је могло бар донекле извадити? Прошлост се увек може мало дотерати, ако се извештиш да лепе успомене одвајаш од оних које то баш и нису. Што се Будућности тиче, до ње ми је некако највише стало, управо зато што је то сад већ понајмање Моја Будућност. Због оних које волим, све карте бацам управо на њу. Али, Лудило је мајстор прерушавања, ко зна у чијем ће се лику појавити следећи пут? Дани се једноставно слажу, као у оној игри „Отела“, у једном тренутку готово је цела плоча прекривена белим жетонима, али онда се окрене само један једини, и све се безнадно зацрни. Ми смо негде ту партију одиграли лоше, али надам се да идуће генерације неће допустити да Црни тако лако запоседну све кључме углови плоче…“, рекао је Балашевић.

Он је говорећи о својој књизи посвећеној детињству рекао да они „бистрооки“ који му често говоре да су одрасли уз његове песме, „упозорава да ту, ипак, нешто није у реду, јер је идеја била да се уз Балашевића не одрасте“. Почео је цитатом из књиге: „Лепо ми дође да се расплачем кад помислим ко све није имао детињство? Мислим да је било чисто расипништво додељивати га баш свакој будали…“, а, потом и објаснио: „ОK, признајем, будала је можда мало неспретна и несретна реч, али подведимо то под неку стилску фигуру, важи? И, запитајте се само какви су све фрикови једном били клинци? Мени за пример обично идеално послужи било који локални политичар, али у земљи у којој излазе ове новине ипак сам формални странац, па није пристојно да спомињем икога из тог света, премда читаоци, по уставу, имају право да чак и неког из Сабора замисле као дете? Ја немам таквих намера, као што рекох, далеко било, покушао сам прелетети преко телетекста и портала не бих ли налетео на какву пригодну личност, али свуда су првих пет вести само о фамозном Агрокору. Но, можда и то послужи? Ето, и господин Тодорић је, на пример, имао детињство. Поставља се питање шта ће неком Малом Тајкуну детињство? Да га препрода. Утаји? Да га приватизује? Неки се једноставно роде већ одрасли, немаштовити и прозаични, и не желим судити ко је боље прошао (поготово зато што имам лош предосећај у вези са тим?), али усудићу се да приметим да је у појединим случајевима детињство било сасвим непотребна инвестиција“, рекао је Балашевић.

Сећање на известан начин сматра својим занатом, а „слике дођу кад се њима долази, и увек су то оне где смо сви заједно“.

„… И где су сви насмејани, за неким свечарским столовима, испод окићених борова, на прозорима вагона ноћног воза који управо креће према мору… Породица ми је била важна, сад ми је још важнија, а у свом класичном, и природном облику, важнија је него икад и целом свету, чини ми се? Није то случајно једина фирма која се одржала ових неколико миленијума? Не бих да звучим бахато, и увредим неког ко је породицу желео, а није је могао имати, али биће јако интересантно једног дана прочитати књигу о детињству коју напише, рецимо, клинац Kристијана Роналда. Шта ви мислите?“, закључио је Балашевић.

 

 

Недељник

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *