Kако је српски језик у хрватским школама постао нови панк

Поделите:

И такве ствари су могуће. Сплитски студенти у дому који носи назив „Фрањо Туђман“ проводили су се уз хитове Цеце Ражнатовић. А треба ли уопште подсећати да у хрватским медијима уз име ове певачице обавезно иде одредница – Арканова удовица?

Једна обична журка и једни обични народњаци, али овде ништа није обично.

Тако је и дошло до, пази сад, „званичног саопштења“ организатора бруцошијаде. Због немилог, ваљда, инцидента

Вајкање гласи отприлике овако:

„…нисмо били упознати нити са избором песама, који овим путем осуђујемо јер сматрамо да му није место у академској заједници ни на простору Свеучилишта – не само у недељи обележавања ратних страдања него никада“. Тако је реаговао Студентски збор Свеучилишта у Сплиту.

Забава је, иначе, одржана у мензи „Kампус“, а студенте је наводно према најавама требало да забавља само група „Магазин“, а онда се – диверзија нека, шта ли је – појавио „још један бенд који бројнима није био по вољи“. Или је многима био по вољи, што је изгледа још већи проблем.

Овај бесмислени догађај проузроковао је и један интересантни и иронични коментар ауторке Ладе Новак Старчевић на порталу „100одсто.хр“.

Ауторка, наиме, исписује један наводни цитат Светлане Цеце Ражнатовић:

„Да сам знала да ће хрватска деца оволико слушати моје хитове не бих никад ни почела да певам“.

Аутентичност ове изјаве није тема, јер то је заправо илустративни увод у причу којом се долази до поенте:

„Ето, нити Цеца воли мале Хрвате, нити велики Хрвати воле Цецу, али ти несретни мали Хрвати воле њу. И откидају на њене пјесме. Верујте ми, немам појма зашто.

Веројатно баш зато јер ови велики то презиру. Сигурно не зато јер желе Велику Србију и сигурно не јер их занима Аркан, чија је она удовица“, пише ауторка.

Дакле, „српско“ је међу хрватском омладином постало мера бунта.

Ауторка даље објашњава како је „слушала Чорбу и одлучила да зажмури на четнике“.

„Што сте ви слушали с 18 година?

Ја бих рекла свашта, али један од главних критеријума је био да ми се свиђа. Већином се старцима мој избор није свиђао, што ме само још више уверило да треба тако да наставим.

Осамнаест сам имала средином деведесетих, Срби се ни тад нису нешто котирали на овим просторима, али зашто побогу не смем ‘резати жиле’ сваки пут кад чујем ‘Kад ходаш’ од Рибље Чорбе зато јер песму пева ‘четник’?

Песма је љубавна, истина веројатно пева о несретној љубави једног четника у паузи од клања, али ето, некако ми је то промакло. Одлучила сам зажмирити на то. Ја нисам замишљала четнике него оног неког дечка који ми се свиђао.

Је ли онда Цеца у 21. веку у Сплиту стварно проблем? Није чак ни физички била тамо него је бенд који је забављао бруцоше одлучио запалити екипу понеким њеним хитом. Kолико сам чула од сведока тог ‘немилог и неприличног’ догађаја, младима се то свидело“, пише она.

Заправо, реч је о томе што двадесет и кусур година после рата, српски језик – ах, самим тим и српски народњаци – постао нешто што је за младе некада био панк.

„Младеж је увек била проблематична и склона ексцесима, рећи ће старији и ‘мудрији’. Замислите која обест, заборавили су на Аркана, четничког вођу који је убијен 2000. Пре само 17 година. Таман су још клинци носили пелене.

‘Kако то да не знају ко је он?!’, питате се сигурно згрожени. Сигурно се не сећају ни где су били ’91. Kакви су то уопште Хрвати?

Рећи ћу вам, Хрвати упитног укуса за музику. Иако, можда би они рекли да је мој укус упитан. Цајке ме не дотичу никако. Али ја сам била млада у доба док је панк био бунт. Сада је бунт српски фолк. Ако немате дете у основној школи, онда можда не знате да је сада бунт и причати српски. Бунт је све српско. Па дођеш дома и ставиш усташка обележја. Јер је и то некима бунт. И тако укруг…“

Недељник

Поделите:
2 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *