Библиотеке косовскометохијских манастира

Поделите:

Уништавање српског рукописног блага

-Уништавање српског рукописног блага на Косову и Метохији је континуиран процес, којим се – уколико се не учини све како би се он спречио и зауставио – крај још не види, упозорава професор Богословије у Београду,  Др Владимир Вукашиновић

Данашње библиотеке косовскометохијских манастира садрже тек део некадашњег драгоценог рукописног блага, које је током векова много пута и на разне начине страдало. Српска културна баштина разарана је како стихијски тако и плански, у појединачним и групним акцијама, које би спорадично тињале или се појачавале током већих локалних или међународних сукоба. О овој теми говорио је профеор Богословије у Београду, протојерј – ставрофор, др Владимир Вукашиновић у склопу пратећих активности велике изложбе „Српска уметничка баштина на Косову и Метохији : идентитет, значај, угроженост“ у Српској академји наука и уметности која је организатор изложбе и пратећих предавања.

Континуирани напади на староставне књиге

  –Библиотеке појединих мнастира тако су у потпуности уништене, попут оне Светих архангела код Призрена, док су друге делове својих збирки сачувале захваљујући томе што се књиге нису налазиле у манастиру када је паљен и разаран. Тако су од рукопса чуваних у манастиру Девичу, чији је изворни број данас немогуће утврдити, преостале свега четири књиге. Први потпун попис рукопсних књига  манастира Девича дао је Владимир Ћоровић, који је у манастиру боравио 1933. године, каже професор др Владимир Вукашиновић.

Рукописе су у више налета уништавали османлијски завојевачи. То се може видети, напомиње др Вукашиновић, на примеру рукопсних књига библиотеке манастира Грачанице. Познато је да су Турци запалили ту библиотеку у XIV столећу. Три столећа касније , да би се осветили бунтовним Србима и, при томе, стекли материјалну корист, распродавали су српске рукописе где год су могли. Неке од тих књига, међутим хришћани су откупљивали и враћали у богослужбену употребу, каже професор др Владимир Вукашиновић. Страдања су се поновила и током Првог светског рата. Грачаничка библиотека нашла се на удару бугарскх војника, који су је опљчкали, а део њених рукописних дргоцености однели су у Бугарску.

Девичке књиге два пута страдале

1941.  Немали део косовских рукописа уништен је у Другом светском рату. -Тако су девичке књиге два пута пострадале 1941. године. Један део је изгорео у бомбардованој Народној библиотеци, у којој су се тада налазиле, а други су спалили Албанци када су разорили манастир исте године. Они су сличне амбиције, додуше с мање успеха, гајили и од 1945. до1996. године. Рукопсину збирку Пећке патријаршије покушали су да унуште 16. марта 1981, када су запалили стари манастирски конак, који је изгорео до темеља, али су рукописи и друге драгоцености спасени. Отворено разарање српских светиња настављено је поготово након што су авиони НАТО-а бомбардовали СРЈ 1999. године. Последњи рукопис  девичке збирке који се налазио у манастиру  уништен је у шиптарском погрому марта 2004. године. Била је то Служба Светом Јоаникију Девичком на црквенословенском језику. Поједине рукописне књиге надживеле су своје скрипторијуме, који су у међувремену уништени. Пример за то, наводи др Вукашиновић, јесу Коришки пролог и Коришки поменик, написани у једној од двеју монашких светиња код села Корише, у којима се неговало препсивање књига. Испосница и манастир Светог Петра Коришког налазили су се у непосредној близни села, а манастир Светог Марка Коришког био је три километра удаљен од њега. Те манастире, током историје више пута разаране од истих насилника, Албанци су 1999. године опљачкали, минирали и разорили до темеља.

Уништавање српског рукописног блага на Косову и Метохији је континуиран процес, којим се – уколико се не учини све како би се он спречио и зауставио – крај још не види, упозорава професор Др Владимир Вукашиновић.

 

Антрфиле:    Данашње стање манастирских библиотека

-Веома је тешко прецизно утврдити колико је косовскометохијсих црквених рукописа  данас сачувано. Ипак, када је реч о данашњем стању манастирских библиотека, оно је махом познато. Зна се да се у библиотеци манастира Грачанице налази тридесет осам рукописа, у Пећкој патријаршији 113, док Дечани имају највећу збирку рукописних књига – 157 књига, којима је придодато десет рукописа из цркве у Црколезу. Значајно је напоменути да се косовскометохијски рукописи налазе и у Музеју СПЦ у Београду, али и у мнастру Хиландару, каже др Владимир Вукашиновић.

Др Владимир Вукашиновић

Славица Ђукић

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *