Свети Јустин Ћелијски: Господе, освести европског човека

Поделите:

Беседа 1. у Недељу 23. по Педесетници

И опет Света Недеља и опет света Благовест с Неба. Сва ка Света Недеља – васкрсење из мртвих; свака Света Недеља даје нови вид, да сагледамо ко смо, шта смо, да сагледамо свет изнад себе, свет у себи и свет око себе. Гле, данашња света Благовест, данашње Свето Еванђеље, и страшно је и дивно. Страшно – јер човек пун ђавола сусреће Господа Христа; дивно – што сви ти ђаволи падају у грозницу, у трепет, у ужас, сусревши се са Господом Христом. Чудесна тајна браћо: у овом свету постоји човек, Бог и ђаво. Ништа више! Очи, зато нам је дао Господ Христос, дао човеку очи да гледа себе.

Данашње Свето Еванђеље казује не само тајну о том гадаринском бесомучнику у ком је био легион ђавола, него казује тајну свакога од нас, казује мени моју тајну, данашње Свето Еванђеље, казује и теби и свакоме људскоме бићу у овоме свету. Све што је Христово важи за сваког човека, важи за сва времена. Господ Христос је једини савремен увек, савремен и вечан, све друго одлази и пролази, само Он остаје вавек, Он чудесни Бог и Господ, Једини Истинити Бог у свима световима[2].
Сишао је у наш земаљски свет и шта је нашао? Људе заробљене смрћу, људе заробљене од нечистих духова, људе добровољно робље греха и зла …[3] о бесомучнику: Молим Те, не мучи ме[4].Твоје присуство за мене мука је, мука је живети уз Господа Христа у овоме свету, мука је за сваког демона, сваког нечистог духа, мука је за њих да се спомене име Христово, мука је за њих да Христос постоји у овоме свету. Поломише се вичући, урлајући: Христос је мит, Христос је бајка, Христос је измишљотина. А шта ћете са Девичем, а шта ћете са Светим Василијем Острошким, са Светим Стефаном Дечанским, шта ћете са Светим Наумом Охридским? Тамо ето данашње … [5] се слива непрекидно се људи исцељују, људи везани ослобађају се и лече се од лудила, од басомучности.

Пре десетак година у манастиру Светоме Девичу на Косову десило се ово чудо. Један студент Мирко из Београда, студент теологије, боравио је лети у том светом манастиру. Тамо су свете мошти Светог Јоаникија Девичког, великог Светитеља. Писао он једно писмо и вели: „Пре недељу дана доведоше овамо једнога младића, звао се Крсто, везаног доведоше, и ми у манастиру, монахиње и монаси, тако везаног младића привезасмо за стуб. Приведосмо га светоме кивоту најпре, но он је био потпуно несвестан, бунцао је. И везали смо га. Онако везаном за стуб читале се молитве, многе молитве. Недељу дана прође, ево га он читав и здрав ту са нама“. Не прође месец дана, а к мени дође тај студент, доведе једног кршног младића и рече: „Ово је Крста, он је тај који је био привезан, бесомучен, луд, ето га, хвала Светом Јоаникију Девичком, здрав и читав“. То је било пре десет година, тај младић се оженио и још је жив. Није бајка Христос, најмање бајка за нас Србе, није мит. Само најповршнији и најбезумнији људи могу говорити о Христу као о миту.

Гле, ђаволи дрхте пред Њим: „Молим те, не мучи ме“. Али људи нису ни хорде ђавола. Ето шта тврде – да Христос није постојао. О, лудила каквог се није…[6] Молим те, не мучи ме. Ти, Твоје присуство Јединог Истинитог Бога у овоме свету, мука је за мене, мука! Како је, како без тебе Христа у овоме свету? Како? Ми витламо људе без тебе. Ево, овај у коме смо ми, он, вели се у Светом Еванђељу, не облачи се у хаљине, не живи у кући него у Гробовима. И кад га Господ пита: „Како се зовеш“? Он одговори: „Легион“. Јер многи ђаволи беху у њему, легион значи безброј ђавола.[7] Толико ђавола да се сместе у људском бићу, у души човековој!

Како је човек бескрајно биће кад може толико демона да смести у себе! Колико бескраја кад и Бога може да смести! Ваистину, бескрајно и бескрајно. Ето Господа Христа пред нама, у телу људском, у бићу људском, сав Бог у маленом човечјем телу, у човечјој души. У бесомучнику гадаринском ето легиони ђавола, не дају му мира…, не дају му мира и гоне га и терају по пустињама овога света. Ако вас је много, онда ето прилике, ударите Господа Христа, уништите Га, велите мучи вас, ослободите се Њега, ако сте силни ви нечисти дуси, ви цареви зла и пакла. Не! Вели се у Светом Еванђељу: мољаху ђаволи да их не уведе у пакао, и још молите Га ако их гони, да их пошаље у свиње.Јер онде по гори пасло је велико крдо свиња, и Спаситељ им нареди, вели се у Светоме Еванђељу, и они изиђоше из човека, уђоше у свиње, и навали крд свиња са брега и потопи се сав у језеру.[8] Каква је ово тајна? Легион ђавола живи у човеку, и човек опет жив, човек говори, човек …[9] у пустињи, а свиње, те нечисте свиње, не трпе у себи ни часа ђавола, него се одмах суновраћају у језеро, и даве се, и утопише се, вели се у Светом Еванђељу. А човек трпи страшније нечистоте у себи од свиње. Ми обично кажемо да је свиња нечиста… Како, то је ужас за свињу!

Човек, ето човека гадаринског бесомучника, живео је годинама и годинама, одавно, како се вели, мучи га ђаво и гони га по овоме свету, а свиње ни тренутка не могу да трпе ђаволе у себи. Страшна тајна зла, браћо, зла које је човек увео у овај свет, кроз грехове увео у овај свет. Нису то ни тигрови учинили, ни животиње, ни свиње – човек увео грех у овај свет, то је најкобнији проналазак који је човек учинио у свим световима. Људи се хвале проналасцима, а кад се помене тај проналазак да је човек увео грех у овај свет, човек кроз грех и смрт увео, ђавола увео у овај свет, о нема страшнијег проналазака од човека, ни кобнијег и ужаснијег. Излаз где је од тога нама бедним људима? Нас легиони ђавола витлају и јуре по пустињама овога света, по пустињама наших жеља. Да, Благи Господ Христос дошао у овај свет, дошао у наш земаљски пакао, дошао у нашу земаљску мртвачницу …[10].

И кад се свиње потопише у језеру и свињари преплашени побегоше, стрчаше у град, јавише грађанима: Десило се чудо, свиње се све подавише. Дошао неки човек необичан, исцели оног бесомучника и ђаволи потопише свиње. Сав град навали, изађоше људи, и кад стигоше тамо они видеше Исуса, а крај ногу Његових онога човека из кога су ђаволи истерани где, обучен и паметан,крај ногу Његових сећаше. И уплашише се, вели се у Светом Еванђељу – уплашише се.[11] И мољахуГоспода Исуса да одмах иде од њих. Јер гле, ти си нам учинио страшну штету, свиње се наше потопиле. Иди, иди од нас. Господ ћутке, уђе у лађу и оде. А човеку из кога изиђоше ђаволи, рече: Врати се кући и казуј шта ти учини Бог. И он се врати и проповедаше свима шта му учини Исус, тај Бог, Чудесни и Истинити.[12]

Тако вели Свето Еванђеље. Али оно је не само Еванђеље гадаринског бесомучника, него Еванђеље и моје и твоје и свачије …[13] против греха. Нечисти дуси, ђаволи, наши греси, наши ђаволи муче нас, кидају нас, гризу нас, терају нас по пустињи наших жеља, како се вели у Еванђељу за бесомучника: „Тераше га ђаволи по пустињи“. Зар нас наши ђаволи не терају по пустињи наших грехова, нас људска бића? Гле, зар не тера по пустињи лудих жеља завист када уђе у човека? Човек, шта све неће мислити у себи, шта све неће маштати, какве га луде жеље неће ломити, терати га по својој пустињи. А гнев, шта је гнев? Гнев, то је не само велики грех, него иза њега стоји велики ђаво, који те гони по пустињи твојих жеља, по пустињи твојих жеља. Јер гнев, шта хоће гнев? Гнев жели да човека залуди, и човек заиста у гневу не личи на себе. Све је то посао не човеков, не боголике душе човекове, то је посао страшнога греха, страшне силе греховне која кроз гњев витла и гони нашу душу, и мучи. Тера нас ђаво по пустињи. А шта је мржња? Она је у твојој души: побија све што је велико, побија све што је божанско, побија све што личи на небо, што мирише на анђеле у твојој души; изроди у теби погубне, мрачне, зле жеље и гони те из једне у другу. Авај, мржња претворила душу твоју у пустињу, и гони све што је у теби по тој страшној пустињи. Душу твоју хоће да уништи. Не дај се. Постоји лек: љубав Христова… Њу измоли у Господа и потерај мржњу из своје душе, нека легиони побегну из тебе, кад будеш пао пред ноге Исусове.

Ми Европљани волимо да говоримо о злу као нечем безличном, а уствари иза сваког зла, иза сваког греха, крије се ђаво. То, то је наук свих видовитих људи овога света, а првенствено наук Господа Христа. Није твој грех нешто случајно у овоме свету, ситно, мало, да се тога можеш ослободити помоћу школа, помоћу васпитања, помоћу технике. Све је то грешка пред грехом, пред ђаволом, пред смрћу. Господ спасава од греха – и твоја слободна воља. Кад сагледаш грех у себи, сву страхоту његову, сав ужас, а када иза њега угледаш лице ђаволово, онда ти својом слободном вољом крени ка Исусу, завапи к Њему: „Господе, спаси од смрти! Падам и пропадам“. Шта је грех? То је мрак. Волети само себе, све друге ниподаштавати, то јесте душа ђавола. Неће Бога, сав свет и људе око себе. Бога нећу – ја, само ја! Човек тад израста у нечовека …[14] Данашњи људи, такозване вође човечанства, данас хвале једино човека. Само човек постоји. Ми не видимо ништа осим човека, ми радимо за човека, ми само за човека све и сва дајемо. Ни Бога ни ђавола нема. То ђаво и хоће: да тврдиш како њега нема; а ако га нема за тебе, ти га се нећеш ни бојати и он ће се по мало увући у душу твоју, лако овладати тобом. Ти ћеш се бранити како њега нема, а он то једва и чека. Седи испред тебе сваки грех, врата твоје душе су сва отворена за њега. Гнев, шта је? Врата душе – кроз њих он улази у твоју душу ако се не бориш против гнева, ако не искорењујеш гнев у себи. Самољубље, шкртост, похота, све су то врата на твојој души кроз које улази ђаво и овладава тобом. Ти мислиш да њега нема, то он и хоће. То је пуноћа несвесности до које је човек дошао, европски човек, човек такозване европске културе.

Зар не видите, зар не читате по бедним новинама данашњим европским, и нашим и свачијим, како се људи труде да потисну из људских душа, из сазнања свако осећање за грех? Случајне погрешке нема, Бога нема, ђавола нема. И шта остаје, шта? Човек теран по пустињи лудих жеља својих од сваког нечистог духа. Свака страст – ето силеџије, насилника, једног тиранина, који гони и прогони твоју душу, не да јој мира, не да јој мира ни у телу, ни у овоме свету. Са свих страна стижу вести како је све више људи нервно оболелих: Америка, Енглеска, Русија, Кина, има ли иједне земље где није лудница, све више болница. Руше се цркве …[15] авиони се граде. Ето Скопље, за петнаест секунди како се срушило. Меша се Небо у земаљске ствари: овај свет, Божји свет, овај свет, Божја њива, Божја грађевина, а они прогласише да Бог није домаћин овога света, а Он само потресе темеље Скопља, за петнаест секунди нестаје Скопља. Исто се десило у Јерусалиму за време Господа Христа на земљи: кула Силоамска у Јерусалиму једнога дана паде и поби осамнаест људи[16]. Дођоше Спаситељу као учитељу и рекоше му: Учитељу, шта то би? Кула паде и осамнаест људи погибе. Одговори им Исус: То не значи да су ови најгрешнији, то је опомена, опомена. Шта је то? Опомена неба!

Човече, ти мислиш да на овоме свету нема Бога и мислиш да …[17] у овоме свету. А шта је данас од твојих фабрика, шта од твојих облакодера? Рушевине. Кад људи неће да слушају благе вести еванђелске Христове, онда Господ шаље страхоте да пробуди успаване безумнике. Јер, браћо моја, нема нам мира, нема нам лека док се не сјединимо са Господом Христом, са Богом, док као овај бесомучник гадарински не потрчимо к Њему и не замолимо Га за помоћ, за спасење, за смирење од греха. Патимо од страшних грехова сви, сав род људски од страсти, и данашњи ђаволи јуре по пустињама наших лудих жеља. Једини лек и спасење да не угинемо у нашим пустињама лудих жеља, то је да припаднемо Господу Христу кроз покајање, да завапимо: Авај Господе, спасавај, Господе помози! Ти си главни неимар, главни грађевинар небеса, универзума, звезда, сунца и наше мале земље, а ми градимо мравињак и мислимо да нам Ти не требаш. Опрости Господе. Ето мравињаци наше душе и нас убијају, или нас затрпавају, ми, ми смо самоубице.

Господе, освести европског човека, освести људе полуделе од европске културе која не зна за Бога, зна само за лажна и глупа уживања. Господе, ти по великој милости Својој, по неисказаном човекољубљу Свом посети нас, сиђи у душе наше, истерај из нас страшне легионе нечистих духова, да и ми обучени и паметни седнемо поред Твојих ногу. Јер видимо, видимо, сви ми видимо, да човеку, младом човеку, био Европљанин, Американац, Азијат, Африканац, сваком човеку потребно је једно: то је да се сретне с Тобом, да падне пред ноге Твоје, да га Ти исцелиш од Његових легиона, и да Он обучен и паметан хода кроз овај свет славећи Тебе, Јединог Истинитог Бога у свима световима, сада и увек и кроз све векове. Амин.

_______

НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 8, 26-39
  2. Јевp. 13,8; 1 Јн. 5,20
  3. Пар речи нејасно на траци. – Прим препис.
  4. Лк. 8, 28
  5. Исто
  6. Исто
  7. Лк. 8, 30
  8. Лк. 8, 31-33
  9. Исто
  10. Исто
  11. Лк. 8, 34-35
  12. Лк. 8, 38-39
  13. Исто
  14. Исто
  15. Исто
  16. Лк. 13.24
  17. Исто

Светосавље.орг

Поделите:
3 replies
  1. Драган
    Драган says:

    „Свети Јустин Ћелијски: Господе, освести европског човека“
    Освести, Господе, све људе добре воље, који то желе, а оне
    који то не желе – ОНЕСВЕСТИ ИХ!

    Драган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *