Мина Ћурчић: Бакир Изетбеговић и српска “Пандорина кутија“

Поделите:

Тек што је Бакир Изетбеговић изјавио да ће Босна признати самопроглашено Косово и да ће ако Република Српска крене путем Каталоније и прогласи независност “радити оно што раде све патриоте“, односно “бранити оно на шта смо стекли правом борбом од 1992.до 1995. године, па и самим Дејтонским споразумом.“,могло би се рећи, отворила се српска “Пандорина кутија“: такође, говорећи о Косову и Метохији, он је споменуо и Рашку област или  Рашки санџак, рекавши да “није задовољан положајем те регије у Србији, коју насељавају већином Бошњаци…“

“Тај простор треба препустити тим људима, да нормално дишу, да изграде инфраструктуру…“, објаснио је он. Јелена Милић из Центра за евроатлантске студије и Ненад Пејић, главни уредник Радио Слободна Европа, само дан након што је Изетбеговић изнео своје претње, гостујући у емисији “Дан уживо“ на телевизији Н1, објаснили су зашто Србија не може постати чланица Европске Уније, а да не постане и чланица НАТО.

 

“С једне стране Русија, с друге Америка, и онда као ајде у неутралну Европу. Да буде што јача сарадња са ЕУ и НАТО, тешко да се то може раздвојити, то је исти систем вредности.“, објаснила је Милићева. Рекло би се да Изетбеговић није случајно довео у везу Космет и Рашку област: давне 1999.године, тадашњи лидер Демократске странке Зоран Ђинђић у изјави за Франс Прес рекао је да би тзв. Санџак могао да постане следеће жариште у СР Југославији, као и да опозиција треба да реагује како би се избегла таква ситуација у Рашкој области.

“Уколико не стабилизујемо ситуацију нашим деловањем са представницима умерених муслиманских и српских партија можемо да страхујемо да ће тамо избити следећа криза.“, објаснио је тада Ђинђић, упозоривши Србију да  треба да буде спремна на нове сукобе, иако је у том тренутку од НАТО агресије прошло тек шест месеци.

“Ја нисам задовољан положајем Бошњака у Србији. Незадовољан сам непропорционалном заступљеношћу Бошњака у представништвима државних институција у Санџаку. Ако пристајемо на право Срба да се њихови представници брину о Србима у региону, не можете оспорити право Изетбеговићу да се брине о Бошњацима у региону.“, истакао је Зукорлић, додајући да није могуће разбити Босну и правити неку нову државу на пола територије БиХ без рата, али и да Бакир Изетбеговић не преферира рат.

 

“ Упркос свим потешкоћама с којима се суочавамо живећи 100 година окупирани од Србије и Црне Горе, пошто се Санџак налази између њих, ми нисмо престајали да постојимо упркос масовном етничком чишћењу у Првом и Другом светском рату, те упркос последњим ратовима, у Босни и на Косову. Зато је Санџак у последњих 100 и више година био кључна тачка многих превирања. То је ставило муслимане у многе проблеме и то је разлог што је Санџак подељен између Србије и Црне Горе, иако је регија која има своју историју и у најмању руку треба да има аутономију, ако не може да постане држава.“, својевремно је рекао Зукорлић у интервијуу за кувајтску телевизију Ел реј. Дакле, слободно се може рећи да није никаква тајна да муслимани из Рашке области, заједно са својим верским поглаварима, прижељкују другачији статус од оног који поменута област има данас. Ако узмемо у обзир чињеницу да је у истом тренутку Александар Вучић открио да Србији неће бити омогућено да постане чланица Европске уније без правно-обавезујућег споразума са Косовом, јасно је да нас очекује низ нових услова, односно захтева који ће бити пропраћени уценама, као и увек до сада: осим Косова и Метохије, на територији Србије постоје и друга “жаришта“, односно области у којима постоје сецесионистичке намере које подстиче САД, као што је био случај са Косметом, а једна од тих области јесте Рашка. Од 2000.године, па све до данас, Косово и Метохија служе западним силама као средство уцене: ако изузмемо северне делове Космета, Срби са Космета који живе јужно од Ибра налазе се у албанском окружењу, те њихова судбина умногоме зависи од воље косметских Албанаца, што је такође један вид уцене иза које стоји Запад. Међутим, последњих месеци је међу Албанцима на Косову и Метохији завладала криза: Суринам је повукао признање тзв. Косова, док је Гвинеја Бисао демантовала признање, а може се очекивати слична реакција од стране Нигерије и Уганде које су наводно признале независност “Косова“, иако Приштина никада није добила никакав документ у вези са тим. Но, ипак је ту Рашка област, као и положај Срба у БиХ, односно Република Српска. Бакир Изетбеговић, очигледно не случајно, служи се ратном реториком, али и помиње Рашку област не би ли у име Запада упозорио Србију да на њеној територији постоје и они који су сваког тренутка спремни да крену у борбу за независност. Ако бисмо се осврнули на речи Јелене Милић, могли бисмо рећи да ће следећи захтев који буде био стављен пред Србију бити одустајање од  одлуке да буде војно неутрална, јер ће се  наметнути  једно једноставно питање: ако може правно-обавезујући споразумом са тзв. Косовом зарад европског пута Србије, зашто сутра не би могло да се од Србије очекује да постане чланица НАТО-а, такође, зарад европског пута којим се креће Србија? Са друге стране, ако може Космет, а зашто не би могла Рашка област или Војводина? Просто је да простије не може бити: од нас се тражи да што више дамо, јер у супротном ће остати много тога што морамо да сачувамо.

 

Мина Ћурчић

Видовдан

Поделите:
3 replies
  1. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…kakvu autonomiju ? ima pravo na rad,pravo na krov nad glavom,ima cosak da klanja..jede,spava…sve ostalo je,primitivno,prekomponovano,atakovanje na Srbe,da im se uskrate nabrojana prava,postanu “ tursko roblje“..“ ah,babo,babo,kupi mi babo,pecenja jareceg“.. vape,deca muhamedanaca..

    Одговори
  2. Петар
    Петар says:

    Један мој друг каже: – Уместо да Бакиру кажу – попуши,,,, дижу буку и праве му рекламу.
    И себи.
    Хаос шта нам раде.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *