Владан Ракановић: Највећа српска сапуница – Марјановићи

Поделите:

Свака земља има неку своју сапуницу, која се веома мало разликује од оних са ТВ екрана. Сапуница је тешка драма, испричана на један питки и сваком прихватљив начин. Јунаци сапуница су углавном маргиналци. Људи са којима се маса може идентификовати, јер је и сама увек споредни играч који се издигне изнад просека или срећним стицајем околности или искакањем из шина по којима иду сви возови.

Док су у Србији сапунице биле телевизијске, није било лоше, колико год да је заиста било лоше у животу. Не“Срећни људи“, „Бољи животи“, „Бабе које се чешљају“ и други РТС-ови опијати, сада делују као благ седатив. Да ли ће се Гига и Емилија помирити, ко ће пронаћи скривено благо, да ли ће мали Неца пронаћи куче Симу, да ли ће Радашин да запали село? Суза сузу стиже. Нација у трансу.

Ријалити програми су послужили као неки прелаз из измаштаних сапуница у оне стварне, да би већ више од годину дана неки медији створили ни из чега сапуницу над сапуницама. Вечни извор експлоатисања и држања овог народа у дилеми.

Ова сапуница се зове „Марјановићи“.

У њoj се мешају жанрови. Од драме, хорора, трилера, научне фантастике, па до некад и комедије.

Као у популарној америчкој серији „Очајне домаћице“ све почиње погибијом главне јунакиње, која касније води гледаоце кроз целу причу.

Убијена певачица је већу славу доживела мртва, него док је била жива. Као живу знао ју је један узак круг људи, а мртву је знају сви. Ко је убио Јелену? Чека се агент Купер па да као у Твин Пиксу реши загонетку, пошто то домаћим агентима Куперима никако не иде од руке.

Главни негативац је муж, који своју улогу игра карактерно. Што би људи с филма рекли, он „брани свој лик“. Какав да је.

Да би ово била заиста сапуница на прави јужноамерички начин, ту су и зли деда, још гора баба и поремећени брат. Не малу улогу играју и фризерка убијене певачице, њена масерка, човек који јој је једном продао лампу на бувљаку и загонетни сведок сарадник. Нико га не зна, али се зна да постоји.

Форензичари са својим ДНК анализама и опширним извештајима са места злочина, вероватно су више едукативни елемент серије, него као неки трилер додатак. Као што у свим тим серијама приказују свештенике или људе од угледа како раде исправне ствари, и утичу на народ да се едукује и буде бољи, тако ови наши форензичари уче наше будуће криминалце, како треба сакрити доказе с места злочина. Не, не… телефон и тренерка се одмах запале. Не чувају се. Не радите као Марјановићи.

Ни „Досије Икс“ није занемарен у овом случају. Појавиле су се и теорије, да је све намештаљка и да је права Јелена заправо отета од ванземаљаца. На неки још чуднији начин, тај Борчански насип, где се злочин извршио, изгледа да је био пун ко кошница. Судећи по неким написима, пола Београда је у то време било тамо. Слике на којима се види само травуљина, и трагови злочина, само су фотошоп. Сад свака домаћица зна да се фотошопира, а неће тамо неки масони и завереници.

Сем жртве, која је аутоматски ослобођена сваке кривице, једино позитивно и ничим сумњиво биће, јесте њена ћеркица, која служи свима осталима за поткусуривање. Дете које у својој простоти и невиности не би требало ни помињати, постало је мамац, који вештим потезима, главни протагонисти бацају у прљаву воду.

Када живот постане сапуница и када се судским и полицијским пословима баве патронажне сестре, пекари, наставници, возачи и сви остали који су „квалификовани“, питамо се да ли је то случајно. Да ли држава има уопште механизме власти, који ову серију могу скинути с екрана и помоћи свеопштем националном здрављу. Иначе се запитамо, да ли то држава намерно своје грађане држи у наркози и убија им смисао за животом.

Владан Ракановић

Видовдан

Поделите:
1 reply
  1. Д. З.
    Д. З. says:

    Многи људи не схватају зашто је убиство Јелене Марјановић изазвало толико пажње. Укратко, три су кључна разлога: 1. мило, младо, лепо и занимљиво биће певачице која је певала на посебан начин, 2. Повећан број убистава код нас и све већа суровост у томе, 3. мистериозност (много непознаница) у вези с фамилијом у којој је живела удата несрећница. И људи желе да се открије сурови убица како би се убудуће, верују добри и забринути људи, смањио број убистава код нас.
    Сва та знатижеља, дакле, очекивана је и сасвим природна. Зато, иронисање у вези с тим убиством и поређење с неком серијом није нимало укусно. То тако кажу они који немају баш претрану моћ емпатије у вези с овим убиством.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *