Др Иван Пајовић: Удружење слепих и његов амерички надзорник

Поделите:

Понашање Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) већ дуго је тема за полемику. Извештаји ОЕБС-а су по правилу контрадикторни са подацима независних посматрача из западних земаља, бранитеља људских права, новинара. Активности ОЕБС-а све више изгледају далеко од званично прокламованих циљева ове организације.

На пример, 2008. године та организација је фактички благонаклоно гледала на агресију грузијске војске на Јужну Осетију. Посматрачи мисије ОЕБС-а су затварали очи док су грузијске оружане формације заузимале стратешке висове, довлачиле тешку ратну технику у зону конфликта, а ометале спровођење одбрамбених мера са осетинске стране. Добивши благовремено упозорење, службеници ОЕБС-а су брзо напустили Цхинвали три сата пре почетка напада. Као резултат, деловање ОЕБС-а у Абхазији и Јужној Осетији је прекинуто. Јуна 2015. године влада Азербејџана је такође повукла свој потпис са Меморандума о разумевању са ОЕБС-ом, са захтевом да се њихов рад прекине у току месеца.

Бивши посланик Бундестага, државни секретар Министарства одбране Немачке и вице-председник Вили Вимер је изјавио у једном интервјуу како је још у току конфликта у Југославији постало очигледно да САД држи ОЕБС под пуном контролом. „Југословенски конфликт ме је научио да будем веома опрезан када се говори о мисији ОЕБС-а у вези са Украјином”, изјавио је Вимер. Посматрачи на Косову били су под командом Американаца. Као што пракса говори, уколико мисијом управљају Американци, онда изјавама посматрача не треба указивати пуно поверење. „Објављују се само оне информације које су корисне за америчке циљеве. Ми, немачки војници у Југославији, представници наше амбасаде – давали смо савршено објективне информације. Али оно што је било написано у извештајима ОЕБС-а под утицајем Американаца, било је сасвим супротно датим информацијама, и то је дало Фишеру, Шредеру и Шарпингу повод за започињање рата”, рекао је Вимер.

Посматрачи ОЕБС-а не једном су били коришћени у обавештајне сврхе. У Придњестровљу су 2013. године, недалеко од руских складишта муниције, приведени официри мисије са документима Велике Британије и Пољске. Како се показало касније, исти ти људи радили су у саставу мисије ОЕБС-а у Јужној Осетији пре напада Сакашвилијеве војске на Цхинвали. У оба случаја они су радили њима својствен посао – шпијунирали су. Истим послом се сада баве у Украјини.

Од независног арбитра ОЕБС се претворио у инструмент спровођења америчких интереса на постсовјетском простору. То се нарочито показало у току „Кримског пролећа” 2014. године, када је забрана приступа на територију Крима људима који су имали легитимације ОЕБС помогла да се избегну провокације. А у време борбених дејстава против Доњецка и Луганска господа из ОЕБС-а су давали непотпуно јасне извештаје који су ипак недвосмислено говорили о симпатијама према једној страни – кијевском режиму.

О необјективности посматрачких мисија ОЕБС говори одбијање присуствовања на изборима у Доњецкој и Луганској републици новембра 2014. године и одбијање надгледања повлачења тешког оружја украјинске армије у складу са Минским споразумом. Све то претвара ОЕБС из фактора смањивања напетости на линијама сукоба у нешто сасвим супротно.

Из тог разлога у Донбасу не допуштају деловање те организације, која затвара очи на украјинску артиљеријску ватру, саставља тенденциозне извештаје и шири искривљене, нетачне информације. Житељи Доњецка протестују испред канцеларија или хотела у којима су смештене западне дипломате. Покушавају да их позову на разговор, да им покажу рушевине и тела убијених становника града. Недавно је група протестујућих грађана нацртала на шофер-шајбни аутомобила ОЕБС-а ружичасте наочаре.

Сада Американци, под изговором заштитничке мисије ОЕБС-а, инсистирају на фактичкој предаји источних граница република под контролу међународних, а заправо америчких трупа. Штавише, траже да се у Донбас доведе невероватно велики број наоружаних „миротвораца” – чак 20.000.

Предлажемо свима који не желе да живе у Украјини да земљу напусте у току једног или два месеца. Тамо ће се, наравно, дешавати огроман број терористичких напада и погибија”, отворено каже украјинска политичарка Ина Богословска. Како се онда, после таквих речи, не сетити озлоглашене операције „Олуја”, коју је Хрватска спровела против Српске Крајине. А управо „хрватско искуство” данас пожудно спомињу украјински политичари на свим нивоима као пример брзог и одлучног успостављања реда у земљи.

Треба споменути да Украјина за две ипо године није испунила ни једну тачку политичког дела Минских споразума. Конкретно – Кијев није објавио амнестију за учеснике конфликта са обе стране, није усвојио закон о спровођењу локалних избора на територији Доњецка и Луганска, није усвојио дефинитивну верзију закона о посебном статусу отцепљених територија.

У вези закона о посебном статусу догодио се трагичан случај. 31. августа 2015. Врховна рада је расправљала прву варијанту закона. Али одмах после тога пред парламентом су радикали и националисти у знак протеста организовали нереде у којима је експлодирала бомба. Погинуло је четири човека, а више од 100 припадника Наци-гарде је теже или лакше рањено. Од тада друга варијанта закона није ни разматрана. Штавише, украјинска власт, уплашивши се, сасвим је одустала од спровођења политичког дела Минског споразума.

Од самог почетка сукоба и покушаја да се он обустави било је јасно да без мешања САД напори тзв. „нормандске четворке” (Немачке, Француске, Русије и Украјине) неће дати резултате. Украјинска власт, од почетка државног преврата на Мајдану до данашњега дана, оријентисала се искључиво према Стејт Департменту. Американци нису седели скрштених руку: спонзорисали су Кијев, снабдевали украјинску војску нелеталним наоружањем, организовали на украјинској територији војну обуку са учешћем својих инструктора итд.

Обезбеђивање колективне безбедности на територији Евроазије не може бити поверено по својој суштини америчкој организацији, која се понаша изражено субјективно. ОЕБС је с правом добио надимак Удружење слепих. Његова мисија у Донбасу је предмет жестоких критика. Уместо да виде очигледне жестоке артиљеријске ударе украјинске армије, они упорно траже непостојеће руске војне јединице. Једном речју, ОЕБС је постао бесплатни привезак НАТО пакта. Дошло је време да се створе нови механизми који би били алтернатива тој организацији.

Др Иван Пајовић, Видовдан

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Смешно је поредити Хрватску и Украјину, прво зато што су прошле 22 године, и нити је Америка што је некад била, а нису ни Русија, ни Кина. Донбас и Крим наслоњени су на Русију, и не брани их, са 500км растојања, споља и изнутра искидана Србијица, без игде икога.

    Дебилно је хрватско бусање у груди са Олујом – када ту операције није ни било. Домаћи војници послужили су само за прљав посао иживљавања над преосталим Србима, како би се освајање оверило. А српски народ и војска повукли су се пред јасним поразом – поразом од НАТО.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *