Ostoja Vojinović: O životu gastarbajtera preko grane (3.deo) – Gasterbajterske priče

2
18
Podelite:

Koliko ljudi koji su se otisnuli u svet može da se pohvali da im je “život Švicarska” kao u pesmi Dina Merlina?

“Plačem,plačem i srce me boli
daleko je sve što tamo volim
imam para i sve je bogato
al’ je Juga moje pravo zlato”
Silvana Armenulić

Ovo je samo neki od stihova koji mogu da pogode suštinu odnosa naših ljudi gastarbajtera prema domovini, dok su radni vek provodili na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope.To i ne treba posebno da čudi jer je pesmu “Jugo,moja tugo” napisala jedna gastarbajterka.Za nekadašnje radnike na radu u inostranstvu, te zemlje su bile daleke zemlje pune neizvesnosti i zato su se u narodnim pesmama forsirale tuga i prolaznost mladosti.Uz težak i često prekovremeni rad, radnička klasa nije imala vremena za dokolicu i ono što ide uz nju, što je bila privilegija viših društvenih slojeva.

Iako se gastarbajterski život odvijao uglavnom po principu kuća-posao-kuća, radnici na privremenom radu bili su izrazito samoorganizovani i progresivni u svojim različitim interesima.Nasuprot mišljenjima kako se radi o pasivnoj masi, gastarbajteri su ipak pokazali velike sposobnosti samoorganizovanja.U sredini u kojoj za njih nije bilo predviđeno ništa drugo osim da rade, oni su vrlo brzo organizovali mrežu klubova kako bi se povezali, međusobno savetovali i ispomagali, družili, slobodno vreme učinili punijim.Oni su razvili niz amaterskih aktivnosti, sekcija, oragnizovali igranke, priredbe i razne druge programe, a naročito proslave socijalističkih praznika.Leti su svirali i igrali po parkovima osvajajući javni prostor, što je prerastalo u prave vašare, što je u Beču dobilo i naziv “Balkanski Vudstok”.Bili su vrlo posvećeni sportu, pa su tako napravili i paralelenu fudbalsku “Jugoligu” koja je poštovala sva pravila Fudbalskog saveza Jugoslavije.Pored toga, vrlo aktivno su učestovali u komunikaciji sa sredstvima informisanja, a posebno onima koji su bili namenjeni njima, kao što su list “Novosti iz Jugoslavije” ili čuvena emisija “Večeras zajedno” na radio Beogradu.Pisali su pisma, reportaže, karikature, pokretali su glasila i iznalazili druge originalne načine i kanale komunikacije, kao što su pozdravi, želje i čestitke na lokalnim radio-stanicama, kao i razmenu magnetofonskih traka, kaseta i video- kaseta sa svojima kod kuće.Za ovu svrhu su im poslužile železničke stanice na koje su svakodnevno pristizali vozovi iz domovine,i koje su postala glavna mesta okupljanja i razmene informacija i raznih roba.Država se tek kasnije uključila u neke od ovih aktivnosti, bez neke velike pomoći i delujući najviše propagandno. Voz je bio prvo prevozno sredstvo i naših gastarbajtera. U Nemačku i Austriju se prvi put uvek kretalo vozom, poput čuvenog „706 Kozara ekspresa“, koji je opevan u pesmi „Zabranjenog pušenja“, ali je cilj i san bio vratiti se – „mercedesom“.

U tom kontekstu moglo bi se, možda reći da našim radnicima na privremenom radu u inostranstvu nije data mogućnost da imaju praktični deo nastave iz marskizma dirinčeći na trakama BMW-a, Opela i Forda tek tako.Sa gastarbajterima se rešavala i unutrašnja i spoljna politika:rešavalo se pitanje nezaposlenosti, Zapadu se pokazivalo kako su ovde na snazi velike slobode, pa i ona o kretanju ljudi, i na kraju – najvažnije, rasle su naslage deviza koje su gastarbajteri donosili tokom svojih ferija u Jugoslaviju.
Ipak ona država nije dozvoljavala da se naši radnici u inostranstvu osete samo kao mašina za pravljenje deviza i adut naše vanblokovske politike. U te najranije kontakte i bavljenje temom gastarbajtera spada i emisija „Večeras zajedno“ na Radio Beogradu, koja se emituje duže od četrdeset godina. Emisija je nastala sa ciljem informisanja tadašnje jugoslovenske gastarbajterske populacije. To je vreme kada se oni redovno okupljaju u klubovima i održavaju druženja, sportska takmičenja. Raspadom Jugoslavije, ovi klubovi polako nestaju, ili se dele po nacionalnim linijama, tako da su danas centri okupljanja i ovih i novih emigranata pre svega crkve i parohijski domovi, i novi klubovi koje osniva poslednji talas iseljenika iz Srbije.

Naša dijaspora je veoma šarolika tako da je teško danas reći šta je kultura gastarbajtera jer su se mnogi potpuno asimilovali. Njihova deca dele vrednosti sa svojim vršnjacima i vole da dođu u Srbiju na dobar provod. Većina onih koji su dobili etiketu ‘gastosi’ danas su penzioneri.
Novi gastarbajteri zapravo to nisu. One stare gastarbajtere je karakterisao uglavnom nedostatak obrazovanja i osuđenost na najniže poslove ili na rad u fabrikama. Novi emigranti idu u rasponu od onih sa osnovnom školom pa do velikog broja visoko obrazovanih. Za ove poslednje moglo bi se reći da se radi o ‘intelektualnim proleterima’ – onima koji “prodaju” svoj rad, ali u ovim vremenima, radi se o umnom, a ne fizičkom radu.

Gastarbajteri su imali višestruk uticaj na društvo i kulturu, naročito na svakodnevni život stanovništva i često su u lokalnim zajednicama bili glavni pokretači i akteri raznih promena.
Na rad u inostranstvo odlazili su uglavnom iz malih, najčešće seoskih sredina u industrijske centre Zapadne Evrope.Za njih se može reći da su uticali na svakodnevni život u zemljam gde su radili I živeli postajući umesto gostiju, kolege i komšije, prijatelji i prihvaćeni članovi zajednice.
Odlazeći, menjali su dotadašnje i sticali nove navike i običaje, postajući zanačajni socio – kulturni prenosioci u komunikaciji i razmeni između socijalizma i kapitalizma, Istoka i Zapada, sela i grada, Balkana i Evrope.

 

Ostoja Vojinović

VIDOVDAN

Podelite:

2 COMMENTS

  1. Hm,hmm…gastarbajteri,provode zivot u glavnom radno,bez laznih bolovanja, i majka Vuke,da im donosi lonaccsarme nedeljno,i lonac prebranca nedeljno, sas,skromne prihode,od “ izvoza“, kad,zemljacima,donesu neku sitnicu,a na granici,zemlje “ izvoznice“, izvrse povracaj poreza, a “ stvarcicu“, napkate,kao posteni prijatelji,uz prilozeni racun,dokaz placanja, pa uz ice i pice,na odmoru,kolegama pricaju “ uh,al sam ga viknuo komsiji“

  2. Hm,hmm..ne znam, kako u inostranstvu zive tetke Bozidara Djelica i Aleksandra Vulina,ali mi se cini,da o njima,vecu brigu vodi tetak Vucic u Serbije.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here