Мр Данијел Игрец: Рамуш Харадинај – носилац великоалбанског барјака

Поделите:

Крајем 90-их година прошлог века у Тирани се појавио документ под називом „Платформа за решење албанског националног питања„.

У овом својеврсном „манифесту великоалбанске експанзионистичке политике који је усвојила Албанска академија наука и уметности дефинисани су кључни кораци у процесу уједињења „албанских земаља„, а као први међу њима наводи се „стварање независне косовске државе„. Управо се сецесија јужне српске покрајине у круговима албанских екстремиста перципира као главни предуслов за стварање етнички хомогене „јединствене албанске државе на Балкану„, ратног пројекта у режији Тиране и њених западних покровитеља, а за главног протагонисту у његовој финализацији изабран је највећи балкански касапин са краја 20. века – Рамуш Харадинај.

Чим је уз свесрдну подршку својих западних спонзора притворско одело заменио скупом и фирмираном гардеробом, а притворске зидине у Француској политичком фотељом у Приштини бивши командант терористичке ОВК кренуо је са агресивном пропагандом великоалбанског уједињења.

Он није часио ни часа; сваки секунд своје америчким доларима плаћене слободе искористио је за нападе на Србију и оптужбе на рачун политике Београда према Косову и Метохији, у којој је видео (а види и даље) главни разлог дестабилизације Балкана.

Како би пацификовао и „примирио агресивну Србију“ он је позвао Запад да према нашој држави примени политику „одлучне силе„, а као свој допринос у томе најавио стварање Велике Албаније све до Ниша, поручујући тиме да је спреман да поново окрвави руке српском крвљу.

У праскозорје одлуке о формирању тзв. нове косовске Владе на чијем челу се нашао кољач српске нејачи из Приштине је стигао захтев да Србија из Устава избаци клаузулу о КиМ као делу своје територије као и захтев да Београд престане да „подмеће клипове у точкове“ формирању тзв. војске Косова, а све то у атмосфери константних претњи новим погромима и етничким чишћењем које је Харадинајев брат упућивао Србима у јужној покрајини.

Најновији у низу потеза који служе за промоцију слике „независног Косова“ као Пијемонта свеалбанског уједињења је и одлука Рамуша Харадинаја да 28. новембар, Дан независности Албаније, познатији као „Дан заставе“ прогласи празником и на окупираним српским територијама.

Како саопштавају на сајту сепаратистичке приштинске „Владе“ Харадинај је одлуку донео „у циљу поштовања историјских и културних вредности као и у циљу поштовања добрих породичних и друштвених традиција“.

Са правом се поставља питање о каквим то историјским и културним вредностима говори Рамуш Харадинај када су једини шиптарски „допринос“ историји и култури Косова и Метохије разрушене православне цркве и манастири, оскрнављена српска гробља, попаљене српске школе и домови културе и увек присутни покушаји преотимања српске верске и културне баштине коју упорно желе да представе као заоставштину „косовске нације„. Нације која постоји једино у фалсификованим уџбеницима историје, писаним испод пера великоалбанских идеолога, а чије једине „тековине“ су организовани криминал, стварање највећег нарко картела у Европи и трговина органима отетих и масакрираних Срба.

Које то „добре породичне и друштвене традиције“ помињу у кабинету Рамуша Харадинаја? Да ли тиме мисле на своју „ослободилачку“ ратну прошлост када је злочиначка ОВК систематски истребљивала српске породице на читавом подручју Косова и Метохије стварајући тако услове за своју етнички чисту државу у којој је Србима намењена судбина коју су имали немачки Јевреји у Трећем рајху и хелоти у античкој Спарти?

О каквим то породичним и друштвеним традицијама прича сепаратистичка власт у Приштини када је једина традиција косовских Албанаца (још увек присутна) крвна освета која је најбољи доказ да албански етнос ни на почетку 21. века није успео да превазиђе варварско-племенски менталитет и да се афирмише као политички зрела и самостална државотворна нација.

Напротив, као некада бечко-ватиканско, а данас бриселско-вашингтонско чедо албанска држава служила је превасходно за десрбизацију Балкана и преко тога као средство неутрализације руског утицаја у овом делу Европе. Као таква она је вековима опстајала управо на геноциду, етноциду и културоциду према српском народу.

Потпуно је јасно да одлука тзв. косовске Владе нема ама баш никакве везе са породичним и друштвеним традицијама. Она је донета искључиво у сврху промовисања великоалбанске идеје и тзв. независног Косова као симбола албанских иредентистичких тенденција. Циљ је да се пошаље порука како Албанци на Косову и Метохији деле исте „историјске и (гео)политичке вредности“ са својим сународницима у Албанији. Циљ је да се у првом плану створи слика о хомогености албанског и „косовског народа“ односно слика о њиховом „историјском и идентитетском јединству“како би се у другом плану прешло на остварење њиховог територијалног и државног јединства.

Али заборављају Тирана и Приштина да ово није 1912., ни 1999., па ни 2008. година. Ово је 2017. година, година крупних геополитичких промена. Година која отвара врата епохи у којој ће перспектива свеалбанског уједињења бити све неизвеснија, а прилика да Србија обнови суверенитет на окупираним територијама све опипљивија.  Као што је пре неки дан правилно оценио руски амбасадор при Уједињеним нацијама, Василиј Небензја, „све је очигледније да пројекат тзв. независног Косова пропада“. Ове речи нам између редова поручују да међународна заједница улази у еру коју ће несумњиво обележити крах великоалбанског пројекта. И доживотна тамница за Рамуша Харадинаја.

 

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *