Саша Недељковић: СОКОЛСКА ДРУШТВА И СОКОЛАНЕ

Поделите:

Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри места и околине. Величина дома зависила је од тога колико је друштво могло да прикупи средстава за градњу. Министарство за физичко васпитање народа било је врховна надзорна власт над свим организацијама, друштвима, удружењима и установама, које су се бавиле телесним васпитањем у Југославији. Пре оснивања министарства телесно васпитање је било препуштено приватној иницијативи. У години 1932. Министарство је предвидело као помоћ Савезу Сокола 8 милиона динара; за соколске домове 200.000 динара; жупама и учесницима на Свесловенском слету у Прагу 400.000 динара.(1)

Без домова соколска друштва су морала да се сналазе за обезбеђење просторија за прославе. Соколско друштво Бања Лука било је у неприлици како да прослави Дан уједињења 1932. пошто није тада имало свој дом. Бан Милосављевић ставио им је на располагање нови бански двор. Пре подне друштво је приредило свечану академију у Народном позоришту за своје чланове и ђаке виших разреда средњих школа. Академији је присуствовало и мноштво грађана. Свечаност  је почела говором старешине друштва др. Перенчевића о значају дана уједињења за народ и соколе. Затим су нови чланови положили соколски завет. Полагању завета присуствовали су сем управе друштва чланови и чланице у одорама, мушка и женска деца и нараштај те чланови соколских чета, који су се налазили у Бања Луци на жупском течају. Следила је јавна вежба. Мушка деца извела  су вежбу “Соколску песму”. Сами су певали “Ој летни сиви соколе”. Чланови су извели вежбу А. Мудрог “Ој Словени”. Увече је у банским дворима била свечана забава са плесом. Било је преко 500 гостију, које је делимично привукла и нова зграда, која је овом приредбом први пут била отворена за јавност. Поздравну реч  одржао је старешина жупе др. Мољевић. Након говора извели су чланови Народног позоришта неколико концертних тачака. Участвовали су Иван Горски, М. Краљева, Косана Павловић, Бакотић и Чејван. Изведен је скеч у једном чину “Скочићу у Саву”, у коме су учествовали Мира Шекулин, Момир Андрић и Станоје Душановић. Након завршетка програма био је плес. (2)

Соколско друштво Јајце завршило је крајем октобра 1934. свој дом. Отварање дома било је заказано за 11 новембар 1934. али је због жалости после убиства краља Александра била одложена. Управни одбор Соколског друштва је по одобрењу управе жупе у Бања Луци одлучио да се дом отвори 9 јуна 1935.(3)

Соколско друштво Јајце отворило је 9 јуна 1935. свој Соколски дом Краља Петра Великог Ослободиоца. Том приликом развијена је друштвена застава. На свечаности је присуствовао министар за физичко васпитање народа др. Ауер. Увече 8 јуна 1935. цео град је попримио свечани изглед, није било куће на којој се није вила застава. Дом је био расветљен рефлекторима и искићен венцима. Исте вечери стигли су соколи из Зенице, Бугојна, Травника и Сарајева са музиком сарајевског друштва. Сутрадан су возовима на прузи Шипада,  и посебни воз из Сарајева, аутобусима и колима стизали соколи из Дрвара, Приједора, Санског Моста, Кључа, Мркоњић Града, Бања Луке, Градишке, Гламоча, Бугојна, Купреса, Зенице, Високог, Травника и Сарајева. Гостију на прослави било је око 2.000. Након наступа на стадиону Електробосне свечана поворка кренула је испред новог дома кроз град. После поворке и дефилеа отворен је дом. Свечаност је отворена “Соколским поздравом” коју је певао певачки хор  Соколског друштва Јајце. Након поздрава старешине друштва дра Бранисављевића, изасланик краља мајор Никола Басараба отворио је свечано дом. Говорио је  министар за физичко васпитање народа др. Ауер, старешине жупа из Бања Луке и Сарајева. Свечаност је завршена песмом “Из братског загрљаја”. После подне на стадиону Електробосне одржан је окружни слет. За време вежби свирала је музика друштва Сарајево, а за време  наступа и отступа месна ватрогасна музика. Вежбало је 544 вежбача, од тога 130 из друштва Јајце. Соколске чете су биле из Дрвара, Кључа, Приједора и Санског Моста. Увече је у дому приређена свечана академија на којој је певао мешовити певачки хор друштва Јајце под управом просветара Милана Илића. На програму су биле ритмичке игре друштава Јајце и Мркоњић Град, а академија је завршена алегоријом “На врелу братства”. (4)

На прослави и слету у Јајцу били су представник Савеза Сокола др. Марковић и представници Соколске жупе Сарајево Радмило Грђић, Иван Радић и Јово Плавшић. Застави је кумовао бан Врбаске бановине др. Кујунђић. Изасланик  Савеза сокола и Бањалучке жупе др. Лазо Марковић предао је соколском друштву диплому Савеза. Испред сокола Босанске крајине поклонио је соколима у Јајцу портрет Петра Мркоњића, рад Шпире Боцарића. (5)

Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на  путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била  вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (6)

Соколски дом у Олову отворен је 11. октобра 1936. Изасланик краља, пешадијски потпуковник Тихомир Стојадиновић, помоћник команданта сарајевског војног округа  стигао је моторном дресином у Олово. На станици је био соколски одбор са старешином друштва инг. Кузманом Милевићем, вежбаће чланство, многобројни грађани и сељаци како из ближе околине тако и из даљне. Са краљевим изаслаником дошли су Никифор Тодић, старешина Соколског друштва Тузла и Мехо Салихспахић, члан жупске управе. Ученица основне школе Мими Лоци предала је  краљевом изасланику киту цвећа. Затим су стигли возови из Хан Пијеска и Завидовића којима је дошло мноштво гостију са свих страна. На улазу у летње вежбалиште  краљевом изасланику девојчица Зора Цвијетић дала је со и хлеб.   Изасланик краља пресекао је државну тробојку и отворио врата. Предао је дом на чување старешини Милевићу, са жељом да новоотворени дом буде светионик сваког добра. Старешина  Милевић поздравио је изасланике краља, бана, делегате Савеза, жупе, и осталих друштава, представнике цркве, те остале посетиоце. Верски обред су извршили прота Михајло Савић из Кладња и муслимански свештеник Абдурахман Мехмедовић. Мехмедовић је одржао  говор истакавши за соколство да га као организацију Ислам толерише. Увече била је забава у соколани. Позоришни комад “Соколска мајка” од Душана Ђ. Цвјетковића извели су друштвени дилетанти. (7)

Соколски дом у Сарајеву  отворен је 6.  новембра 1937. Свечаности су почеле доласком представника ССКЈ. 4. новембра 1937, када су у Сарајево стигли Е.Гангл, инг. Коста Петровић, Стаја Стајић, инж. Радуле Радуловић и пуковнок Димитрије Павловић. Министар за физичко васпитање народа др. Вјекослав Милетић стигао је у Сарајево  5. новембра 1937.У Сарајево су дошли бројни соколи из ближих и даљих друштава и чета.  На  прославу отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. дошли су бугарски Јунаци на челу са старешином Витошке јуначке области Атанасовом.  Приређена је бакљада. У оквиру прославе отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. приказан је у биоскопу “Империјал” филм „Ој  летни  сиви  соколе” . Пре почетка филма просветар жупе Сарајево Љубунчић укратко је изнео значај соколства. Пројекцији филма су присуствовали бројни представници војске, банске управе, општине, Савеза СКЈ и Соколске жупе Сарајево, соколи и грађани. У име бугарских Јунака поздравио је соколе  старешина Витошке јуначке области Атанасов, а у име руских сокола у Сарајеву Покровски је предао Соколском друштву  Сарајево-Матици спомен-пехар. У свом говору старешина Соколске жупе Сарајево др. Војислав Бесаровић истакао је : „… У то доба када је наш непријатељ распиривао верску мржњу, наши Соколи исповедају ону основну народну мисао „Брат је мио које вере био” и проповедајући велика соколска начела братства, једнакости и слободе утиру стазе заједничком раду …  Наша прва соколска друштва су основана у доба најцрње реакције, када нисмо имали ни основних грађанских права, те су Соколи били међу првим носиоцима слободарске мисли, који су и на својим заставама исписали борбу за ослобођење. … Српски Соко у Сарајеву се … сматра творцем Српске соколске жупе Бос. Херцеговачке, у којој сарајевски Соколи најактивније сарађују и својим неуморним радом доприносе, да већ 1911 год. та жупа броји 40 соколских друштава, 40 жаришта националне мисли, у којима се спремају Соколи за своје велике соколске задаће, које су за време рата тако достојно вршили, борећи се као добровољци у редовима херојске српске војске. ….  Многи сарајевски Соколи су се у почетку рата као добровољци борили …  Сарајевски Соколи иза четири године најтежег живота по интернацијама и затворима састају се са својом браћом сарајевским Соколима, који су као српски официри поносно стигли у своје Сарајево. У братском загрљају пре свега одаше пошту својим друговима, који за време рата по тамницама и бојиштима положише своје животе на олтар отаџбине.” После њега говорио је Гангл, који је у свом говору истакао : „… Погледајмо испод овога крова на све стране, да видимо шта се догађа изван наше соколске заједнице ! Зар се можда не бацају пред крила полета некомпромисне идеје словенског соколског братства жалосни остаци душевног ропства, желећи да се наш … народ поново расцепа на троје и да сам утоне у својој ситности и ослабљености, да као плен падне у панџе птица грабљивица из туђих гнезда, да поновно  постане човек човеку вук, …”.У оквиру свечаности отварања Соколског дома приређена је соколска изложба. Биле су изложене успомене на Гаврила Принципа, његове другове, и остале хероје. Било је  изложено његово одело у коме је тамновао у Терезину. Затим слике о сарајевском атентату, хапшењу Принципа и о терору аустријских власти над народом.

Бугарски Јунаци приредили су 8. новембра 1937. у свечаној дворани соколског дома вече бугарских народних игара. Извели су неколико народних идила, песама на кавалу (дудуку), које је изводио Станил Пејаков, и бугарска народна кола. Публику су одушевиле народне песме, које је певала Атанаска Тодорова уз пратњу на кавалу Станила Пејакова. После тога изведен је народни балет, бугарска народна кола и народна игра „На прелу”. Извођење је пратио на хармоници Васко Михајлов. Кореографију и режију водила је начелница друштва Јунак у Софији, професорка Руска Колева.(8)

У Босанској Градишки соколско друштво је поводом прославе рођендана краља Петра 1937.  приредило свечано  освештење темеља свог дома “Петар Мркоњић”. Друштво је са целокупним чланством, нараштајем и децом присуствовало благодарењима у свим богомољама. После верског обреда који су извршили представници православне и исламске вере, говорио је старешина друштва Лука Бралић. Испред жупе говорио је Златко Пувачић изневши историјат и развој друштва, посебно у време тешких борби против туђина. На прослави је учествовало певачко друштво “Бранко” из Босанске Градишке. У наставку свечаности одржана је свечана седница уз учешће свих припадника друштва. Увече је друштво учествовало у манифестационој поворци. Свечана академија приређена је у просторијама “Хотела Србије”. На академији су изведене сликовите и ритмичке вежбе појединих категорија уз песму и музику. (9)

Соколско друштво Жупања је у оквиру Соколске Петрове Петолетке основало друштвени фонд за градњу соколане. Сваки члан друштва је месечно уплаћивао  по 1 динар. (10)  Радном снагом чланова саграђен је Соколски дом у Ловасу. За куповину земљишта и грађевинског материјала као и зграде која се налазила на плацу прикупљен је допринос од чланова чете и пријатеља, фирми и општине. Савез је дао помоћ од 5.000 динара и позајмицу од 5.000 динара. За куповину и изградњу било је утрошено 52.000 динара. Дом је тада 1938. био вредан 80.000 динара. Осим дома било је и вежбалиште. Дворана у дому била је дуга 19 метара, широка 8 м, и висока 5 м. Соколана је имала позорницу, велике свлачионице, балкон. У другом делу соколане биле су просторије југословенске читаонице. (11)

   Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри за место и за околину. Министарство за физичко васпитање народа помагало је новчано градњу домова. Приликом отварања соколи су организовали приредбе, јавне вежбе, поворке … . Приредбе су   привлачиле и оне који се нису занимали телесним васпитањем.

Током Другог светског рата соколане су користиле све зараћене стране. За судбину соколских домова илустративан је пример Соколског дома у Јајцу. У НДХ служио је дом за затварање и убијање Срба.  Дом је запаљен и обновљен од стране партизана. У Соколском дому у Јајцу одржано је II заседање АВНОЈ-а 1943. У дому је основан Музеј  II заседања АВНОЈ-а. Током рата у Босни музеј и дом су девастирани. После последњег рата обновљен је дом  и   Музеј  II заседања АВНОЈ-а. Данас већина соколских домова није враћена обновљеним соколским друштвима,  а поједина друштва  само могу да користе простор у својим бившим домовима.

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

  1. „Задаци и устројство Министарства за физичко васпитање народа”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 3. марта 1932, бр. 10, стр. 1;
  2. х.м. „Прослава 1 децембра”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1932, бр. 50, стр. 4;
  3. „Отварање соколског дома”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 26 априла 1935, бр. 18, стр. 4;
  4. „Окружни слет поводом свечаног отворења соколског дома Краља петра Великог Ослободиоца и развијања друштвене заставе”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 јула 1935, бр. 29, стр. 3,4;
  5. „Соколи Сарајевске жупе на сок. свечаностима у Јајцу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 4;
  6. „Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана,  19 јуна 1936, бр. 25, стр. 4;
  7. Б.Ф, „Отворење Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Олову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 3;
  8. „Свечано отворење велебног Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 20 новембар 1937, бр. 36, стр. 1, 2, 3,4;  
  9. „Освештење темеља соколског дома „Петар Мркоњић”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 октобар 1938, бр. 35 и 36, стр. 6;
  10. К.с, „Из Винковачко-бродског окружја”,„Братство”, 15 маја 1938, бр. 5, Осијек, стр. 83;
  11. К.с, „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, 15 маја 1938, бр. 5, Осијек, стр. 83;

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *