Епископ стобијски Давид: Бугарска црква одбила „мајчинство“ и не даје аутокефалију Македонцима!

Поделите:

Прошле седмице ми се јавио новинар, кога сам упознао недавно (слободно ћу да га назовем пријатељем), и питао ме може ли да сними изјаву о писму које је МПЦ упутила БПЦ, тражећи једнострано признавање самопроглашене аутокефалије? Лако сам му одговорио да прво желим да чујем његов суд, на питање једноставно, савременом човеку постављено разумљивим језиком: да ли би се упуштао у анализу и шта би изјавио  када би наша влада упутила писмо влади Р. Словачке у коме би тражила да Словачка једнострано прими Македонију у пуноправно чланство Европске уније и потом да заступа и промовише њено „чланство“ пред свим другим члановима уније? Одговорио ми је: рекао би да у влади седе неозбиљни и неодговорни људи. Овом реченицом завршен је наш разговор и поздрависмо се до следећег сусрета.

Не знам какав је онтолошки статус људи, који се хватају на мамац „мајка-црква“, али се добија утисак да је то последица вртоглавице. Не само њихове, него и бројних аналитичара и експерата који се рингишпил који се врти на пољани, на киојима се испуњавају речи Светислава Басаре из књиге Јавни син Нахоров: „Ошамућени од вртоглавице, пропаст ће назвати прогресом!“ Теологија стрпљиво чека, да се заврши круг рингишпила. МПЦ желећи да стекне пажњу, изгубила је кредибилитет!

Када конкретна област, на канонски начин, добија самосталност у организацији свог деловања, тада се црквена катедра, од које је добила самосталност ословљава као црква-мајка. На вртешци се лицитирало са изразом црква-мајка, али се јавна лицитација заврши само са настојањем да често понављена неистина постане стварност. У стварности, Охридска архиепископија није имала цркву-мајку! Она није била осамостаљена од друге цркве, будући да је стално била аутономна у саставу Константинопољске патријаршије, а њена организација успостављена је царским декретом из 1018. Г., од Василија Другог Бугароубице. У православљу нема независних цркава! Можемо слободно да кажемо да су и аутокефалне цркве и аутономне, тј. не самодовољне цркве! Рекао сам и понављам:нпр., уколико аутокефална СПЦ одузме чин свом епископу, он има право да се жали Константинопољској патријаршији, која сазива сабор епископа из свих помесних цркава. Уколико се утврди да је дотичном епископу неправедно одузет чин, тада се и СПЦ налаже да га прими у свом достојанству. Православна црква функционише као једна породица, али, нажалост, МПЦ је предуго изван те породице, те нема појма шта се дешава у њој! БПЦ знајући да је немогуће једонстрано да да аутокефалију МПЦ, прихватила је да посредује код СПЦ и других цркава. Посредништво је добродошло! Оно је почело са архиепископом Христодулом који је 1998. Године посредовао да почну преговори између МПЦ и СПЦ, а до сада, више пута конструктивно су посредовале Константинопољска патријаршија и РПЦ, упућијући МПЦ на дијалог са СПЦ и ПОА.

Претпостављам, да јавност сагледав да кад један организам губи осећај равнотеже, увек постоје озбиљне, одговорне личности, које знају добронамерно дамисле, да не изгубе тло под ногама. Запано и средњоевропски митрополит Антониј (који је и члан новоформиране комисије БПЦ за посредовање), умесно каже да се „десила хистерија у вези проблема МПЦ“. Он предочава да не може да се игнорише ПОА у Репиблици Македонији и позива македонске грађане да схвате да се процес признавања одвија кроз консензус, а не само од једне цркве (Монитор,бг, 24.11.2017) И др Борислав Цеков, софијски професор компаративног уставног права и црквеног права, јавно је поручио да је проблем МПЦ искључиво црквено питање, које треба да се решава без спора – којој мајци ће да припадне дете! Дете МПЦ, без сумње, по Цекову, „се отргло од црквене јурисдикције СПЦ, јурисдикције коју признаје и БПЦ.“ Зато Цеков инсистира да се око овога питања „не прави политички метеж, будући да је БПЦ део саборне цркве, а не одељење бугарског министарства спољних послова“. (Фокус.бг, 22.11.2017). Код нас је једино Бранко Ђеорски враћа свест прелешћенима, предочавајући да „ не треба да се буде експерт за црквена питања да се схвати да БПЦ неће да улази у раскол са православном црквом, прихватајући апел скопских очајника“, тј. да „МПЦ мора да се врати у литургијско јединство са СПЦ па потом да претендује на аутокефалност“. (Слободен печат, 23.11.2017).

На крају, МПЦ треба да се запита да ли јој се врти у глави да ће можда православне цркве да се поведу за исказом официјелног историчара МПЦ, Јована Белчовског, који је за ТВ Алфа (20.11.2017) казао:“ Знате ли како смо добили аутокефалну цркву? Благодарећи покојном Крсти Црвенковском! Алала том човеку, нека му је лака црна земља. Једноставно у разговору са председником Титом, Крсте је рекао – ми морамо за почетак да отворимо академију и цркву да прогласимо за аутокефалну!“

Извор:http://plusinfo.mk/mislenje/3647/bpc-odbi-majcinstvo-ne-dade-avtokefalija

Превод: Поуке.орг

Поделите:
2 replies
  1. Вуле
    Вуле says:

    Нас ће и други дилазак Христов изненадити.Ми смо народ у расулу, ми не знамо одакле се кренуло, а камо ли куда идемо. Ово е пропаст, една у низу, Македонце нам отеше Бугари а наши мудраци дркаю комуна к….како им е забрањено да се жене.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *