Željko Injac: Srebrenica i Ahmići – zašto svi znaju za prvo a niko ne pamti drugo

Podelite:

Haški tribunal je završio svoj rad donoseći presude generalu Ratku Mladiću i šestorici visokih funkcionera bivše Hrvatske Republike Herceg Bosne u razmaku od samo nedelju dana. Obe presude su izazvale haos i podeljena mišljenja u medijima a pre svega u regionu i u Bosni i Hercegovini.

Presuda hrvatskim generalima ih Herceg-Bosne izazvala je očekivano nezadovoljstvo u hrvatskoj javnosti jer je ovo prva presuda Hrvatima ali i Hrvatskoj za agresiju na Bih. Isto tako nije dobro dočekana ni u srpskoj javnosti zbog toga što za skoro ista dela nisu donete presude za zločine počinjene nad srpskim civilima u Republici Srpskoj Krajini za vreme operacije Oluja i u Bosni i Hercegovini tokom nekoliko operacija Hrvatske vojske i hrvatskog vijeća obrane tokom leta i jeseni 1995. godine. U Bosni su po Haškom tribunalu Srbi činili zločine nad svima, Hrvati samo nad muslimanima Bošnjacima a Bošnjaci nisu uopšte činili zločine.

Međutim, kad se uporede reagovanja bošnjačkih lidera, počevši od Bakira Izetbegovića, izgleda da ni njima nije mnogo stalo do žrtava koje su pobili njihovi saveznici Hrvati. Stiče se utisak da će se oni lako dogovoriti, jer Srbi su po njima pravi i opaki zločinci. Bošnjacima, ali i Hrvatima je naročito krivo što Srbija nije dovedena u nikakvu vezu sa zločinom u Srebrenici.

Vratimo se sada na dva zločina tokom rata u BiH koja po nama zaslužuju najveću pažnju. Jedan je masakr u Srebrenici za koji glavni haški tužilac Serž Bramerc kaže da je genocid bez obzira o tome, kako on navodi, koliki je broj žrtava. Drugi je onaj u Ahmićima, koji predstavlja po svemu sudeću, najgnusniji zločin u ratovima na području bivše Jugoslavije tokom devedesetih.

U petak, 16. aprila 1993. godine došlo je do sukoba između HVO-a i Armije BiH u naseljima opštine Vitez, među njima i u Ahmićima. Tog jutra vozila HVO-a blokirala su glavne puteve prema Ahmićima, a napad na Ahmiće je započeo sa tri strane kako bi se stanovništvo u begu usmerilo prema jugu gde su vojnici HVO-a čekali i pucali na ljude. Male grupe od oko 5-10 pripadnika HVO-a išle su od kuće do kuće, palili ih, te ubijali ili terali meštane. Na kraju, Ahmići su teško razoreni. Ubijeno je 116 osoba, od čega su 32 bili žene a 11 deca mlađa od 18 godina. Dve lokalne džamije su uništene eksplozivima. Svet su obišle slike spaljenih ljudskih leševa. Prema Centru za ljudska prava u Zenici, od 200 bošnjačkih kuća, spaljeno je 180.

Haški tribunal presudio je da su ubistva u Ahmićima bila zločin protiv čovečnosti, a jedan od zapovednika ove akcije, Dario Kordić, osuđen je na 25 godina zatvora. Po povratku iz zatvora dočekan je kao heroj u Hrvatskoj, ali i kod Hrvata u BiH. Hercegbosanska šestorka u kojoj se nalazio i Slobodan Praljak nije suđena za ovaj zločin.

Dakle zločin u Srebrenici, u kom gotovo nije bilo civilnih žrtava (većina žrtava je pala u borbama, a oko 800 do 1000 muslimanskih boraca je palo u borbama dve njihove kolone u „prijateljskoj paljbi“), već je u njemu izvršena nezakonita i nedozvoljena egzekucija zarobljenih vojnika, među kojima se prema dosada obrađenim podacima nalazila jedna žena, okarakterisan je kao genocid, dok je zločin u Ahmićima u kojima je među stradalima bilo više od trećine civilnih žrtava okarakterisan kao zločin protiv čovečnosti. Da ne kažemo da su egzekucije u Srebrenici izvršene na najbezbolniji mogući način – pucanjem iz vatrenog oružja (što predstavlja premiju u sukobima na području bivše Jugoslavije) dok su u Ahmićima mnogi spaljeni.

Primer ova dva zločina prikazuje koliko je pravedna pravda u Haškom tribunalu, ali još više deluje poražavajuće to što ni sami Bošnjaci ne gaje isti pijetet prema svim žrtvama roneći krokodilske suze za poubijanim vojnicima iz Srebrenice istovremeno zaboravljajući pobijene žene i decu iz Ahmića kojih se ne seća skoro niko sem njihovih prorodica i sapatnika iz logora bivše Herceg-bosne. No politika objašnjava sve – Zapad je objedinio hrvatske i muslimanske vojske u ratu protiv Srba te su kao kolateralna šteta pale u zaborav žrtve krvavog muslimansko-katoličkog sukoba.

Željko Injac

Podelite:
2 replies
  1. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    Nisam, nakon svega i svasta, zainteresovan ni za kakvu „naslovnicu“, ali ovakva kakva je sada znaci samo gasenje sajta; idiotima se i na drugi nacin moglo dati do znanja da vise nemaju pristup sajtu; ovako- sajt i nepostoji…
    Usput: odvratna je elementarna nepismenost!
    Zeljko: „NI U KAKVU“!, ne „u
    nikakvu“! „U nikakvu“, znaci da u NEKU j e s t, mada je ta n e k a NIKAKVA- u smislu r a d nj e…

    Odgovori

Ostavite komentar

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *