Мина Ћурчић: Велика Албанија-српска стварност

Поделите:

 

Двадесет осмог новембра, сваке године, Албанци из региона прослављају “Дан заставе“, односно датум када је усвојена Декларација о независности Албаније у Валони, 1912.године. Негде би било сасвим очекивано да 28.новембар буде државни празник у Републици Албанији, међутим, то није случај. Поводом овог датума у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу или “Прешевској долини“, како воле рећи Албанци, влада слављеничка атмосфера: албанске заставе се истичу на ресторанима, хотелима, чак и приватним кућама. Прешевски Албанци замерају инситуцијама локалне самоуправе “зато што партијски лидери још нису донели план за организацију, програм и говоре поводом 28.новембра у Прешевској долини.“, наводи албански портал “Наша Прешева“. Такође, овај датум је посебно обележен од стране ратних ветерена “Ослободилачке Војске Прешева, Медвеђе, Бујановца“(UCPMB) који су својим албанским суграђанима званично честитали “дан заставе“.

“Честитамо новембар месец поноса свих Албанаца. Честитамо 28.новембар, празник заставе Скендербега, Исмаила Ћемелита и Адема Јашарија. Завет народног хероја Ђорђа Кастриота Скендербега наставиће албански савез како би браниo албанску земљу, жртвујући свежу крв албанској застави, застави коју је подигао он сам.“, ову честитку је потписао Мунир Реџепи, председник удружења ратних ветерана тзв. ОВПМБ. Мунир Реџепи је постао познат широј српској јавности када је у септембру 2015.године, заједно са својим саборцима Назимом Хајрединијем, тадашњим председником Удружења бивших припадника ОВПМБ, Ибрахимом Кадријем, професором филозофије и једним од оних који су били идејни творци референдума о независности Косова и Метохије од стране СФРЈ и СР Србије, организовао масовне протесте у Прешеву , а непосредан повод је била захвалница коју је председник општине, Рагими Мустафа, уручио Александру Вучићу приликом његове посете Прешеву. Реџепи тада истакао да је протест уперен против локалних и централних власти због ускраћених људских права и слобода Албанаца, дискриминације у образовању и нерешеног питања употребе националних симбола и писма. Учесници овог протеста су носили транспаренте на којима је писало “Бујановац, Прешево и Медвеђа су Албанија“, као и “ Албанци су поново избеглице“, “ Рагмијев клан-интерес Србије“. Две године касније, Албанци из Прешева, Медвеђе и Бујановца, нису организовали протесте у центру Прешева, али нису ни заборавили да подсете своје сународнике из Ниша, Београда, Суботице и осталих српских градова да прославе 28.новембар. Очигледно, Албанци имају само један циљ, а то је стварање великоалбанске државе. Са друге стране на Косову и Метохији, први пут, Албанци су под окриљем тзв. косовске државе прославили двадесет и осми новембар: Рамуш Харадинај, председник тзв. косовске владе, донео је одлуку да овај датум буде нерадни дан, односно државни празник. Нарочито међу косметским Албанцима овај датум, двадесет и осми новембар, има посебан значај: осим што се тог дана прославља албански национални празник, тог дана се сви Албанци сећају Адема Јашарија, оснивача УЧК, који је рођен 28.новембра 1955.године. Данас, кад неке државе демантују и повлаче одлуку о признању Косова, није на одмет сетити се Адема Јашарија, једног од оних “хероја“ који су ушли у легенду новије “косовске“ историје. Срж “косовске“ митологије чини мит о Адему Јашарију, сину сиромашног учитеља Шабана, који је у свом крају био познат по томе што је био “качак“, односно хајдук, који се одувек борио против неправде, која касније беше оличена у лику Срба. Временом, то му постаде досадно, па је решио да пребегне у Албанију где је похађао некакве војно-диверзантске курсеве. Ипак, игром случаја, Јашари је изгубио живот 5.марта 1998.године у сукобу са српским полицијским снагама и ушао у легенду, рекло би се, сасвим оправдано; Није успео нити стигао да се обогати и постане ратни профотер, него је у смрт отишао као један од првих бораца за “слободу“ за разлику од осталих вођа косметсих Албанаца. Но, ако бисмо Албанце оставили по страни, као и Адема Јашарија, поставља се питање колико су Срби свесни да пројекат “Велика Албанија“ није само мит којим се служе српски политичари када желе да поткупе широке народне масе, него српска стварност. Ослободилачка Војска Прешева, Бујановца и Медвеђе јесте била терористичка паравојна формација која се борила за отцепљење “Прешевске долине“ од Србије, односно општина Прешево, Медвеђа и Бујановац. Униформе као и тактике ове теротистичке паравојне формације биле су готово идентичне ОВК која је деловала на подручију Космета. Наводни циљ ове паравојне формације био је да се Прешево, Медвеђа и Бујановац отцепе од Србије и припије тзв. Косову, што је само један корака који води до стварања великоалбанске државе. У фебруару 2015.године на листи коју је објавио “Косовски комитет за признање и версификацију статуса националних мученика, ветерана и чланова Ослободилачке војске Косова(ОВК)“, први пут је 2015.године био објављен списак имена бораца Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца. Поменута формација имала је посебан статус у оквиру оружане формације након сукоба на територији Космета. Како наводи поратал из Прешева на албанском језику, међу припадницима 171. бригаде “Кадри Зека“ у оперативној зони Кардак статус ветерана ОВК признат је за 23 особе из општине Прешево и Бујановац, док је статус члана ОВК добило њих 36 из поменутих општина а статус мученика и инвалида ОВК добила је по једна особа. Међу онима који су добили статус ветерана ОВК јесте и председник Националног савета Албанца, Јонуз Муслиу. У јануару 2013. године Јонуз Муслиу је истакао албанску заставу код гробља бишвих припадника ОВПМБ у Добросину, која је дан раније скинута.

“Та застава је света за народ Прешевске долине и за становнике села Добросин. Али, пре свега, представља светињу за хероје и оне који су погинули у рату Ослободилачке Војске Прешева, Медвеђе и Бујановца.“, рекао је тада Муслиу, запретивши да ће ова застава на све начине бити брањена од “српских провокација“. У априлу ове године, он се нашао у жижи српске јавности када је изјавио да је његов председник Еди Рама, а не Александар Вучић.

“Ви живите у Србији, ја живим у Прешевској долини. То значи да је то територија која тражи ослобођење.“, додавши да је према Уставу Републике Албаније Еди Рама лидер свих Албанаца, независно од тога где живе, као и да су за њега Прешево, Медвеђа и Бујановац део Албаније. Такође, позвао је све Албанце који живе на територији Србије да бојкотују председничке изборе “зато што ниједан од председничких кандидата није у свом програму показао интересовање за решавање проблема Албанаца“. Од 1990.године косметски Албанци започињу политику бојкота српских власти и српске државе. Деведесетих година одлучују се за “ненасилни отпор“, односно развијају сопствене паралелне институције као што су здравство, школство и порески систем. Уместо у званичним школама, настава се одвијала у приватним кућама, а већ 1996.године почиње да делује ОВК тако што напада српске полицијске патроле, али и све оне косметске Албанце који су одбијали да бојкотују српску државу. Слободно се може рећи да се данас понавља “косовски сценарио“, односно Албанци из Прешева, Медвеђе и Бујановца чине исто што су чинили њихови сународници са Космета почетком деведестих година. Идеја о стварању великоалбанске државе на Балкану није мит како многи воле да кажу, него стварност.И не треба се заваравати: Албанцима није стало до Косова или границе на Чакору, као ни до Прешева, односно како они воле рећи “Прешевске долине“, већ до уједињења свих Албанаца, тј. Велике Албаније.

“Са Косова на Косово“, што би рекао наш народ.

Мина Ћурчић

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *