Mina Ćurčić: Velika Albanija-srpska stvarnost

Podelite:

 

Dvadeset osmog novembra, svake godine, Albanci iz regiona proslavljaju “Dan zastave“, odnosno datum kada je usvojena Deklaracija o nezavisnosti Albanije u Valoni, 1912.godine. Negde bi bilo sasvim očekivano da 28.novembar bude državni praznik u Republici Albaniji, međutim, to nije slučaj. Povodom ovog datuma u Preševu, Medveđi i Bujanovcu ili “Preševskoj dolini“, kako vole reći Albanci, vlada slavljenička atmosfera: albanske zastave se ističu na restoranima, hotelima, čak i privatnim kućama. Preševski Albanci zameraju insitucijama lokalne samouprave “zato što partijski lideri još nisu doneli plan za organizaciju, program i govore povodom 28.novembra u Preševskoj dolini.“, navodi albanski portal “Naša Preševa“. Takođe, ovaj datum je posebno obeležen od strane ratnih veterena “Oslobodilačke Vojske Preševa, Medveđe, Bujanovca“(UCPMB) koji su svojim albanskim sugrađanima zvanično čestitali “dan zastave“.

“Čestitamo novembar mesec ponosa svih Albanaca. Čestitamo 28.novembar, praznik zastave Skenderbega, Ismaila Ćemelita i Adema Jašarija. Zavet narodnog heroja Đorđa Kastriota Skenderbega nastaviće albanski savez kako bi branio albansku zemlju, žrtvujući svežu krv albanskoj zastavi, zastavi koju je podigao on sam.“, ovu čestitku je potpisao Munir Redžepi, predsednik udruženja ratnih veterana tzv. OVPMB. Munir Redžepi je postao poznat široj srpskoj javnosti kada je u septembru 2015.godine, zajedno sa svojim saborcima Nazimom Hajredinijem, tadašnjim predsednikom Udruženja bivših pripadnika OVPMB, Ibrahimom Kadrijem, profesorom filozofije i jednim od onih koji su bili idejni tvorci referenduma o nezavisnosti Kosova i Metohije od strane SFRJ i SR Srbije, organizovao masovne proteste u Preševu , a neposredan povod je bila zahvalnica koju je predsednik opštine, Ragimi Mustafa, uručio Aleksandru Vučiću prilikom njegove posete Preševu. Redžepi tada istakao da je protest uperen protiv lokalnih i centralnih vlasti zbog uskraćenih ljudskih prava i sloboda Albanaca, diskriminacije u obrazovanju i nerešenog pitanja upotrebe nacionalnih simbola i pisma. Učesnici ovog protesta su nosili transparente na kojima je pisalo “Bujanovac, Preševo i Medveđa su Albanija“, kao i “ Albanci su ponovo izbeglice“, “ Ragmijev klan-interes Srbije“. Dve godine kasnije, Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, nisu organizovali proteste u centru Preševa, ali nisu ni zaboravili da podsete svoje sunarodnike iz Niša, Beograda, Subotice i ostalih srpskih gradova da proslave 28.novembar. Očigledno, Albanci imaju samo jedan cilj, a to je stvaranje velikoalbanske države. Sa druge strane na Kosovu i Metohiji, prvi put, Albanci su pod okriljem tzv. kosovske države proslavili dvadeset i osmi novembar: Ramuš Haradinaj, predsednik tzv. kosovske vlade, doneo je odluku da ovaj datum bude neradni dan, odnosno državni praznik. Naročito među kosmetskim Albancima ovaj datum, dvadeset i osmi novembar, ima poseban značaj: osim što se tog dana proslavlja albanski nacionalni praznik, tog dana se svi Albanci sećaju Adema Jašarija, osnivača UČK, koji je rođen 28.novembra 1955.godine. Danas, kad neke države demantuju i povlače odluku o priznanju Kosova, nije na odmet setiti se Adema Jašarija, jednog od onih “heroja“ koji su ušli u legendu novije “kosovske“ istorije. Srž “kosovske“ mitologije čini mit o Ademu Jašariju, sinu siromašnog učitelja Šabana, koji je u svom kraju bio poznat po tome što je bio “kačak“, odnosno hajduk, koji se oduvek borio protiv nepravde, koja kasnije beše oličena u liku Srba. Vremenom, to mu postade dosadno, pa je rešio da prebegne u Albaniju gde je pohađao nekakve vojno-diverzantske kurseve. Ipak, igrom slučaja, Jašari je izgubio život 5.marta 1998.godine u sukobu sa srpskim policijskim snagama i ušao u legendu, reklo bi se, sasvim opravdano; Nije uspeo niti stigao da se obogati i postane ratni profoter, nego je u smrt otišao kao jedan od prvih boraca za “slobodu“ za razliku od ostalih vođa kosmetsih Albanaca. No, ako bismo Albance ostavili po strani, kao i Adema Jašarija, postavlja se pitanje koliko su Srbi svesni da projekat “Velika Albanija“ nije samo mit kojim se služe srpski političari kada žele da potkupe široke narodne mase, nego srpska stvarnost. Oslobodilačka Vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe jeste bila teroristička paravojna formacija koja se borila za otcepljenje “Preševske doline“ od Srbije, odnosno opština Preševo, Medveđa i Bujanovac. Uniforme kao i taktike ove terotističke paravojne formacije bile su gotovo identične OVK koja je delovala na područiju Kosmeta. Navodni cilj ove paravojne formacije bio je da se Preševo, Medveđa i Bujanovac otcepe od Srbije i pripije tzv. Kosovu, što je samo jedan koraka koji vodi do stvaranja velikoalbanske države. U februaru 2015.godine na listi koju je objavio “Kosovski komitet za priznanje i versifikaciju statusa nacionalnih mučenika, veterana i članova Oslobodilačke vojske Kosova(OVK)“, prvi put je 2015.godine bio objavljen spisak imena boraca Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Pomenuta formacija imala je poseban status u okviru oružane formacije nakon sukoba na teritoriji Kosmeta. Kako navodi poratal iz Preševa na albanskom jeziku, među pripadnicima 171. brigade “Kadri Zeka“ u operativnoj zoni Kardak status veterana OVK priznat je za 23 osobe iz opštine Preševo i Bujanovac, dok je status člana OVK dobilo njih 36 iz pomenutih opština a status mučenika i invalida OVK dobila je po jedna osoba. Među onima koji su dobili status veterana OVK jeste i predsednik Nacionalnog saveta Albanca, Jonuz Musliu. U januaru 2013. godine Jonuz Musliu je istakao albansku zastavu kod groblja bišvih pripadnika OVPMB u Dobrosinu, koja je dan ranije skinuta.

“Ta zastava je sveta za narod Preševske doline i za stanovnike sela Dobrosin. Ali, pre svega, predstavlja svetinju za heroje i one koji su poginuli u ratu Oslobodilačke Vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.“, rekao je tada Musliu, zapretivši da će ova zastava na sve načine biti branjena od “srpskih provokacija“. U aprilu ove godine, on se našao u žiži srpske javnosti kada je izjavio da je njegov predsednik Edi Rama, a ne Aleksandar Vučić.

“Vi živite u Srbiji, ja živim u Preševskoj dolini. To znači da je to teritorija koja traži oslobođenje.“, dodavši da je prema Ustavu Republike Albanije Edi Rama lider svih Albanaca, nezavisno od toga gde žive, kao i da su za njega Preševo, Medveđa i Bujanovac deo Albanije. Takođe, pozvao je sve Albance koji žive na teritoriji Srbije da bojkotuju predsedničke izbore “zato što nijedan od predsedničkih kandidata nije u svom programu pokazao interesovanje za rešavanje problema Albanaca“. Od 1990.godine kosmetski Albanci započinju politiku bojkota srpskih vlasti i srpske države. Devedesetih godina odlučuju se za “nenasilni otpor“, odnosno razvijaju sopstvene paralelne institucije kao što su zdravstvo, školstvo i poreski sistem. Umesto u zvaničnim školama, nastava se odvijala u privatnim kućama, a već 1996.godine počinje da deluje OVK tako što napada srpske policijske patrole, ali i sve one kosmetske Albance koji su odbijali da bojkotuju srpsku državu. Slobodno se može reći da se danas ponavlja “kosovski scenario“, odnosno Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca čine isto što su činili njihovi sunarodnici sa Kosmeta početkom devedestih godina. Ideja o stvaranju velikoalbanske države na Balkanu nije mit kako mnogi vole da kažu, nego stvarnost.I ne treba se zavaravati: Albancima nije stalo do Kosova ili granice na Čakoru, kao ni do Preševa, odnosno kako oni vole reći “Preševske doline“, već do ujedinjenja svih Albanaca, tj. Velike Albanije.

“Sa Kosova na Kosovo“, što bi rekao naš narod.

Mina Ćurčić

Podelite:
1 reply

Ostavite komentar

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *