Остоја Војиновић: Не заборавити на особе са инвалидитетом

Поделите:

 

Пре готово 2500 година, грчки филозоф Диоген, ходао је улицама Атине и у руци носио упаљену свећу. Kад су га упитали шта ради, он им је једноставно одговорио: „Тражим човека!“. Та исконска потрага за човеком и дан данас се наставља, а тек га се с времена на време присетимо и позовемо да покаже своје људско лице и човечност. Међународни дан особа са инвалидитетом (3.12.) само је подсетник да свако заслужује прилику осећати се човеком и бити прихваћен у својој различитости.
Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992.године када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана са циљем да се инвалидима омогући једнако уживање људских права и равноправно суделовање у друштвеном животу.
Дан особа са инвалидитетом треба да укаже на боље разумевање ових особа, помогне да људи постану свеснији права, достојанства и добробити особа са инвалидитетом, као и да се подигне ниво свести о важности њиховог интегрисања у све аспекте живота, од економских и политичких, додруштвених и културних.
Према резултатима последњег пописа у Србији живи 571.780 грађана који су се изјаснили да себе доживљавају као особу са инвалидитетом.Овим особама сматрају се они који су се у попису изјаснили да имају тешкоћа или су потпуно онемогућени да обављају свакодневне активности.То је 8% од укупног броја грађана Србије.Особе са инвалидитетом чешће од других изложене су су дискриминацији, а проблем који значајно доприноси дискриминацији ових особа је питање неприступачности објеката, стопа незапослености, као и још увек недовољна подршку у заједници.

Особе са инвалидитетом често не могу да користе градски превоз, а прилази великом број здравствених и социјалних установа, као и судова, зграда локалне самоуправе није прилагођен овим особама
Особе са инвалидитетом које припадају и другим маргинализованим друштвеним групама, често се у пракси сусрећу са дискриминацијом по више основа.То је пре свега случај са женама са инвалидитетом, децом и младима са инвалидитетом, особама са инвалидитетом припадницима националних манина, као и избеглим и интерно расељеним лицима из ове категорије.
Жене са инвалидитетом трпе вишеструку дискриминацију како услед свог инвалидитета, тако и због друштвених стереотипних улога мушкарца и жене. Оне се и теже запошљавању, за обављање истог посла добијају мању накнаду, и чешће су жртве породичног насиља у односу на жене без инвалидитета.Уз децу и младе са инвалидитетом који такође представљау посебно осетљиву групу, неопходно је удружено деловање свих актера у циљу равноправног и несметаног функционисања у друштву у којем би свака особа могла и требала да оствари свој пуни потенцијал.
Kроз историју однос према особама са инвалидитетом неретко је био бруталан.У робовласничком друштву, у Спарти циљ васпитања је био храбар и издржљив војник који може да служи држави.Тражила се безусловна послушност, издржљивост и вештина побеђивања .Лица са инвалидитетом углавном нису могла да постану снажни и вешти војници, тако да према њима није било толеранције и доживљавали су елиминацију из друштава.У Атини су их давали робовима на чување, што се може повезати са великим поклањењем пажње Атињана телесном изгледу и нетрпељивошћу према телесним естетским недостацима.
За особе које се на неки начин разликују од других, кроз историју су се користили различити термини.У средњовековним списима наилазимо на врло ружне и погрдне називе као што су убоги, ништи, кљасти, бедни,немоћни.
У новијим временима особе са инвалидитетом се дефинишу као особе са посебним потребама,особе са тешкоћама у развоју, особе са тешкоћама социјалне интеграције.
Особе са инвалидитетом треба да докажу себи да постоје многе ствари које могу да ураде упркос њиховој ситуацији, а што подиже њихово самопоуздање и помаже им у отпору депресији.

Остоја Војиновић

Поделите:
2 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *