Zašto su tužni ljudi koji se pričešćuju?

Podelite:

Zašto su tužni ljudi koji se pričešćuju?
Zašto prilaze Putiru potreseni, kao kad se daje poslednji celiv umrlom? A prilaze Životu!
Čega li se plaše? Od čega strepe?
Plašimo se da smo nedostojni?
Naravno da smo nedostojni, nikad nećemo biti dostojni, ako bismo gledali po našim zaslugama. Ali mi gledamo po Božijoj ljubavi. Voli nas On, naopake i grešne, i govori svakome: “Ne lutaj. Dođi na naše slavlje. Uvek si dobrodošao.”
Čemu tuga, radost nam je obećana?
Čemu žalost, ako je Mladoženja sa nama?
Čemu vapaj, ako je Svemogući Bog postao Čovek, naš Brat, i pokazao koliko nas puno voli.
Poznaje te Bog, imenom i dušom, poznaje tvoj greh i tvoju vrlinu, tvoju brigu i nadu, poznaje te bolje no najbliži prijatelj, i poziva da Mu predaš sebe.
Toliko si voljen(a), toliko Bog polaže nade u tebe, sluša te i daje Se tebi.
Stavimo tugu i brigu pred lice Božije i On će reći: “Sve je uredu. Ne brini.”
Padnimo na kolena pred Njegove stope, zbog našeg greha, i reći će: “Sve je u redu. Opraštam ti.”
Prinesimo Mu ceo svoj život, zamršen u beskrajno klupko, sa svim mračnim trenucima, našim slabostima i doživljenim nepravdama, i On će sve to pretvoriti u jednu živu, goreću, jasnu nadu, samo tako što će nas zagrliti i reći: “Volim te.”
Pa zašto su, onda, stalno tužni ljudi koji ruke pružaju Hristu?
To je bez veze, nema smisla, hrišćani treba da se raduju.

Izvor: FB stranica Avdenago

Podelite:
2 replies
  1. Vule
    Vule says:

    Mnogo e ovde modernizma i ekumenizma. Zašto su duhovnici uvek imali mrtvački sanduk u ćelii? To su neka nova viđenja Boga kao drugara a Pravoslavlja samo kao jedne grane religie Novog poretka. Svi pragmatično „otkupom greha“ prilaze Bogu, samo Ga se pravoslavni boee i strepe od Boga. Zato e Bog Pravoslavlje okitio moštima Svetih ljudi. Ovo e težak zaeb.

    Odgovori

Ostavite komentar

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *