Dragan Kolarević: Janko Veselinović je još uvek aktuelan onima kojima je uzor haduk Stanko!

0
10
Podelite:

REČ NA URUČENJU NAGRADE „JANKO VESELINOVIĆ“ ZA NAJBOLJI ISTORIJSKI ROMAN NA SRPSKOM JEZIKU U 2016. GODINI

Prvo želim da iskažem neizmernu zahvalnost organizaciji „Spomenak“ darodavcu ove knjige.

Ne znam da li se neko, svesno ili nesvesno, našalio kada je odlučio da mi nezasluženu nagradu za roman „Masoni i sarajevski atentat“ (izdavač „Čigoja“, Beograd 2016) uruči 1. decembra, tačno 99 godina od proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ko želi da pročita gore pomenuti roman, saznaće da su Austrougari i njihovi verni saputnici pravaši, na suđenju za ubistvo Franca Ferdinanda, u oktobru 1914, između dve bitke: Cerske i Kolubarsko-suvoborske, optuživali srpske masone da su glavni organizatori. Čak su i maloletne mladiće iz Bosne, atentatore, pitali da li su masoni? Na tom suđenju je Srbija osuđena na uništenje kao krivac za rat, kao što joj i dalje sude.

Zašto su hteli masone da proglase za organizatore? Zato što su srpski slobodni ljudi na dobrom glasu posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine poveli odlučnu akciju protiv takve odluke. Samoinicijativno, bez znanja i pomoći vlade. Za njih su Bosna i Hercegovna bile dve srpske pokrajine…

Posle deset godina 1. decembra 1918. mason Ante Pavelić zubar, predao je adresu, masonu regentu Aleksandru Karađorđeviću. Tako je nastala južnoslovenska država kojoj su slobodni zidari slovenskog porekla težili još od doba Dositeja Obradovića, koji je takođe bio to.

Znamo šta je bilo, ali se pravimo da ne znamo šta će dalje biti. Poželjno je da zaboravimo našu prošlost, da gledamo samo nared, samo „naprijed“ u budućnost. Na talasu tih imperativa poželjno je zaboraviti i Janka Veselinovića. Zašto?

Janko Veselinović je jedan od najčitanijih, najomiljenijih srpskih pisaca. Odrastao sam sa Hajduk Stankom. Mi smo čitali knjige, nismo imali rijaliti. Stanko mi je bio primer za ugled, Lazar primer šta se ne sme biti. Moja deca su išla u školu „Janko Veselinović“. Eto sa Jankom sam ceo život…

Kažu da je on prevaziđeni pisac. Seoska idila i život u selu s početka 19. veka strani su senzibilitetu urbane populacije. Oni su Evropljani. A Janko piše o borcima za slobodu u mačvanskom selu… Bez veze.

Posle svega što sam u životu prošao, mogu da kažem da je Janko Veselinović savremeni pisac, da je Hajduk Stanko, moderan psihološki roman. Imao je redak dar za dubinsku analizu čovekovih svetlih i tamnih strana. On je pisao o nama, našim okupatorima i njihovim ulizicama. U današnjim pilikama prepoznaju se Lazar, Kruška, Marinko…

Stanka, međutim, nisam uspeo da pronađem. Janko Veselinovć je dao trajnu „kliničku sliku“ izdajnika, prevrtljivaca, ljigavaca, pohlepnih hulja, duhovnog mulja… A naš je zadatak da danas pronađemo Stanka u simboličkom smislu. Ima njega u svakom od nas. Valjalo bi, braćo i sestre, zasukati rukave. Na posao.

U Beogradu, 1. decembra 2017. Dragan Kolarević

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here