Од једног процента, до потребе за националним Акционим планом – кампања „Нежељена“

Поделите:

„Последњи поздрав. Твоји родитељи више желе дјечака и зато нијеси добила прилику да будеш рођена. Опрости им. Твоја ожалошћена Црна Гора“. Ово је један од текстова исписаних на читуљама розе боје са фотографијом девојчице са кикицама без лица, које се (у новембру 2017) могу видети широм Црне Горе. Kампања је свуда: на стубовима, у новинама, на телевизији, на билбордима, петиција је на интернету, чак је и спомен плоча постављена. Очигледно се ради о пажљиво планираној, и одлично финансираној кампањи која удара на емоције, и испред које се појављује НВО Центар за женска права. У петицији стоји: „Црна Гора се суочава са проблемом пренаталног одабира пола, који је нарушио природни однос новорођених ђечака и дјевојчица“, што захтева „да Влада Црне Горе обезбиједи израду Акционог плана“ за решавање овог проблема. Да видимо сада податке и статистике на којима се заснива тврдња да се у Црној Гори „годишње изврши велики број селективних абортуса“.

У новинским чланцима и интервјуима се званична бројка од 108.9 заокружује на 110, па се истиче да се на 100 девојчица у последњих 20 година рађа 110 дечака, а ради наглашавања ургентности протура теза: „природан омјер је обично 102 или 103 дјечака на 100 дјевојчица“, мада то важи само за афричке земље. Ево и табеле Завода за статистику:

Kампањи не иде у прилог податак из 1997. године који показују да је и пре 20 година, када није било доступних софистицираних генетских тестова за одређивање пола фетуса исто било 109.4 дечака, ни онај из 2016. где је бројка од 103.5 испод ЕУ просека који износи 106 (извор ЦИА, https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2018.html), а тешко ју је и објаснити, осим ако им није понестало новца за пренаталне тестове. Амерички Институт за истраживање популације посматрао је за период од 2000. до 2014. бројеве рођене женске деце у односу на мушку, упоредио их са природно очекиваним бројевима, и проценио да се годишње у Црној Гори намерно абортира око 50 девојчица (www.pop.org/project/stop-sex-selective-abortion). Сличан се закључак може извести и када се на број девојчица рођених 2012. дода бројка 50, онда однос мушких према женским бебама пада са 108.9 (просек за посматраних 20 година) на 107.4 какав је однос за Србију 2016. Забрињава да у том извештају постоји процена и за Србију од 143 девојчице, па ускоро можемо очекивати поменуту кампању и код нас, чим легну паре на рачун неке овдашње НВО. Интересантно је и да је Словенија обухваћена овим извештајем „оптужена“ за просечно 60 селективних абортуса годишње, иако се не сматра патријархалном као Црна Гора и Србија. Бројеве у Црној Гори вероватно подиже и албанска мањина, јер је њихова матична земља позната по високом односу мушких и женских беба (110 до 112, зависно од извора).

Погледајмо сада ту бројку у односу на укупан број абортуса. Званични подаци за 2015. су око 1600 абортуса, но како се подаци из приватних ординација и клиника не пријављују, према проценама да је у Србији укупан број 3 до 4 пута већи од званичног, добијамо да се ради о преко 5000 годишње. Значи 50 селективних абортуса чини само 1 посто укупног броја абортуса и само незнатно изнад 1 посто живорођених женских беба (просечно 4000 у посматраном периоду). Да ли се један проценат може назвати „проблемом који је нарушио природни однос новорођених ђечака и ђевојчица“, и „великим бројем абортуса“ просудите сами. Или се ради о још једној кампањи како би се пљувало по патријархату, који је омиљени циљ феминистичких напада, или да би се одговорност, да не кажем кривица, пребацила са жене на мушкарца који инсистира на мушком наследнику. Свакако да и са овим једним процентом мушке одговорности, феминистичка парола „моје тело, моја ствар“ оставља жену у центру одлуке о рађању и абортусу, и ту никакав Патријарх и патријархат не може да помогне или одмогне – мушкарци ту једноставно немају право гласа, као ни у многим другим питањима. Наравно да је 50 или 150 селективно абортираних беба у Црној Гори и Србији важније од 5000 или 100.000 неселективних абортуса у тим земљама, и 100.000 очева у Србији који супротно својој вољи не виђају децу после развода – патња жена је увек већа и важнија од патње мушкараца.

Да откријемо зашто је природа тако наместила да се рађа више мушкараца него жена: према подацима из 2016. године, у Србији је скоро два пута више мушкараца него жена који умру у старосној доби од 30 до 59 година, три пута више мушкараца него жена извршило је самоубиство, и умрло насилном смрћу. Исто је и у осталим животињским врстама, многи мужјаци погину у борбама око женки, и за територију, па је потребно да их се роди више.

Kултур марксисткиње, познатије као родне, радикалне или трећеталасне феминисткиње, (зло)употребом статистике дају легитимитет својим „истраживањима“, јер су виделе да се тако ради у правој науци. Иначе, када им одговара, њихова теорија из домена природних наука лако „склизне“ у друштвене, као при увођење термина „род“, суштинског у њиховој теорији идентитета, који замењује природни „пол“. Ова теорија тврди да биологија, тј. пол немају скоро никакву улогу у креирању идентитета, тј. да је род друштвена конструкција, и на сваком појединцу и појединки је да „открије“ којег је он, она или оно рода, независно од пола са којим је рођен, рођена, рођено (намерно сам користио „родно сензитивни језик“, да бих звучао „политички коректно“, и показао како то рогобатно изгледа када се морају „поштовати“ сви родови, чији број се према тражењу феминисткиња свакодневно повећава додавањем измишљених подврста трансродних особа). Далеко су узнапредовале феминсткиње у последњих 100 година, њихове предходнице сифражеткиње су се се за скретање пажње служиле разбијањем прозора и пљувањем полицајаца, а ево ове модерне за постизање својих циљева користе адвертајзинг, статистику и друштвене мреже, уз здушну подршку УН и ЕУ, и домаћих институција које су примаоци из њихових фондова.

 

Михаило Алић

ultrahome.in.rs

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *