Od jednog procenta, do potrebe za nacionalnim Akcionim planom – kampanja „Neželjena“

Podelite:

„Poslednji pozdrav. Tvoji roditelji više žele dječaka i zato nijesi dobila priliku da budeš rođena. Oprosti im. Tvoja ožalošćena Crna Gora“. Ovo je jedan od tekstova ispisanih na čituljama roze boje sa fotografijom devojčice sa kikicama bez lica, koje se (u novembru 2017) mogu videti širom Crne Gore. Kampanja je svuda: na stubovima, u novinama, na televiziji, na bilbordima, peticija je na internetu, čak je i spomen ploča postavljena. Očigledno se radi o pažljivo planiranoj, i odlično finansiranoj kampanji koja udara na emocije, i ispred koje se pojavljuje NVO Centar za ženska prava. U peticiji stoji: „Crna Gora se suočava sa problemom prenatalnog odabira pola, koji je narušio prirodni odnos novorođenih đečaka i djevojčica“, što zahteva „da Vlada Crne Gore obezbijedi izradu Akcionog plana“ za rešavanje ovog problema. Da vidimo sada podatke i statistike na kojima se zasniva tvrdnja da se u Crnoj Gori „godišnje izvrši veliki broj selektivnih abortusa“.

U novinskim člancima i intervjuima se zvanična brojka od 108.9 zaokružuje na 110, pa se ističe da se na 100 devojčica u poslednjih 20 godina rađa 110 dečaka, a radi naglašavanja urgentnosti protura teza: „prirodan omjer je obično 102 ili 103 dječaka na 100 djevojčica“, mada to važi samo za afričke zemlje. Evo i tabele Zavoda za statistiku:

Kampanji ne ide u prilog podatak iz 1997. godine koji pokazuju da je i pre 20 godina, kada nije bilo dostupnih sofisticiranih genetskih testova za određivanje pola fetusa isto bilo 109.4 dečaka, ni onaj iz 2016. gde je brojka od 103.5 ispod EU proseka koji iznosi 106 (izvor CIA, https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2018.html), a teško ju je i objasniti, osim ako im nije ponestalo novca za prenatalne testove. Američki Institut za istraživanje populacije posmatrao je za period od 2000. do 2014. brojeve rođene ženske dece u odnosu na mušku, uporedio ih sa prirodno očekivanim brojevima, i procenio da se godišnje u Crnoj Gori namerno abortira oko 50 devojčica (www.pop.org/project/stop-sex-selective-abortion). Sličan se zaključak može izvesti i kada se na broj devojčica rođenih 2012. doda brojka 50, onda odnos muških prema ženskim bebama pada sa 108.9 (prosek za posmatranih 20 godina) na 107.4 kakav je odnos za Srbiju 2016. Zabrinjava da u tom izveštaju postoji procena i za Srbiju od 143 devojčice, pa uskoro možemo očekivati pomenutu kampanju i kod nas, čim legnu pare na račun neke ovdašnje NVO. Interesantno je i da je Slovenija obuhvaćena ovim izveštajem „optužena“ za prosečno 60 selektivnih abortusa godišnje, iako se ne smatra patrijarhalnom kao Crna Gora i Srbija. Brojeve u Crnoj Gori verovatno podiže i albanska manjina, jer je njihova matična zemlja poznata po visokom odnosu muških i ženskih beba (110 do 112, zavisno od izvora).

Pogledajmo sada tu brojku u odnosu na ukupan broj abortusa. Zvanični podaci za 2015. su oko 1600 abortusa, no kako se podaci iz privatnih ordinacija i klinika ne prijavljuju, prema procenama da je u Srbiji ukupan broj 3 do 4 puta veći od zvaničnog, dobijamo da se radi o preko 5000 godišnje. Znači 50 selektivnih abortusa čini samo 1 posto ukupnog broja abortusa i samo neznatno iznad 1 posto živorođenih ženskih beba (prosečno 4000 u posmatranom periodu). Da li se jedan procenat može nazvati „problemom koji je narušio prirodni odnos novorođenih đečaka i đevojčica“, i „velikim brojem abortusa“ prosudite sami. Ili se radi o još jednoj kampanji kako bi se pljuvalo po patrijarhatu, koji je omiljeni cilj feminističkih napada, ili da bi se odgovornost, da ne kažem krivica, prebacila sa žene na muškarca koji insistira na muškom nasledniku. Svakako da i sa ovim jednim procentom muške odgovornosti, feministička parola „moje telo, moja stvar“ ostavlja ženu u centru odluke o rađanju i abortusu, i tu nikakav Patrijarh i patrijarhat ne može da pomogne ili odmogne – muškarci tu jednostavno nemaju pravo glasa, kao ni u mnogim drugim pitanjima. Naravno da je 50 ili 150 selektivno abortiranih beba u Crnoj Gori i Srbiji važnije od 5000 ili 100.000 neselektivnih abortusa u tim zemljama, i 100.000 očeva u Srbiji koji suprotno svojoj volji ne viđaju decu posle razvoda – patnja žena je uvek veća i važnija od patnje muškaraca.

Da otkrijemo zašto je priroda tako namestila da se rađa više muškaraca nego žena: prema podacima iz 2016. godine, u Srbiji je skoro dva puta više muškaraca nego žena koji umru u starosnoj dobi od 30 do 59 godina, tri puta više muškaraca nego žena izvršilo je samoubistvo, i umrlo nasilnom smrću. Isto je i u ostalim životinjskim vrstama, mnogi mužjaci poginu u borbama oko ženki, i za teritoriju, pa je potrebno da ih se rodi više.

Kultur marksistkinje, poznatije kao rodne, radikalne ili trećetalasne feministkinje, (zlo)upotrebom statistike daju legitimitet svojim „istraživanjima“, jer su videle da se tako radi u pravoj nauci. Inače, kada im odgovara, njihova teorija iz domena prirodnih nauka lako „sklizne“ u društvene, kao pri uvođenje termina „rod“, suštinskog u njihovoj teoriji identiteta, koji zamenjuje prirodni „pol“. Ova teorija tvrdi da biologija, tj. pol nemaju skoro nikakvu ulogu u kreiranju identiteta, tj. da je rod društvena konstrukcija, i na svakom pojedincu i pojedinki je da „otkrije“ kojeg je on, ona ili ono roda, nezavisno od pola sa kojim je rođen, rođena, rođeno (namerno sam koristio „rodno senzitivni jezik“, da bih zvučao „politički korektno“, i pokazao kako to rogobatno izgleda kada se moraju „poštovati“ svi rodovi, čiji broj se prema traženju feministkinja svakodnevno povećava dodavanjem izmišljenih podvrsta transrodnih osoba). Daleko su uznapredovale feminstkinje u poslednjih 100 godina, njihove predhodnice sifražetkinje su se se za skretanje pažnje služile razbijanjem prozora i pljuvanjem policajaca, a evo ove moderne za postizanje svojih ciljeva koriste advertajzing, statistiku i društvene mreže, uz zdušnu podršku UN i EU, i domaćih institucija koje su primaoci iz njihovih fondova.

 

Mihailo Alić

ultrahome.in.rs

Podelite:
0 replies

Ostavite komentar

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *