Из Немачке је због љубави дошла у Србију и никад није пожелела да се врати

Поделите:

Јулиа Поповић из Панчева имала је невероватан животни пут. Студирала је у својој родној земљи Немачкој када је упознала љубав свог живота, а данашњег мужа. Због њега је решила да напусти факултет и пресели се у Србију коју је заволела свим срцем. Добила је две ћерке и баш тада је решила да поново упише студије, овог пута на Филолошком факултету у Београду. Завршила га је у року и сада на њему ради као лектор.
Наша саговорница на себе не гледа као на особу која би била интересантна читаоцима, али свака информација из уводника овог текста је демантује. Рођена Немица се у Србији остварила као мајка две ћеркице, а док је њих васпитавала уписала је Филолошки факултет у Београду и завршила га у року.

Свог супруга Огњена, иначе првог кларинета Београдске филхармоније, упознала је у својој родној земљи 1999. године, а 2001. је одлучила да заједно са њим дође у Србију.

– У Немачкој сам студирала Германистику, а он је већ био завршио студије. Могу рећи да ме је у вашу земљу повукла љубав. Није ми било толико тешко да напустим студије пошто сам хтела да будем са њим и на крају се испоставило да је то био одличан потез – рекла је Јулиа (39) на почетку разговора за НОИЗЗ.

Kао и већина странаца с краја 20. и почетком 21. века, једино што је знала о нашој земљи биле су информације које су пласирали западни медији. Нажалост, добро знамо да вести о Србији из тог времена често нису биле у дослуху са истином.

– О Србији нисам знала пуно ствари, тек оно што сам чула и видела на вестима. Удубила сам се у причу тек када сам упознала мужа, а оно што сам могла да чујем на телевизијским станицама до тада није било позитивно – открила нам је.

Две најлепше ствари су животу догодиле су јој се 2003. и 2005. када је на свет донела наследнице. Њих две су имале три и пет година када је Јулиа донела одлуку која јој је променила живот – да упише студије. Наравно, у питању је био Немачки језик на Филолошком факултету.

С обзиром на то да јој је немачки матерњи језик, занимало нас је колико јој је та чињеница помогла. Још више од тога интересовало нас је како је успела да заврши факултет у року док су јој у исто време клинкице трчкарале по кући.

– Наравно да сам имала неке предности, али у Немачкој сам се више бавила књижевношћу. У Србији је на првом месту било учење језика. Предмети на немачком су ми били лакши пошто сам све разумела, али тада сам већ имала двоје деце и учење није било баш лако. Kада сам почела да студирам, њих две су биле веома мале и није било лако јер су деца веома захтевна. Морала сам да нађем рупе у времену да бих учила и могу да кажем да не знам ни сама како сам успела – искрена је Јулиа.

Њена невероватна амбиција, али пре свега упорност, јој се исплатила пошто је после боравка на факултету као студент дошло време да на њему борави са оне друге стране.

– Увек сам имала жељу да останем на факултету и после студија и деловало ми је као да је немогуће да ћу успети. Садашње колеге су ме питале да ли бих волела да радим овде и наравно да сам пристала и прихватила понуду. Била ми је и велика част што су сматрали да сам довољно добра да радим овде – каже ова лекторка и додаје да посао којим се бави није напоран пошто га безгранично воли, као и рад са студентима.

Јулиа се тренутно налази на докторским студијама, а на наше питање када очекује да и њих оконча прво што је изјавила било је: „Уффф”.

– Баш тешко питање. Имам и тему, али то ће још мало да траје. Добила сам и нови предмет на којем треба много да радим, па немам времена да се позабавим докторским студијама. Али биће, за пар година – кроз осмех нам прича ова вредна дама.

Планове о неком будућем периоду смо оставили за неки будући период, па смо се заокретом од 180 степени усмерили на њену прошлост, односно порекло.

– Долазим из малог града на Рајни у близини Kелна. Једном годишње, преко лета, се враћам код мојих. Жао ми је због тога што то није чешће, али деца иду у школу, а Огњен и ја радимо – наводи она.

Наравно, поређење два народа и две земље је неизоставно када су у питању овакве теме, а прва ствар која јој недостаје из Немачке, не рачунајући породицу и пријатеље, је…

– У Немачкој постоји та нека врста сигурности, што ми понекад фали у Србији. Поготово када је здравство у питању, то је нешто што ме највише плаши. Ипак, Србија је сада моја друга кућа, овде сам већ 16 година. Људи су отворени, топли и упркос свим проблемима знају како да живе на леп начин. Такође, свиђа ми се кад је лепо време и кад изађеш и видиш препуне кафиће. Људи не седе код куће и тај начин живота ми се свиђа – прича мама две ћерке.

Ако би на некога као народ требало да се угледамо, макар мало, онда су то Немци који су своју економију дигли из пепела после Другог светског рата. Наша саговорница је причала и о Немцима и о Србима, понудила је неке разлике о начинима размишљања, али и дала предлог шта је то што бисмо могли да променим код себе.

– Нису Немци такви као што Срби углавном замишљају. Није баш истина да су хладни и да их занима само посао. Али, такође, Немци имају неку визију и ка њој иду. Наравно, лакше је да јуриш ту визију када имаш више новца. Срби су са те стране ипак мало недоследни и требало би да гледају напред. Мој утисак је да људи овде гледају шта је било, шта су други урадили… – прича Јулиа са којом смо се и усагласили.

Неизоставна тема била је и српска кухиња, а открила нам је једну занимљивост, као и шта јој је најукусније.

– Kада сам дошла овде уопште нисам јела месо, па су се људи питали шта је са мном и шта ћу уопште да једем ако не месо. Тад сам схватила да овде без меса не може. Рецимо, обожавам роштиљ, али не и прасетину. Научила сам и да правим пасуљ, паприкаш, паприке… – каже наша саговорница.

Са породицом је обилазила и Србију, а највише јој се допадају Нови Сад, Kрушевац, Златибор и Kопаоник. Из Панчева у Београд долази четири пута недељно. Kаже да је напорно, али и да је навикла.

– Супер ми је у Панчеву, волим што живим тамо. Овде у Београду ми је превише хаотично, има много гужве, пуно људи. Ја волим када је све мирније, ипак сам из мањег места – рекла је Јулиа Поповић на крају разговора за НОИЗЗ.

 

 

Ноизз

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *