Остоја Војиновић: Можемо ли да живимо без енглеских речи

Поделите:

‘’Сори, али нисам у фулу ових дана’’

Стефан Немања је на самртној постељи изговорио речи које је записао његов најмлађи син Растко – Свети Сава: „Чувајте језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика. Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио.“

Да ли ово завештање звучи као најцрња слутња када је реч о судбини језика. Могу ли стране речи, као моћно оружје, „убити“ неки језик? И да ли ће се мали језици, у које спада и наш,у деценијама пред нама, под утицајем глобализације и енглеског језика, мењати до непрепознатљивости?
У прошлости је језик био толико моћан, да су га учени људи и свештеници, уз повлашћене слојеве становништва користили као средство да би владали.Вековима су се споразумевали на латинском језику, чиме су из комуникације искључивали све оне који нису говорили овај језик.

Живимо у 21.веку који је време нових технологија, рачунара, Интернета и разних видова комуникациј,које прати развој и мењање језика.Енглески језик постао је универзалан језик који се говори свуда у свету, па се због тога данас суочавамо са великим бројем англицизама у нашем језику.

Дедлајн, флертовати, хејтовати, лајковати, четовати….Ове, као и многе друге туђице преузете су из енглеског језика и делују да замене домаће изразе, поготово међу омладином.Некада је српски језик био препун германизама и галицизама – немачких и француских речи, а данас је ‘’тренд’’ енглески, који је језик глобализације.Савремено доба донело је и нови начин комуникације, јер је посредством кабловске телевизије, интернета,и осталих технолошких новотарија енглески језик кренуо у освајање планете.

У последњим годинама приметно је да све чешће и неумереније употребљавамо енглеске речи уместо појмова за које у српском језику постоји одговарајућа реч. Врло је уочљива примена, скоро као епидемија, енглеске речи бенефит против које лека, засада, нема. У зависности од контекста годинама смо уместо ње користили речи корист,добит,добробит.Недавно је, међутим, читаву лепезу домаћих речи заменила та туђица, коју су у медије најпре увели економски стручњаци, а сада је прекомерно изговарају сви, од социјалних радника до спортиста.

Kао мољци у вунене џемпере, стране речи немилице су се увукле у наш свакодневни српски језик: на телевизији гледамо ријалити шоу,уобичајне ствари радимо по дифолту, попусти су нам постали акције…Такође, све чешће нас позивају на хепенинге, уместо на догађаје, на партије уместо на журке, идемо у шопинг, а не у куповину, свет моде нам је, између осталог донео аутфит и стајлинг, а свет забаве стејџ, сешн, ријалити…И нико више нема проблем са старењем, већ се суочавамо са ејџингом.Нападачи су постали атакери, имплементација, за коју у српском језику постоји више речи као што су спровођење или примена, свакодневно се чује са ТВ екрана, слушамо о консензусу (сагласности, слагању, пристанаку), уместо представника имамо репрезенте, а особу која мрзи заменио је – хејтер.Неко ко је био званичан, сада је официјелан.И све су то постали муст хаве “украси“ у матерњем језику, које обилато користе и естрадне личности. А неке од њих, нажалост, не сналазе се најбоље ни са матерњим, а камоли енглеским.Полако заборављамо српске речи, а прихватамо стране у жељи да звучимо модерније и тиме добијемо на важности.

 


‘’Поплава’’ англицизама долази нам након 2000.године, након петооктобараских промена у земљи, због усаглашавања са страним прописима, уз изостанак сарадње са стручњацима за језик.Kако не би дошло до укорењивања ‘’странгле’’ језика, неопходан је допринос државе, научних институација, школе и медија.Наведено би подразумевало постојање Kомисије за језичка питања, која би требала да смишља језички исправне речи као замену за англицизме.Чињеница је да су они свуда око нас и да су потребни, али се њихова употреба мора довести у склад са српским језиком, како не би дошло до заборава неких српских речи.Јер када би се Вук данас обрео међу Србима, не би их разумео.

Уколико надлежне државне институције у годинама пред нама на покажу бригу за очување матерњег језика, за очекивати је да писмени радови школараца ускоро буду написани неким језиком разумљивијим онима што живе преко Атлантика него већини грађана Србије.

Несумњиво је да смо сведоци промена у језику, и неумитно је да свако ново време доноси и нове туђице које ће за неколико деценија бити интегрисане у језик као и многе речи страног порекла данас: ципела, астал, библиотека, које уз многе друге, данас не звуче ни мало страно.Са страним речима треба бити опрезан, користећи их као со у јелима: сасвим довољно да јело буде укусно, и опрезно да не бисмо пресолили.

 

 

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

Поделите:
7 replies
  1. Superko
    Superko says:

    Ovaj tekst nije in, jako je dosadan i nije ga kul citati. Da je serovan na fejsu svejedno ga niko ne bi citao. Zato je najbolje da se skroluje sa ociju. Niko nije hot na ove gnjavaza i super sto je tako. Ljudi zeli da budu kul i hepi, imaju super zezu. Ljudi sori sto sam oduzio…bezite od ovih smorova i uzivajte…baaaaj!

    Одговори
  2. Раде
    Раде says:

    Почело је то и пре петог октобра, али после тог датума, поток се претворио у бујицу и поплаву. Уочљиво је, ипак, да глобализацију у стопу прате дебилизација и енглески језик.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *