Ostoja Vojinović: Možemo li da živimo bez engleskih reči

Podelite:

‘’Sori, ali nisam u fulu ovih dana’’

Stefan Nemanja je na samrtnoj postelji izgovorio reči koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko – Sveti Sava: „Čuvajte jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika. Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.“

Da li ovo zaveštanje zvuči kao najcrnja slutnja kada je reč o sudbini jezika. Mogu li strane reči, kao moćno oružje, „ubiti“ neki jezik? I da li će se mali jezici, u koje spada i naš,u decenijama pred nama, pod uticajem globalizacije i engleskog jezika, menjati do neprepoznatljivosti?
U prošlosti je jezik bio toliko moćan, da su ga učeni ljudi i sveštenici, uz povlašćene slojeve stanovništva koristili kao sredstvo da bi vladali.Vekovima su se sporazumevali na latinskom jeziku, čime su iz komunikacije isključivali sve one koji nisu govorili ovaj jezik.

Živimo u 21.veku koji je vreme novih tehnologija, računara, Interneta i raznih vidova komunikacij,koje prati razvoj i menjanje jezika.Engleski jezik postao je univerzalan jezik koji se govori svuda u svetu, pa se zbog toga danas suočavamo sa velikim brojem anglicizama u našem jeziku.

Dedlajn, flertovati, hejtovati, lajkovati, četovati….Ove, kao i mnoge druge tuđice preuzete su iz engleskog jezika i deluju da zamene domaće izraze, pogotovo među omladinom.Nekada je srpski jezik bio prepun germanizama i galicizama – nemačkih i francuskih reči, a danas je ‘’trend’’ engleski, koji je jezik globalizacije.Savremeno doba donelo je i novi način komunikacije, jer je posredstvom kablovske televizije, interneta,i ostalih tehnoloških novotarija engleski jezik krenuo u osvajanje planete.

U poslednjim godinama primetno je da sve češće i neumerenije upotrebljavamo engleske reči umesto pojmova za koje u srpskom jeziku postoji odgovarajuća reč. Vrlo je uočljiva primena, skoro kao epidemija, engleske reči benefit protiv koje leka, zasada, nema. U zavisnosti od konteksta godinama smo umesto nje koristili reči korist,dobit,dobrobit.Nedavno je, međutim, čitavu lepezu domaćih reči zamenila ta tuđica, koju su u medije najpre uveli ekonomski stručnjaci, a sada je prekomerno izgovaraju svi, od socijalnih radnika do sportista.

Kao moljci u vunene džempere, strane reči nemilice su se uvukle u naš svakodnevni srpski jezik: na televiziji gledamo rijaliti šou,uobičajne stvari radimo po difoltu, popusti su nam postali akcije…Takođe, sve češće nas pozivaju na hepeninge, umesto na događaje, na partije umesto na žurke, idemo u šoping, a ne u kupovinu, svet mode nam je, između ostalog doneo autfit i stajling, a svet zabave stejdž, sešn, rijaliti…I niko više nema problem sa starenjem, već se suočavamo sa ejdžingom.Napadači su postali atakeri, implementacija, za koju u srpskom jeziku postoji više reči kao što su sprovođenje ili primena, svakodnevno se čuje sa TV ekrana, slušamo o konsenzusu (saglasnosti, slaganju, pristanaku), umesto predstavnika imamo reprezente, a osobu koja mrzi zamenio je – hejter.Neko ko je bio zvaničan, sada je oficijelan.I sve su to postali must have “ukrasi“ u maternjem jeziku, koje obilato koriste i estradne ličnosti. A neke od njih, nažalost, ne snalaze se najbolje ni sa maternjim, a kamoli engleskim.Polako zaboravljamo srpske reči, a prihvatamo strane u želji da zvučimo modernije i time dobijemo na važnosti.

 


‘’Poplava’’ anglicizama dolazi nam nakon 2000.godine, nakon petooktobaraskih promena u zemlji, zbog usaglašavanja sa stranim propisima, uz izostanak saradnje sa stručnjacima za jezik.Kako ne bi došlo do ukorenjivanja ‘’strangle’’ jezika, neophodan je doprinos države, naučnih instituacija, škole i medija.Navedeno bi podrazumevalo postojanje Komisije za jezička pitanja, koja bi trebala da smišlja jezički ispravne reči kao zamenu za anglicizme.Činjenica je da su oni svuda oko nas i da su potrebni, ali se njihova upotreba mora dovesti u sklad sa srpskim jezikom, kako ne bi došlo do zaborava nekih srpskih reči.Jer kada bi se Vuk danas obreo među Srbima, ne bi ih razumeo.

Ukoliko nadležne državne institucije u godinama pred nama na pokažu brigu za očuvanje maternjeg jezika, za očekivati je da pismeni radovi školaraca uskoro budu napisani nekim jezikom razumljivijim onima što žive preko Atlantika nego većini građana Srbije.

Nesumnjivo je da smo svedoci promena u jeziku, i neumitno je da svako novo vreme donosi i nove tuđice koje će za nekoliko decenija biti integrisane u jezik kao i mnoge reči stranog porekla danas: cipela, astal, biblioteka, koje uz mnoge druge, danas ne zvuče ni malo strano.Sa stranim rečima treba biti oprezan, koristeći ih kao so u jelima: sasvim dovoljno da jelo bude ukusno, i oprezno da ne bismo presolili.

 

 

Ostoja Vojinović

VIDOVDAN

Podelite:
7 replies
  1. Superko
    Superko says:

    Ovaj tekst nije in, jako je dosadan i nije ga kul citati. Da je serovan na fejsu svejedno ga niko ne bi citao. Zato je najbolje da se skroluje sa ociju. Niko nije hot na ove gnjavaza i super sto je tako. Ljudi zeli da budu kul i hepi, imaju super zezu. Ljudi sori sto sam oduzio…bezite od ovih smorova i uzivajte…baaaaj!

    Odgovori
    • Ostoja
      Ostoja says:

      Da, u pravu si.Tekst je više out,nego što je in…btw….hvala na iznetom mišljenju,za neke će biti,za neke možda i neće ipak cool…..))

      Odgovori
  2. Rade
    Rade says:

    Počelo je to i pre petog oktobra, ali posle tog datuma, potok se pretvorio u bujicu i poplavu. Uočljivo je, ipak, da globalizaciju u stopu prate debilizacija i engleski jezik.

    Odgovori
    • Ostoja
      Ostoja says:

      Tako je.Posle 5-og oktobra stvari su postale samo ogoljenije i ‘transparentnije’…i upravo:potok je narastao u bujicu i poplavu koja nosi sve pred sobom.

      Odgovori
    • Ostoja
      Ostoja says:

      I da komisije smisle pomenuto, ništa ne bi bilo iznenađujuće Dunja.Posao koji se realizuje,imajući u vidu okolnosti koje vladaju u državi, svakako će,nažalost biti nastavljen…

      Odgovori

Ostavite komentar

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *