Stojanović: Tajne službe su van kontrole

Podelite:

Predlog Zakona o budžetu svake godine predmet je skrupulozne analize političkih partija, organizacija civilnog društva i građana.

Ove godine, jedna stavka je posebno privukla pažnju – za Bezbednosno-informativnu agenciju iz budžeta se izdvaja 5,3 milijarde dinara. Ova stavka, za razliku od ostalih, nije bliže definisana. Nema nikakvih naznaka kako će taj novac da bude korišćen.

Prema rečima Momira Stojanovića, bivšeg direktora Vojnobezbednosne agencije i predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti u prošlom sazivu parlamenta, tako i treba da bude.

„Kada bi se budžet Bezbednosno-informativne agencije detaljnije razlagao, došlo bi se u opasnost da se odaju poverljive informacije. Primera radi, kada bi se navelo koliko novca se odvaja za plate, strane službe bi mogle da rekonstruišu koliko ljudi je zaposleno u BIA“, navodi Stojanović.

Ipak, on ističe da to što podaci o budžetu BIA ne treba da budu dostupni javnosti, nikako ne znači da ne treba da budu kontrolisani. Posao kontrole budžeta BIA treba da obavljaju poslanici skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kojim je do pre dve godine predsedavao upravo Stojanović.

„Od kako je formiran novi saziv skupštine, taj odbor postoji samo na papiru. Oni se ne sastaju, ne šalju skupštini izveštaje o radu, kao da postoji prećutni dogovor da se službe ne kontrolišu. Nažalost, došli smo u situaciju da službe kontrolišu skupštinski odbor, umesto da bude obrnuto“, navodi Stojanović.

Sa njegovim viđenjem uloge skupštinskog odbora, delimično bi se složio i aktivni član tog tela, Radoslav Milojičić iz Demokratske stranke.

„Sednica na kojoj bi se govorilo o budžetu BIA nije održana. Ja kao član odbora nisam upoznat sa načinom na koji će se trošiti novac koji je opredeljen“, kaže Milojičić.

Prema njegovim rečima, rad odbora je obesmišljen činjenicom da većinu zauzimaju poslanici vladajuće koalicije.

„Ja sam na odboru predlagao da idemo u kontrolne posete, ali je većina to odbila. Takođe sam i izneo predlog da se sednice otvore za javnost, ali je i taj predlog odbijen. Nakon toga je svako dalje učešće u radu tog odbora postalo besmisleno“, navodi Milojičić.

Od jula prošle godine skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti se sastao dvanaest puta. Prema podacima portala Otvoreni parlament, poslednja sednica je održana 5. oktobra ove godine, kada je razmatran izveštaj o radu Vojnobezbednosne agencije.

Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i član UO Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ističe da zakon dozvoljava mogućnost članovima skupštinskog odbora da kontrolišu rad službi.

„Formalna mogućnosti postoji, međutim uvek se vraćamo na već čuvenu političku volju. Dakle, sve zavisi od spremnosti narodnih poslanika da obavljaju svoj posao“, ističe Milosavljević.

Kapitalni projekti

Pored 5,3 milijarde dinara koji se u predlogu Zakona o budžetu odvajaju za rad BIA, ova bezbednosna služba se pominje i na još jednom mestu.

Za kapitalne projekte BIA iz budžeta će se naredne godine izdvojiti 271 milion dinara, ali se ne navodi o kakvim kapitalnim projektima je reč. Na istom mestu stoji i da će za iste svrhe u 2019. godini biti izdvojen 301 milion.

 

Danas

Podelite:
1 reply

Ostavite komentar

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *