Борислав Боровић: Зашто изостаје „кост бенефит“анализа ЕУ интеграција Србије?

1
26
Поделите:

Потпуно је нејасно, зашто Србија (као и све земље тзв Западног Балкана уосталом) никада није приступила изради анализе користи и трошкова (ризика) уласка у Европску Унију, као што су то урадиле све озбиљне земље пре или у току својих евроинтеграција. Како ствари стоје, то се неће догодити ни у будућности. Сваки овакав захтев се проглашава евроскептицизмом, чак еврофобијом и у јавности се игнорише или одбацује као покушај „кварење наше европске среће“. А заправо, то би било једини одговоран приступ, слично понашању (фигуртивно) возача у претицању, који добро осмотри да ли је претицање безбедно. Лако је ставити ногу на гас па шта нам Бог да! Као што се свако истицање очигледних предности уређене администрације чланица ЕУ у односу на бирократски караказан на „српски начин,“ не може означавати некритичким еврофанатизмом. Истина је негде између. А тачно где, може једино да покаже темељна анализа трошкова, користи и ризика уласка Србије у ЕУ. Једино тако. ЕУ интеграције, од саме идеје и првих корака, у српској јавности не добијају адекватан приступ какав би морао имати процес који у крајњем случају резултује добрим делом, одрицањем од економског али и политичког суверенитета наше државе. То уосталом није фер према грађанима и привреди који би требало тачно да знају шта их конкретно чека уласком у ЕУ. Овако, све се своди на емотивна залагање за интеграције или против њих. Јасно је да су то обична нагађања крајњег исхода нашег ЕУ пута. У најбољем случају, „добаци“ се до упоредне анализе стандарда земаља пре и после њиховог уласка у ЕУ или геостратешких околности у којима се тај процес одвија са изразитим карактером огољене пропаганде. Неретко се и код противника и заговорника ЕУ, аргументи банализују попут доскочица о „забрани печења ракије“ или „извесном распаду ЕУ“. Или супротно, доказ благостања у ЕУ се показује на примерима најразвијенијих земаља ЕУ, које су то биле и пре евроинтеграција. Тешкоће наших суседа, чланица ЕУ, помињу се као инциденти који се нама не могу догодити. Или „аргументи“ о словенској души и непремостивом раскораку са вредностима земаља с којима бисмо да будемо у чврстој заједници или истицање „чињенице“ да нас једино ЕУ може упристојити. А ствар је прилично проста и мерљива, само као да никоме не одговара да се она измери. Пуно је ствари које нису познате јавности, а тичу се самог устројства ЕУ. На начин одлучивања у Унији велике замерке имају све чланице ЕУ. Извршна власт ЕУ је практично недодирљива и далеко превазилази улогу других грана власти. Контрола извршне власти готово и да не постоји и то је озбиљан проблем с обзиром на њена „царска“ овлашћења. Тешко изборене тековине савремене цивилизације око контроле извршне власти, на примеру ЕУ су потпуно обесмишљене. Преко протоколарне улоге Парламента, минимизирана је политичка контрола и нарочито контрола од стране цивилног друштва или стручне јавности. Преношења све већих овлашћења на ЕУ институције и одустајања од одлучивања консензусом, нису чињенице преко којих се може тек „претрчати“. Да ли треба да аплаудирамо чињеници да вољу сваке државе чланице може да поништи воља парламентараца осталих чланица ЕУ простим прегласавањем, без обзира на штету коју трпи прегласана држава(е). Са друге стране, тржиште од пола милијарде најбогатијих на свету није ствар која се олако може отписати у опонирању интеграција у ЕУ. Или чињеница да Унија „обезбеђује“ чланицама финансијску стабилност јер је (финансијска) солидарност уграђена у срж идеје ЕУ. И то пре свега због „колективне“ стабилности ЕУ као система, а не неке превелике бриге према проблематичној држави. Зато је аналитички приступ евроинтеграцијама и квантификовање користи и трошкова једини начин да се рационално сагледава оправданост ЕУ пута. Лично, не бих се усудио да без такве анализе агитујем за било коју опцију. Британци су одлучили да изађу из ЕУ. Нико озбиљан не може рећи да је то био емотивна одлука. Уједињено краљевство се тако никада не понаша, волели ми њихову политику или не. Они су претходно урадили cost benefit анализу ефеката њиховог чланства у ЕУ, која је показала неодрживост опстанка по садашњим правилима Уније. Више пута су покреталипроцедуре за промену тих правила и нису успели pa je БРЕГЗИТ је био готово неизбежан.  Тадашњи британски премијер Дејвид Камерон непосредно пре референдума, је у интервјуу за немачки јавни сервис АРД децидно потврдио све наводе поменуте анализе, потенцирајући четири кључне области предложених реформи: конкурентност, фер однос према онима који нису у монетарној унији, неприхватљив дугорочни пројекат политичке уније због поноса који они осећају према националној држави и промена функционисања институција ЕУ, пре свега повратак консензуалног одлучивања. Наведене су и штете због неуспостављање трговинских споразума са растућим економијама као што је Кина, а што су урадиле рецимо оне земље ван ЕУ (Исланд и Швајцарска нпр). Све државе кандидати су, бар формално, урадиле такву анализу. Швајцарска рецимо, ту анализу ради сваких пет година, а задња је показала да би хармонизација коштала много више од очекиване добити и засад су одустали од ЕУ интеграција. Како Србија није ни покренула израду те анализе, мерљивост ефеката придруживања је потпуна непознаница, а свака тврдња око потребе (не)уласка Србије у ЕУ је мањкава и неутемељена.

Борислав Боровић

ВИДОВДАН

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here