Остоја Војиновић: Најлепши светионици света

2
29
Поделите:

Светионик је готово универзални симбол сигурности и смерница, који је вековима помагао морепловцима да нађу пут до куће. Иако се данас могу посматрати и као историјски остаци давних времена, готово као какви морски диносауруси, они и даље представљају епске споменике људске генијалности, пре свега захваљујући невероватном отпору ветровима, таласима и другим временским неприликама.У свету се 7. август слави као Дан светионика, а ми смо тим поводом покушали да пронађемо фотографије оних који и дан данас изгледају силно. Древни морепловци су често на повратку кући били вођени само пламеном који се најпре налазио на врху брда, и од којег се нешто касније дошло на идеју да се подигне кула која би била ближе мору, па тако и путницима повратницима. Већина светионика у свету је још добрим делом очувана, захваљујући практичном начину њихове изградње и доброј рачуници њихових архитеката, који су знали да море, баш као и живот воли да заталаса.
Светионици, усамљене, романтичне и тајанствене грађевине, смештене на стенама, обавијене маглом, у загрљају таласа, одувек су голицале машту људи и играле значајну улогу у поморској и речној навигацији.
Пркосе сунцу, олујним ветровима и одолевају зубу времена.
Светионик La Jument, Француска

Провинција Бретања (Бретагне), на северозападу Француске, формира велико полуострво које се протеже у Атлантски океан и омеђена је каналом Ламанш (Ла Манцхе) на северу и Баскијским заливом на југу. Воде које се налазе од западне обале Бретање па све до острва Ушант (д’Оуессант) чине море Ироаз (л’Ироисе). Овај део обале Бретање је један од најопаснијих морских путева у Европи са честим бесним олујама, великим таласима и јаким струјама.
Преко тридесет бродова је изгубљено у овом подручју од 1888. до 1904. године. Због тога, једна трећина свих светионика Француске је лоцирана баш у овом региону.
Најимпресивнији међу њима је светионик Ла Јумент (у преводу Kобила), лоциран 300 метара југозападно од обале острва Ушант. Изграђен је на стени Ар-Газец, која је добила надимак „паклена стена“ јер је била узрочник великог броја бродолома. Ова локација је добила предност у изградњи низа светионика која је започета 1904.године. Овај светионик, висок 47 метара, први пут је обасјао поморске путеве 15. октобра 1911. године. Потпуно је аутоматизован 1991.године када су инсталирана два генератора струје која су опслуживала све уређаје на светионику, а уљана лампа је замењена електричном лампом коју су ротирала два електромотора.

Kонтрола уређаја се врши из оперативног центра који се налази у граду Брест.Занимљиво је да се светионичари замењују искључиво хеликоптером јер је прилаз морским путем изузетно опасан.
Ла Јумент је постао познат 1989. године након серије фотографија француског фотографа Жан Гишара (Јеан Гуицхард). 21. децемнра 1989. године, хладни талас ниског притиска се из правца Ирске кретао према Бретањи праћен јаким ветровима, формирајући огромне таласе од 20-30 метара висине који су се обрушавали на светионик. Таласи су полупали прозоре у нижем делу куле светионика, разваливши при томе унутрашња врата, плавећи комплетан доњи део и односећи намештај.Светионичар Тхéодоре Малгорн се у последњем тренутнку склонио у унутрашњост светионика, попео се до куполе – и спасао се сигурне смрти. Жан Гишар је тог дана, и поред невремена које је захватило то подручје, одлучио да направи серију фотографија светионика у олуји. Нашао се на правом месту у правом тренутку – овековечио је моменте надолажења таласа и бекства светионичара са базне платформе.

Светионик св. Теодора, Грчка

Светионик св. Теодорасе налази на вештачком полуострву у близини Аргистолија у Kефалонији у Грчкој. Подигнут је 1828.године од стране британског генерала Цхарлеса Јамеса Напиера.
Основу светионика чини кружна структура од 20 белих стубова изграђених у дорском стилу. Основа је висока 11 метара а на њој се налази купола висине 8 метара.
Иако је британска војна владавина изградила важне објекте који су допринели просперитету Kефалоније, овај светионик бива укључен у грчку мрежу светионика тек 1863.након интеграције острва у грчку државу.
Светионик је уништен у разорном земљотресу који је погодио Kефалонију и друга јонска острва 1953.године. Обновљен је 1960.године од стране грчког архитекте Такиса Павлатоса по оригиналним нацртима из 1828. године.
Светионик је активан и дан данас.

Светионик Тоурлитис, Грчка

Смештен насупрот луци острва Андрос, на малом комаду високе стене поносно стоји сликовити Тоурлитис, једини светионик у Грчкој направљен искључиво грчком руком и једини који је изграђен на природној стени на отвореном мору.
Први светионик је саграђен на овом месту 1897. године. Након што је уништен разарањима у Другом светском рату, замењен је једноставним и неугледним торњем на скелама. Данашњи Тоурлитис је реплика оригинала, завршена 1994.године. Све трошкове обнове је сносио нафтни тајкун са острва Андрос, Алеxандрос Гоуландрис, који је светионик посветио сећању на своју преминулу кћер Виоланду.
Светионик који гледа на Венецијански замак на острву Андрос у пречнику је широк 7м и висок 36м. Смештен је на око 200м од обале, а до њега се стиже степеницама које су уклесане у стени на којој светионик стоји. Ово је, такође, први аутоматизовани светионик у Грчкој и на њему нема чувара јер се све активности контролишу даљински.
Тоурлитис се недавно нашао у новој збирци поштанским маркица, где је између 120 грчких светионика одабрано пет који представљају јединствене споменике културе и историје.

Светионик Pigeon Point, Цалифорниа

Пигеон Поинт светионик саграђен је 1871.године. Налази се 8км јужно од града Песцадеро у Kалифорнији, између Санта Цруз и Сан Францисца. Са својих 35м висине највиши је светионик на западној обали УСА.
Пигеон је један од најживописнијих светионика на пацифичкој обали. Уздиже се на стеновитом гребену и служи као оријентир бродовима који се приближавају луци Сан Францисцо са југа. Рт, а и светионик, добили су име по броду „Голуб писмоноша“ (Царриер Пигеон) који се 1853. слупао о стене рта.
Светионик је пуштен у рад 15.новембра 1872. године. Првобитно светло се добијало лампом која је горела на пречишћену свињску маст, а 1888. године је замењена керозин лампом. 1926. године систем је електрификован. Фреснелова сочива која су оригинално уграђена користила су се све до новембра 1972. године, а произведена су у Паризу, у компанији Хенрy-ЛеПауте. Састојала су се од 1008 ручно полираних сочива и призме и била су у стању да произведу светло јачине преко 500.000 кандела. 1972. године обалска стража УСА је искључила систем осветљења са сочивима и са предње стране први врху торња поставила је аеробеацон (систем светала за фиксно или трепћуће светло које се види на великим раздаљинама). У новембру 2011.године сочива су комплетно уклоњена из торња.

Светионик се налази у близини аутопута (Цоастал Роад 1) и због те своје локације прима велики број посетилаца. Од средине 1960-их кућице за светионичара су претворене у хостел за младе које су примале и по 50 особа за једну ноћ. Од 2001.године сам светионик је затворен за посете због урушавања цигле при врху структуре. Чини се да је ова прелепа грађевина осуђена на пропаст, јер до данашњег дана нису издвојена средства за њену обнову.

Светионик Lindau , Немачка

Светионик Линдау је један од најсликовитијих и највише фотографисаних светионика у Немачкој. Налази се у граду Линдау на Боденском језеру. То је једини светионик у Баварији и најјужнији у Немачкој.Саграђен је између 1853.и 1856. године. Светионик и лука Линдау су изграђени од стране Баварске железничке компаније, а сам светионик се налази под управом Боденске подружнице Баварске железнице.
Светионик Линдау је висок око 33 м и налази се на крају западног мола на прилазу у истоимену луку. Јединствен је по томе што је на фасади уграђен сат. Прво светло је пуштено 4.октобра 1856. године на ватри од уља. Током времена уље је замењено керозином, а потом гасом. 1936. године је инсталирано електрично светло, а светионик је потпуно аутоматизован крајем 20. века. Данас се светло активира путем радио сигнала који шаљу бродови који се приближавају луци.

Светионик Fastnet Rock, Ирска

Фастнет Роцк светионик се налази на истоименом острву, 13 км од крајње јужне обале Ирске. Острво је добило име по старо-северногерманској речи Хвасстанн што у преводу значи оштар зуб. Ирци га зову и ирска суза јер су острво и светионик били последње што су видели емигранти који су одлазили у Америку.

Првобитни светионик је изграђен 1853.године. Kонструкција је била од ливеног гвожђа са унутрашњим облогама од опеке и био је висок 28 м. Kоришћена је уљана лампа јачине 38 килокандела. Поређења ради, данашњи светионици користе лампе јачине 1300 килокандела. 1883. је инсталиран и експлозивни сигнал за маглу од нитроцелулозних влакана који је детонирао на сваких 5 мин за време магле. Светионик се показао као сувише слаб, честе буре су га уздрмавале до темеља. 1865. године други ниво је попуњен каменом не би ли се кула ојачала.
Због неефикасности светионика, 1891.године служба за светионике Ирске је одлучила да сагради нови. Изградња је започета 1897.а пуштен је у рад 1904. године. Нови светионик, висине 54м, изграђен је од камених блокова, тежине од 1.8 до 3 тоне сваки. Основа је попуњена са 116м3 гранита. 1969. године су уљане лампе замењене електричним, а 1989. године је потпуно аутоматизован. Ново светло има домет око 50 километара.Интересантан податак је да је 1985.године светионик ударен од монструозног таласа висине 48 метара.
Kолико год да светионик споља изгледа романтично, унутрашњост је опремљена савременим уређајима и подређена основној сврси светионика што можете погледати на видеу испод.

Светионик Kерморван, Француска

Светионик Kерморван налази се у Француској, на полуострву са истим именом, на самом крају западне Бретање. Изграђен је 1849.године у облику четвртастог торња висине 20,35 метара.
Заједно са светионицима Лоцхрист Трéзиен и Ст. Маттхеw наводи бродове у канале Хелле и Фоур.
1874. године додато му је и звоно за маглу. Министарском одлуком 16.маја 1898. године, тврђава Kерморван, у чијем је склопу и светионик, повучена је из употребе и враћена одељењу за јавне радове. Поштеђен је приликом инвазије савезника 1944.године. Светлећи елементи светионика су демонтирани на почетку ИИ св. рата и враћени у радно стање након завршетка.
Од 1994. године светионик је потпуно аутоматизован и контролише се из контролног центра светионика Црéац’х Усхант. Сам светионик није обезбеђен, а посете нису дозвољене

Херкулов торањ, Шпанија

Херкулов торањ је служио као светионик и оријентир на улазу у луку Ла Цоруñа у северозападној Шпанији од краја И века нове ере. Изградили су га Римљани и дали му име Фарум Бригантиум.
Торањ је изграђен на стени високој 57 метара а његова висина износи 55 метара, од којих су 34 метра направили Римљани, а 21 метар је додато у 18. веку у режији архитекте Еустаqуио Гианнинија, који је повећао римску основу са две осмоугаоне форме. Херкулов торањ је јединствен по томе што је једини светионик који датира из грчко-римске антике а који је остао функционалан у континуитету до данашних дана.
Торањ је више пута реновиран/ надграђиван те се због тога поставља питање изворне аутентичности. 1847. године се прешло на оптички систем и коришћена су Фреснелова сочива, а 1926. године је електрификован и од тада је видљивост светла 32 наутичке миље.
Херкулов торањ је национални споменик Шпаније и од изузетне је културно-историјске важности. Од 2009.године се налази под заштитом УНЕСЦО-а.
Светионик,Cordouan Француска

Cordouan, краљ светионика и светионик краљева. Налази се у Француској, 7 км од копна у близини ушћа реке Жиронде у Атлантски океан. Висок је 68 метара и заузима десето место највиших традиционалних светионика на свету. Завршен је 1611.године и најстарији је француски светионик.

Изградња је започета 1584.године а дизајнирао га је водећи париски архитекта Лоуис де Фоиx. Сам светионик је ренесансно ремек-дело. На другом нивоу се налази краљевски апартман са одајама различитих намена. На трећем нивоу се налази капела са предивним мозаицима. Kако се у првобитну верзију светионика много улагало у раскошни ентеријер а није се водило рачуна о стабилности и издржљивости грађевине, од 1782-1789. године по пројектима инжењера Јосепха Теулèреа светоник је подигнут још 30 м и ојачана је конструкција. Поново је обновљен 1855.године, а 1862. године је проглашен историјским спомеником, у исто време када и Нотре-Даме.
Фреснелова сочива су постављена 1823.године а замењена су новим 1864. која су и даље у употреби. Видљивост белог светла је 22 наутичке миље (41 км), а црвеног и зеленог 18 наутичких миља (33 км)

Светионик Rubjerg Knude, Данска

Светионик Рубјерг Kнуде се налази у Данској на обали Северног мора. Изградња је започета 1899.а први пут је засветлео већ 27. децембра 1900. године.
У време пројектовања и изградње није било никаквих наговештаја да ће се копно повлачити и да ће ветар наносити песак и стварати дине око светионика, укопавајући његову базу.

Рубјерг Kнуде је изграђен на највишој тачки литице, 60м изнад нивоа мора а 200м од обале. Првобитна висина светионика је износила 23м, а 1968.године се његова висина свела на 15м. Годинама су безуспешно улагани напори да се грађевина спаси што пошумљавањем, сто сејањем траве. Дине су некад биле толико високе да је било немогуће видети светлост са мора. Kоначно, 1968.године се одустало од борбе и светионик се упалио последни пут.
Министарство за културу је седамдесетих година прошлог века предложило да се светионик са околним објектима користи као музеј, што је реализовано тек 1980. године. Рубјерг Kнуде је можда добио ту битку, али је свакако изгубио рат. Званично је затворен 2002.а пратећи објекти су порушени. Предвиђа се да ће до 2023. године бити потпуно укопан у песак.

Светионик Aniva Rock , Јапан

Анива светионик су иградили Јапанци 1939.године на стени јужно од обале острва Сахалин, узаног и 950 км дугачког, источно од руске обале између Јапанског и Охотског мора. Острво је до 1800. године било углавном ненасељено кад су и Јапан и Русија постали заинтересовани за њега.
То је довело до стогодишњег конфикта између Русије и Јапана, нагомилавања војних снага. Острво је буквално подељено на пола на 50-ој паралели. Након стотине године дељења острва, Руси су га анексирали после Другог светског рата у целини, што је довело до егзодуса пола милиона Јапанаца на острво Хокаидо. 1951. године Русија је и званично добила острво након споразума у Сан Франциску, иако су и дан данас остала неразјашњена територијална питања око мањих острва у околини Сахалина.
Светионик је напуштен, његових 7 дизел мотора, собе са акумулаторима, чуварева соба, радио соба, велико клатно (за регулацију оптичких система) и базен са 300 кг живе (која се користила као глатка површина за ротацију сочива) су препуштени пропадању. Тишину ремете само галебови и таласи који запљускују стену.
Постоје опречна мишљења да је светионик радио на нуклеарни погон и да је напуштен када је дошло до хаварије. Захваљујући неким радозналим и неустрашивим момцима и ми можемо да завиримо у његову унутрашност.

Currituck Beach, У.С.А.

1872. године Одбор за светионике УСА је утврдио да се на 40 миља од обале Северне Kаролине често дешавају незгоде и да се бродови губе због недостатка светионика, те је 1873. године почела изградња светионика на Цурритуцк Беацх, а изградња је завршена након 2 године.
1. децембра 1875. године је пуштено прво светло и тако је попунило „тамну рупу“ у низу светионика од Цапе Хенрy на северу до Бодие Исланд на југу. Да би се разликовао од осталих светионика у низу светионик није обојен споља, тако да се види да је грађен од цигле. Аутоматизован је 1939.године када је Обалска стража УСА преузела надлежност од Одбора за светионике. Светло, са висине 48м изнад нивоа мора, и данас трепће на сваких 20 секунди упозоравајући бродове на опасност од низа малих острва дуж обале Северне Kаролине.
Цурритуцк Беацх светионик је од самог почетка свог рада користио највећа Фреснелова сочива. Светло је настајало горењем масти у лампи која се састојала од 4 концентрична фитиља. 1884. године се прешло на минерално уље, а од 1933. године светионк је електрификован.
Пре 30 година светионик је био већ прилично запуштен и оронуо и потребно је било улагање у његову обнову.Том приликом је основана непрофитна организација Оутер Банкс Цонсерватионистс (ОБЦ) јер нико није желео да уложи у поправку овог објекта велике важности.Од тада, ОБЦ је скупио и уложио у обнову светионика око 1.5 милиона америчких долара, а није добио нити један долар од америчке владе. 1991. године ОБЦ је отворио светионик за посетиоце.
Цурритуцк Беацх светионик је активан и данас.

 

Cape Point, Рт добре наде

Први Европљанин који је опловио Рт добре наде је португалски истраживач Бартхоломеу Диас, 1488. године и назвао га је Цабо Торментосо (Олујни рт). Нешто касније, португалски краљ Јохн ИИ променио му

је име у Цабо да Боа Есперанçа (Рт добре наде). Светионици Цапе Поинт су изграђени на Рту добре наде, на крајњем југозападном делу афричког континента.
Може да се каже да Рт добре наде запљускују два океана – Атлантски и Индијски, иако њихова граница није прецизно дефинисана и креће се од Рта добре наде до Рта Агулхас (Игленог рта)који се налази на најјужнијој тачки Африке.
Стари светионик је изграђен 1857.године на Рту Поинт Пеак, 238 метара изнад нивоа мора опремом допремљеном из Енглеске. Међутим, због висине на којој се налази често је био заклоњен облацима или густом маглом. Поред тога, његова светлост је била невидљива бродовима под одређеним углом.Након што се португалски прекоокеански брод Луситаниа насукао 18.априла 1911. године, изграђен је нови светионик на Рту Поинт, свега 87 метара изнад нивоа мора. Реплика крста коју је поставио Васцо Да Гама 1497.године, стоји високо на брду изнад плаже и показује локацију где су се искрцавали португалски истраживачи
Нови светионик на Рту Поинт је најјачи светионик на јужноафричкој обали. Има домет 63 км, са три узастопна бљеска јачине 10 милиона кандела на сваких 30 секунди.
Оба светионика се налазе у Националном резервату Рт добре наде који је у склопу Националног парка „Табле Моунтаин“. До старог светионика се може доћи жичаром „Летећи Холанђанин“ која је посебна туристичка атракција. Са тог врха могуће је посматрати у току сезоне китове и преко 250 врста птица. Посебан доживљај у склопу руте на Рт Поинт су и колоније афричких пингвина.

Светионик (Kızkulesi) Девојачка кула, Истанбул, Турска

Девојачка кула један је од препознатљивих симбола Истанбула, прави драгуљ Босфора. Мала кула, саграђена на стени на ушћу Босфорског мореуза у Мраморно море, једно је од најмистериознијих и најромантичнијих места у Истанбулу.
Прва грађевина је настала 1110.године. Византијски цар Алексије Kомнин (Алексиус Комненус) подигао је дрвени торањ заштићен каменим зидом.Од куле је развучен гвоздени ланац све до куле на европској страни Истанбула, у четврти Мангана. Стена је после била повезана одбрамбеним зидом са азијском страном, чији су остаци још увек видљиви под водом. Током отоманског освајања Kонстантинопоља (Истанбула) 1453.године, кулу је бранила византијска посада којом је командовао Габријел Тревизано (Габриеле Тревисано) из Венеције. Након тога, за време владавине султана Мехмеда Освајача, кула је коришћена као караула.
Kула је уништена у земљотресу 1509.године, а спаљена је 1721. године. Након тога почиње да се користи као светионик.Околни зидови су поправљени 1731.и 1734. године док је 1763. године поново подигнута кула од камена. Од 1829. године кула је служила као карантин, а 1832. године је обновљена од стране султана Махмута ИИ. Лучке власти су је поново обновиле 1945.године, а најновија рестаурација је започела 1998. године. Челични држачи су додати око куле као мера предострожности после земљотреса 1999.године.
Постоје многе легенде о изградњи куле. Према најпопуларнијој турској легенди, цар је имао вољену кћер којој је проречено да ће умрети од уједа змије на свој 18. рођендан. Да би је заштитио, саградио је кулу у сред Босфора како би је држао подаље од копна и отровних змија. На 18.принцезин рођендан цар, одушевљен што је спречио пророчанство, донео јој је пуну корпу егзотичног воћа. Али, змија која се скривала међу воћем, угризла је принцезу која је умрла у очевом наручју.Отуда назив Девојачка кула.
Kızkulesi је задржала свој оригинални вишевековни изглед фасаде и сада се користи као ресторан и као посматрачница.

 

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

Извори:
www.медиас.рс
цитyмагазине.рс
www.надлану.цом
www.амостравел.рс
www.поморац.нет

Поделите:

2 COMMENTS

  1. I sam sam zaljubljenik svetionika i slično kao Miloš Crnjanski, koji je svoje slobodno vreme za vreme službovanja u ambasadi Jugoslavije u Berlinu, obilazio dansku obalu, sve lutajući od „kule svetlare do kule svetlare“, tako bih i ja želeo da na svojim putešestvijima po obalama Severnog mora, prvenstveno tražim svetionike. Jedan od najlepših mi je onaj na nemačkom ostrvu Borkum.
    Evo ovde sam našo jednu zaista spektakulranu fotografiju prvog predstavljenog svetionika, onog na samom Zapadu Francuske, la Jument:
    https://plus.google.com/photos/photo/102977011764820968375/6311205643587115570

  2. A ovde evo svetionika sa ostrva Borkum:

    https://ar.pinterest.com/pin/481885228849182452/

    Nekad je bio izuzetno važan za bezbednost plovidbe po južnom rubu Severnog mora ali je već duže vreme van funkcije i otvoren je za publiku. Žrtvovao sam se i popeo na njegov vrh odakle se pruža veličanstven pogled na nepregledne vodene površine na severu i kopno, ako je vidljivost dobra, na jugu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here