Branko Radun: Da li Đilas ima šansu?

3
36
Podelite:

Opoziciona scena je, u boljem slučaju, u previranju, a u gorem, u trajnoj konfuziji. Ne postoji ni jedinstvo, ni liderstvo, a ni ideja koji bi opoziciju predstavilo kao alternativu aktuelnoj vlasti. Neki poput DS su izgubili većinu birača i bore se za cenzus, dok drugi poput Jankovića ili Jeremića tek nastoje da se saberu i konstituišu kao političke opcije. Tokom 2016 su posle parlamentarnih izbora glavni ili najglasniji opozicionari bili Radulović i Obradović no oni su početkom 2017. “zamenjeni” Jankovićem i Jeremićem koji su imali “rezultat” i na predsedničkim izborima. Šešelj i Čeda Jovanović se bore za status opozicionara jer ih vezuju za vlast.

Glavna novost na opozicionoj sceni posle propadanja PSG Saše Jankovića kao “nade” je povratak Đilasa koji se mesecima medijski “premišljao” da li će ili ne učestvovati na beogradskim izborima. Neki poput Vukadinovića vide u Đilasu i u ujedinjenju oko njega, veliku šansu za konsolidaciju opozicije pa čak i za pobedu na izborima u prestonici. Čak su se i na društvenim mrežama pojavili oni koji Đilasa prommovišu ne samo kao uspešnog čoveka već i kao “spasioca” opozicije i Beograda “od ove i ovakve vlasti”. Koliko su takve “nade” izaz lobističkih poriva a koliko imaju utemeljenje u očajničkim opozicionim nadama nije lako reći.

Pokušavajući da odgovorimo na pitanje iz naslova koje intrigira beogradsku čaršiju suočavamo se sa nepoznanicama. Pre svega nije još jasno ko će od političkih subjekata, ali i medija, što javno što tajno podržati Đilasa. Isto tako je i maglovit njegov rejting jer se četiri godine nije bavio politikom ali ga nije bilo ni u medijima. Neki mu to uzimaju za minus – jer koga nema “pred očima” nema ga ni kao alternative o kojoj se razmišlja. Drugi opet misle da mu je to prednost jer je prošlo dovoljno vremena da mu se zaborave gresi i minusi. No ova druga teza je problematična jer će mnogi iz vladajućih i opozicionih krugova biti motivisani da iznesu sav Đilasov prljav veš u vidu nasilja nad ženama, posečenih platana, problematičnog Bus plusa i odnos prema manjinama. To se već dešava. Tako su na Tviteru najaktivniji u “razobličavanju” Đilasa promoteri “Dosta je bilo” Saše Radulovića koji u Đilasu vide smrtnu pretnju jer su i jedni i drugi fokusirani na istu ciljnu grupu i imaju sličan “ekonomistički” imidž.

Đilas osim toga što je tajkun, a to se u našoj javnosti ne doživljava pozitivno, sa mnoštvom privatnih i poslovnih skandala koji ga prate ima ozbiljne strukturalne političke nedostatke. Iako ga godinama nema u javnosti on nema ni ono što se zove “pozitivan utisak”, osim možda onog što je uradio u srpskoj košarci. Đilasu nedostaje i stranka kao organizaciona struktura koja može da iznese kampanju. Podrška PSG Saše Jankovića malo znači jer je taj “pokret” u haotičnom stanju zbog Jankovićevog dilentatizma. Isto tako podrška Jeremića ne znači mnogo jer se njegova stranka tek formira. Rezultat svega je da po istraživanjima javnog mnjenja Šapić u Beogradu ima jaču podršku od Đilasa Jeremića i Jankovića zajedno. Stoga bi čak i podrška Belog bila značajnija Đilasu od podrške Jeremića ili Jankovića.

No ozbiljan i dubinski problem Đilasa jeste i to što i nema politiku niti jasne političke stavove. On i kad je bio gradonačelnik Beograda i predsednik DS nije izlazio u javnost sa jasnim političkim stavovima u vezi fundamentalnih tema poput statusa Kosova, odnosa prema NATO paktu ili Rusiji. Što se tiče njegovog političkog imidža on je negovao status menadžera koga “prava politika” i ne zanima. Stoga je i kod nacionalno opredeljenih birača percipiran kao čovek kome nedostaje patriotska crta, a kod liberala nikad nije viđen kao njihov favorit u borbi za njihove vrednosti. Zato i ljudi i sa patriotskog i sa liberalnog dela spektra imaju problem da javno podrže “žutog tajkuna”. Logično je što na prozivke i napade na Đilasa na društvenim mrežama niko osim “lobista” ne odgovara. Naročito mu je nezgodna kritika koja dolazi iz opozicionih i liberalnih krugova koji ga vide kao korumpiranog tajkuna koji pri tom verovatno ima i nekakav tajni dogovor sa Vučićem. Ključni promoteri Saše Jankovića imaju problem da podrže tog i takvog Đilasa, a neki su i napustili PSG zbog dila sa Đilasom. Pa šta onda ostaje Đilasu. Novac naravno. No novac ne može sve da kupi. Barem je do sada tako bilo.

Branko Radun, Politika

Podelite:

3 COMMENTS

  1. Razumeo bih da se kandiduje sa programom da ispravi učinjene greške, ali on ne prestaje da laže li laže – gde će mu duša?!

  2. Pusti bre Branko Đilasa i žute, šta se ovo dešava na geo -sceni? „Vidovdan“ e de .fakto pro-ruski, ali vam nebi bilo interesantno bez Vuleta. Komunistička Kina i Rusiя decenijama igraju dvoйnu igru, dobri sa Zapadom a podržavaю Kima? Pet do dvanest, proradi liniя, alo, dali me čuete, soko zove otrla, sever zove юg…. Branko, sever e zvao юg, edno e selektivni a drugo masivni udar Imperie. To e ogromna razlika. Ti si prvi čovek posle Vuleta na „Vidovdan“ koii e SAD nazvao klasičnom imperiiom, bez uviяnja i foliranja. Tvoe mislenie Branko kao ozbiljna geo – analitičara, šta se ovo dešava? Pusti žute, uvalili nam Euleks, ali o tom potom. Voliš Vuka Karadžića, špiuna Beča i Vatikana, ali voliš i „Я“ misleći da e rusko. Zaebo si se Branko, to srbsko slovo, neka se яvi neko od rasiski botovi, istog momenta Vule k….na cepalo da se seče.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here