Mina Ćurčić: Tiranska platforma i Srbija

1
33
Podelite:

Pre tačno godinu dana,  potpisan je jedan dokument, odnosno  “tiranska platforma“, koji je podrazumevao sve ono što mi danas nazivamo “Velikom Albanijom“. Kada je makedonsko Sobranje većinom glasova odlučilo da usvoji zaključak o zakonu o jezicima prema kojem je albanski jezik postao drugi zvanični jezik u Makedoniji, postalo je jasno da “tiranska platofrma“ ne predstavlja samo puste albanske želje, kako mnogi vole da kažu, već plan za razbijanje Makedonije. Od usvajanja zakona o jezicima, stiglo se do ideje da se promeni ime ove bivše jugoslovenske republike kako bi se rešio višedecenijski spor sa Grčkom koja koči ulazak Makedonije u NATO. Avgusta prošle godine, Zoran Zaev je iza kulisa Samita lidera Jadranske povelje u Podgorici sa delegacijom SAD dogovorio novo ime za Makedoniju, iznevši nekoliko predloga kao što su “Gornja Makedonija“, “Republika Makedonija“, “Severna Makedonija“. Tiranska platoforma ili dokument o zajedničkoj postizbornoj koaliciji albanskih političkih stranaka koji je sastavljen 7.januara 2017.godine u Makedoniji, ali potpisan u Tirani, između ostalog, podrazumeva “rešavanje spora imena države u skladu sa evropskim vrednostima i principima međunarodnog prava“. Ipak, godinu dana nakon potpisivanja ovog dokumenta, osim što je albanski jezik postao drugi zvaničan jezik u Makedoniji, počelo se spekulisati da će se Makedonija zvati Centralnobalkanska republika(CBR), ali i da će biti podeljena na dve federalne jedinice. U slučaju da Albanci iz Makedonije dobiju svoj entitet, odnosno da ova država bude podeljena, ne bi bilo iznenađujuće da se u jednom trenutku pojavi ideja da albanska federalna jedinica bude pripojena tzv. Kosovu ili Albaniji. Sam naziv, koji je svojevremno predložio Zaev, “Gornja Makedonija“, jeste termin kojim se uglavnom služe Albanci kada govore o delu Makedonije u kom žive nealbanci i Albanci, što otprilike znači da je na albanskom jeziku Makedonija odavno podeljena na dva eniteta, albanski i makedonski, ali i da ovaj prvi deo jeste deo one velikoalbanske države kojoj Albanci teže. Ne treba zaboraviti činjenicu da je Edi Rama izjavio da “tiranska platforma ne postoji“, kao i da samo postoji stav Albanaca u Makedoniji sa kojim zvanična Tirana nema nikakve veze, osim male pomoći koja je pružena kroz dijalog, međutim, Rama nije objasnio zašto je ovaj dokument potpisan baš u Tirani. Rama, očigledno, želi da da do znanja svim Albancima iz regiona da Republika Albanija stoji iza njih, odnosno iza onih ideja koje se tiču velikoalbanskih interesa.Takođe, svake godine šestog januara, na Badnji dan, kada raseljeni Srbi iz Đakovice odluče da posete svoja ognjišta, Albanci demonstriraju, kamenuju srpske autobuse, a neretko ih podržavaju vodeće opozicione stranke kao što je “Samoopredeljenje“, te nema govora o tome da su ti protesti spontani. Albanci iz Đakovice kao razlog za ovakvo ponašanje, koje se ponavlja iz godine u godinu, navode zločine koje su počinili Srbi nad albanskim civilima u Đakovici. Ipak, kosmetski Albanci na ovaj način pokušavaju da skrenu pažnju sa činjenice da su upravo oni srušili srpske crkve u Đakovici: crkva Uspenja Presvete Bogorodice iz 16.veka zapaljena je tokom martovskog pogroma, a kasnije sravnjena sa zemljom, Saborna crkva Svete trojice minirana je 1999.godine, tokom martovskog pogroma potpuno srušena, a kasnije pretvorena u park, odnosno ostaci ove crkve su uklonjeni pomoću traktora i bagera, a oko pet hiljada Albanaca je učesvovalo u tome, crkva svetog Lazara u Piskotama, opština Đakovica, demolirana je tokom 1999. i 2001.godine, a potom potpuno uništena. Očigledno, kosmetski Albanci čine sve ne bi li sprečili Srbe da posete ono što su im srušili, jer danas kosmetski Albanci žele da Kosovo uđe u UNESKO, ali i u UN. To, prosto, nije moguće pored toliko srušenih pravoslavnih crkava i opustošenih gradova, pa kosmetski Albanci pokušavaju da dokažu da su Srbi krivi za sve ono što su im srušili, no, ipak svako zna da je Đakovica danas zabranjeni grad za Srbe; Đokica Stanojević, predsednik udruženja Đakovčana, rekao je da mu je svojevremeno savetovano od strane ambasade SAD da odustane od poseta Đakovici.

“Što je najžalosnije, to se dešava u Srpskoj ulici. Kamenovanje se dešava iz srpskih kuća, ispred naše crkve. Ne žalimo što nas gađaju i vređaju, ali nas boli što se to dešava u Srpskoj ulici, u našoj crkvi u Srpskoj ulici u našoj srpskoj četvrti u Đakovici. “, objasnio je tada on. I slučaj Đakovica se ponavlja iz dana u dan, iz godine u godinu, slučaj Đakovica nije ništa drugo nego primer kako žive kosmetski Srbi u albanskom okruženju, pa ko voli neka izvoli! Sa druge strane, mogli smo čuti da postoji tzv. “Dejton dva“. Nekadašnji gradonačelnik Dejtona i američki kongresmen Majkl. R. Tarner u pismu državnom sekretaru SAD, Reksu Tilersonu, ukazao je “na prejaku potrebu da se Vašignton okrene regionu Balkana i preuzme vodeću ulogu u procesu pomirenja i predložio potpisivanje Dejtona dva“.

“Srbi, Bošnjaci,Hrvati i ostali samo putem američkog liderstva mogu da žive zajedno u miru  i osiguraju slobodu i jednaka prava svim narodima. Ne smemo da dozvolimo da taj ionako nestabilan region sklizne u nered, jer protivnici demokratije jedva čekaju da iskoriste haos.“, ocenio je Tarner. No, jasno je da Bakiru Izetbegoviću odgovara da Bosna i Hercegovina ne funkcioniše, kao da postoji sukob između Srba i Bošnjaka, jer drugačije ne bi mogao da da do znanja Srbima, pa čak ni onima koji žive u BIH da je unitarizacija BIH jedino i najbolje rešenje. Destebilozavovati Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, a sa druge strane dati vetar u leđa velikoalbanskoj ideji koja podrazumeva pomeranje granica na Balkanu, odnosno, to znači ponovo uceniti Srbiju, koja je već ucnjena.

“Lider Severne Koreje, Kim Džong Un, rekao je da nuklearano dugme stalno u njegovoj kancelariji….Obavestite ga da i ja imam nuklerano dugme, ali je moje mnogo veće i snažnije od njegovog, a i funkcioniše.“, zapretio je Tramp.

No, za Srbe nije toliko važno sa kim se svađao Donald Tramp; Samo u Beogradu živi nekoliko hiljada Albanca, dok u južnim delovima Srbije ali i na Kosmetu, Albanci čine većinu, te se ne treba začuditi ako se u nekom času “tiranska platofrma“ iz Makedonije preseli u Beograd;Velika Albanija nije mit, niti sredstvo kojim se Albanci služe da bi postigli jeftine političke poene, naprotiv, Velika Albanija je pretnja upućena Srbima, naročito onima koji opstaju južno od Ibra,  sami i vazda ponosni  i tvrdoglavi; No, što se tiče Srba iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, kao i ostalih srpskih gradova u kojima žive i Albanci, pitanje je dana kada će se neko setiti da Preševo, Medveđa i Bujanovac, odnosno “Preševska dolina“, ako bismo pitali Albance, nije ništa drugo nego istočni deo Kosova, a to Kosovo obuhvata i deo Makedonije u kojoj žive Albanci. Velikoalbanska država počinje upravo tu, na Kosovu i Metohiji i samo se tu može zaustaviti: no, ako se ne bude zaustavila, “tiranska platoforma“ će zaživeti u Beogradu, albanski jezik  će u nekom trenutku  postati službeni jezik u Srbiji, a Preševo, Bujanovac, Medveđa, delovi Vranja ili “Vranje“(kako vole da kažu Albanci) i Niša, zajedno za Kosovom i Metohijom, postaće ništa drugo no teritorija oko koje se spore Srbi i Albanci, a ako se to desi, Srbiji ne ostaje ništa drugo nego da bude podeljena na dve ili više federalnih jedinica, rasparčana, pocepana, podeljena između Srba i Albanaca, pod budnim okom Zapada.

Mina Ćurčić

Patriot

Podelite:

1 COMMENT

  1. Naravno da je sponzor i glavni podrzavalac nezavisnog Kosova Amerika kao kazna Srbiji. Amerika je u Dva svetska rata oslobodila Srbiju i znacajno prosirila (ne bi bilo pobede u Prvom bez Americkih vojnika, kao ni u drugom bez Americkog bombardovanja koje je Nemacke gradove pretvorilo u prah i pepeo). Da bi komunisticka Jugoslavija bila glavni neprijatelj Amerike, najglasniji napadac na Izrael kada je 1968 bio napadnut i kad mu je pretilo unistenje, najglasniji podrzavalac raspada Engleskog i Francuskog kolonijalnog carstva.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here