Saša Nedeljković: DRUŠTVO JADRANSKA STRAŽA

0
7
Podelite:

Jadranska straža osnovana je 1922. Društveni znak bio je buzdovan Kraljevića Marka izvučen napola iz mora. (1)   Jadranska straža radila je na tome  da što više njenih članova a posebno dece iz unutrašnjosti letuje na Primorju. Sem oporavka njihov cilj bio je da izletnici što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojeno u više država trebalo je da se upozna i zbliži. Jadranska straža je smatrala da će boravak dece privući  njihove roditelje.  Omladinu je trebalo privući na Jadran predavanjima, knjigama, brošurama, revijama, fotografijama i filmovima. Izvršni odbor J.S. odlučio je da pošalje predavače da održe predavanja omladini u letovalištima Jadranske Straže. Predavali su o kulturno-istorijskim, geografskim i privrednim temama. Predavači su posetili koloniju iz Sarajeva u Sukošanu i Budvi, koloniju iz Kragujevca u Milni, iz Beograda u Makarskoj i Supetru i koloniju iz Osjeka u Trpnju. (2)

U svom radu Jadranska straža je sarađivala sa ostalim nacionalnim društvima koja su imala slične ciljeve. Sokolsko društvo u Vršcu priredilo je četiri filmske predstave o lepoti Jadranskog mora 8 i 9. marta 1926. za škole, građanstvo i vojsku. Tom prilikom održano  je predavanje o važnosti Jadranskog mora. Filmove su dobili od Jadranske straže. (3) Mesna sokolska društvana Primorju  koristila su domove Jadranske straže za proslave Dana Ujedinjenja, … . Sokolsko društvo Trpanj da bi udovoljilo  mnogobrojnim gostima, priredilo je 26. jula 1931. izlet na plažu Divna. Tu su se nalazile ruševine dvorca D. Ranjine, dubrovačkog plemića i pesnika  iz XVI veka.  U motornim lađama bilo je preko 80 izletnika. Među izletnicima bilo je i nekoliko sokola i sokolica iz Beograda. Divna je posle Orebića bila najveća peskovita obala na Pelješcu. Sokoli i Skauti izveli su mnoge šaljive i zanimljive vežbe. Priređena je zakuska na plaži.  Izletnici su posetili ribarsko selo Duba. U predvečerje grupa se vratila u trpanjsku luku.

U Dubrovnik je 30. maja 1931. stiglo posebnim vozovima preko 600 izletnika Jadranske straže iz svih krajeva Južne Srbije (Makedonije). Izletnici su predvođeni sokolskom i građanskom kumanovskom muzikom (u živopisnoj narodnoj nošnji svoga kraja) u povorci došli u grad, pozdravljeni burnim pljeskanjem. Ispred gradske opštine pozdravio ih je u ime dubrovačke Jadranske straže Dušan Bašić istakavši: „…dolaskom u drevni slavenski grad obnavljaju one veze , koje su i u davnoj prošlosti usko vezivale stari slobodni Dubrovnik sa carskim Skopljem.“ U počast izletnicima vojna muzika otsvirala je na Šetalištu Kralja Aleksandra birani program. Jadranska straža u Dubrovniku ovom prilikom poklonila je pevačkom društvu „Vardar“ lovor vijenac sa natpisom „Jadranska straža u Dubrovniku 30 V 1931. Srpskom Pjevačkom Društvu „Vardar“ u Skoplju“. Izletnici su produžili za Zeleniku.(4)

Oblasni odbor Dubrovnik u svojim prostorijama u Dubrovniku uredio je društvenu biblioteku. Prilikom održavanja Oblasne skupštine u Korčuli 1933. priređene su velike svečanosti. Iza svečanosti osnovana je u Korčuli muzika Jadranske straže. Februara 1934. održana je revija jugoslavenskih narodnih nošnji sa igrankom. Prilikom Oblasne skupštine u Kotoru juna 1934. priređen je društveni izlet u Kotor, Cetinje i Budvu. Mjesni odbor Korčula priredio je sa muzikom izlet u Trpanj, Lumbardu i u Lovište, a učestvovao je na proslavi Js u Bitolju. Mjesni odbor Trpanj priredio je izlete do Drvenika, Dube i Drače. Mjesni odbor Blato na Korčuli priredilo je izlet u Prigradicu, a Mjesni odbor Tivat u Cetinje. Oblasni odbor Dubrovnik priredio je 31. 10. 1934. komemoraciju kralju Aleksandru uz učestvovanje svih društava grada Dubrovnika. Oblasni odbor Dubrovnik radio je 1934. na nacionalizaciji imena sa nenarodnim oblikom. Prilikom otkrivanja spomenika Njegošu u Trebinju, izaslanstvo Oblasnog odbora Dubrovnik položilo je venac. Novi ogranci Js osnovani su 1934. u Dunavima, Županjem Selu, Kuni, Lumbardi, Poljicima, Pupnatu, Smokvici i Herceg Novom.

Ogranci Čilipi, Kameno, Koločep, Lopud, Mrcine, Ston i Trsteno nisu bili aktivni. Delatnost odbora u Tivtu protezala se na ratnu mornaricu i arsenalske radnike. Oblasni odbor Dubrovnik 1934. imao je 10 Mjesnih odbora : Dubrovnik I, Dubrovnik II, Blato na Korčuli, Duba, Đenović, Korčula, Kotor, Orebić, Tivat, Trpanj. Povjereništava 13 i to: Babino Polje, Blato (Mljet), Goveđari, Drvenik, Kuna, Lovišće, Mlini, Poljice, Risan, Trebinje, Cavtat, Žrnovo i Pomorska vojna akademija. Brojno stanje članstva bilo je 31.12.1933. 1.584, a 31.12.1934. bilo je 1.608. U Dubrovniku podmladak Js delovao je u Muškoj i Ženskoj građanskoj školi, Gimnaziji, Privatnoj franjevačkoj gimnaziji i Pomorskoj trgovačkoj akademiji. Brojno stanje podmlatka 1933. bilo je 1.364. (5)

Za letovanje svog članstva i članova podmlatka Jadranska straža podizala je u manjim primorskim mestima  svoje domove. Isticali su : „sada je doba, kada mjesto kula treba zidati domove Jadranske straže u kojima će se okupljati omladina.” Prema programu  svaki od 19 Oblasnih odbora trebao je da podigne svoj dom na obali mora. Oblasni odbor Petrovgrad (Zrenjanin) imao je svoj dom u Omišu sa 97 kreveta. Oblasni odbor Beograd imao je  dom u Bijeloj sa 100 kreveta. Oblasni odbor Sarajevo imao je dom u Budvi sa 50 kreveta. Jadranska straža  imala je u svom programu podizanje  modernih tranzitnih konačišta u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Sušaku, Šibeniku, Dubrovniku i Kotoru. U svoja konačišta i domove  Jadranska straža  dovodila je u međuratnom periodu desetak hiljada svojih članova, odraslih i omladine. Smatrali su da su ovakvim radom vrlo aktivno učestvovali u unapređenju primorskog turizma. (6)

Oblasni odbor Jadranske straže iz Bečkereka (Zrenjanin) organizovao je letovanje u svom domu u Omišu u junu, julu i avgustu 1934. za 3 grupe podmlatka od 177 članova. Oblasni odbor Beograd priredio je sa 100 članova Uskršnji izlet 1933. u Dubrovnik i Boku. Oblasni odbor Beograd Jadranske straže organizovao je svoje letovalište u Savini (Meljine) u zgradi Lučke kapetanije. U Savini je 1933. letovalo 245 lica i to 179 učenika i 66 odraslih članova. Zgradu je morao da ustupi Komandi ratne mornarice. Organizovao je privremeno letovalište jula i avgusta 1934. za 171 osobu u zgradi Građanske škole u Makarskoj. Uprava letovališta priredila je dva izleta i to prvi u Orebić i Korčulu a drugi u Biševo, Kominu i Hvar. Akademska sekcija iz Beograda letovala je u Supetru, a srednjoškolska u Makarskoj. Oblasni odbor Beograd kupio je u januaru 1935. vilu i imanje u Bijeloj za izgradnju svog doma. Preduzeli su dograđivanje vile da bi je osposobili za letovanja.  Gosti su dolazili iz raznih krajeva Srbije. Vozili su ih brodom do Herceg Novog, dalje lokalnim parobrodom do Baošića, a iz Baošića peške do doma. Po statistici letovalo je u domu u Bijeloj 1935. 88 omladinaca i 22 odrasla; 1936. 123 omladinca i 59 odraslih; 1937. 156 omladinaca i 174 odraslih; i 1938. 200 omladinaca i 180 odraslih. Odrasli gosti su večim delom bili rodbina omladine. Iz doma su organizovali izlete po Boki, u Dubrovnik, preko Lovčena na Cetinje i u Budvu. Sekcija podmlatka Mjesnog odbora Jadranske straže iz Novog Sada letovala je u Baškoj Vodi kod Makarske. Oblasni odbor Sarajevo primio je 1933. na letovanje 54 člana podmlatka a u 1934. 75 članova podmlatka. Ženski podmladak Jadranske straže iz Sarajeva (učenice sarajevskih srednjih škola) letovale su 1934. u domu u Budvi. Bile su dve grupe, prva grupa od 40 učenica letovala je u julu, a druga od 35 učenica u avgustu. Budva je odala poštu svom velikanu Stjepanu M. Ljubiši. Vođe grupa upoznale su omladinu sa Ljubišinim delima i krvavom istorijom kraja. Učenice su videle poprsje koje je izradio umetnik Dolinar.  (7)

Septembra 1935. zajedno sa otvaranjem velesajma, priređeni su u Ljubljani dani našeg mora, svečanosti Jadranske straže, koja je održala kongres i na rođendan kralja Petra razvila i osvetila novu zastavu Ljubljanskog oblasnog odbora, dar kralja i u okviru velesajma organizovala izložbu, koja je dočarala lepote i život Jadrana. Bio je izložen veliki broj slika prirodnih lepota, narodnih nošnji, slika iz života i rada Primoraca, karte i dijagrami, a u posebnim bazenima prikazan je život riba i ostalih morskih životinja. Na izložbi učestvovale su sa modelima, slikama i ostalim materijalom i vojna i trgovačka mornarica. Izložba je prvenstveno bila posvećena propagandi Jadrana. (8)

Jadranska straža u Dubrovniku održala je 23. maja 1937. svoju redovnu godišnju oblasnu skupštinu, kojoj su prisustvovali članovi uprave kao i delegati mjesnih odbora Kotora, Tivta, Baošića, Dubrovnika 2 (Gruž), Korčule i Blata na Korčuli, te Povjereništava Cavtata, Veleluke i Suđurđa. Zaključeno je da se otvori prenoćište za članove i podmladak Jadranske straže koji iz unutrašnjosti u velikom broju silazi na more. Zaključeno je da se omogući štampanje knjige „Vodić kroz Boku-Kotorsku” od Petra Šerovića osobitog poznavaoca i pisca istorije Boke-Kotorske, u interesu turizma na Jadranu. (9)

Jadranska straža u Dubrovniku proslavila je 30. oktobra 1938. svoju slavu „Jadranski dan”. U Oficirskom domu održana je akademija, koju je pozdravnom riječi otvorio predsednik Dušan Bašić, nakon čega je održano predavanje o oslobođenju jadranske obale i o važnosti mora za napredak i veličinu države i naroda. Akademija se nastavila prigodnim deklamacijama i dvema koncertnim tačkama koje je izvršio Podmladak Jadranske Straže posle čega je sledila igranka. Proslavi su prisustvovali vojne i civilne vlasti, te nacionalna i kulturna društva i mnogobrojno građanstvo.(10)

Oblasni odbor Jadranske straže u Dubrovniku održao je 1939. „Jadransku večer” sa muzičko-zabavnim delom i plesom u Oficirskom domu u Dubrovniku. Dvorana je bila ukrašena u vidu ratnog broda. Koncertni deo večeri izveli su muzičari J. Šlaus, Grazio Maruči i D. Trojanović, poljski kompozitor L. M. Rogovski, A. Safanov i T. Koš. Posle koncerta održana je ritmička igra „Galija” pod vođstvom nastavnice M. Crnčević. (11)

Oblasni odbor Jadranske straže iz Novog Sada podigao je svoj dom u Dobroti. Prilikom svečanog otvaranja Doma Jadranske straže u Dobroti 23. jula 1939. Dubrovački Oblasni odbor Js. održao je glavnu skupštinu u Kotoru. Skupštinu je otvorio pretsjednik Mjesnog odbora Js. u Kotoru Marko komodor Dabčević. (12)

Jadranska straža organizovala je letovanja na svojih članova i članova podmlatka Jadranskom moru. Sem oporavka cilj je bio da izletnici što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojeno u više država trebalo je da se upozna i zbliži. Jadranska straža je smatrala da će boravak dece privući  njihove roditelje. Radila je zajedno sa ostalim nacionalnim  društvima kao što su bili sokoli. Težila je razvoju trgovačke i ratne mornarice. Jadranska  straža osnovala je fond „Daksa” za pomaganje nastradalih pomoraca i fond „Kralja Aleksandra I” za nagrađivanje hrabrih pomoraca. (13)

Sporazumom Cvetković-Maček 1939. Dubrovnik i okolina odvojeni su od Zetske banovine i pripojeni novosnovanoj Banovini Hrvatskoj. Na podsticaj iz Hercegovine i pomoći pristalica Narodne odbrane, članstva Sokola i Jadranske straže, a pod rukovodstvom Mirka Stankovića, održan je 16. decembra 1939. „javni dogovor” u cilju „okupljanja srpstva kao naroda” i podsticanja „nacionalne akcije” u cilju „beskompromisnog održavanja svih ustanova koje su bitne za čuvanje i održavanje narodnog jedinstva”. (14)

Povodom vesti o namerama da se cepa organizacija Jadranske straže, Centralni odbor Jadranske straže je demantovao ističući : “ … a ako je i pala po neka reč o tome, da su to učinili članovi koji nisu dovoljno obavešteni o zadatku udruženja”. U “Sokolskom glasniku” je preneto da su na glavnoj skupštini  „Jadranske straže“ u Zagrebu pale vrlo autoritativne izjave o cepanju Jadranske straže, a “Hrvatski dnevnik” je pisao da su “jedino Hrvati pozvani da vode brigu o Jadranskom moru”, i da Hrvati treba da imaju svoju sopstvenu  „Jadransku stražu”.(15)

Oblasni odbor Jadranske straže u Dubrovniku proslavio je 31. oktobra 1940. Jadranski dan održavši svečanu sednicu na kojoj je predsjednik Dušan Bašić u pozdravnom govoru istakao istorijsku važnost Jadranskog dana. U izveštaju u časopisu “Jadranska straža” se isticalo : „Drugih priredaba nije bilo zbog sadašnjih teških prilika. Toga dana na društvenim prostorijama  vijala  se društvena zastava“.(16) Kao priznanje za svoj nacionalni rad kapetan Niko Baule sa ostrva Šipana bio je izabran za potpretsjednika u Upravnom odboru Oblasnog odbora Jadranske straže u Dubrovniku 1940. Za vreme NDH bio je po izjavi Nikole Milovančeva  organizator ilegalnog Ravnogorskog pokreta u Dubrovniku. Uhapšen je u ustaškoj provali marta-aprila 1944. u Dubrovniku i završio je u logoru Jasenovac.

 

Saša Nedeljković

VIDOVDAN

 

Napomene:

  1. Silvije Alfirević, „Jadranska straža i naše pomorstvo”, „Dubrovački zabavnik”, izdanje knjižare i štamparije „Jadran”, Dubrovnik 1928, str.85;
  2. „Pohod omladinskim ljetovalištima J.S.”, „Jadranska straža”, Split, august 1931, br. 8, str. 217;
  3. A.T. „Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
  4. „Sokolsko društvo Trpanj”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 13. augusta 1931, br. 33, str. 4; „Izlet Jadranske straže iz Južne Srbije“,  „Jadranska straža”, Split, 1931, br.10, str.279;
  5. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935“, str. 11-12;
  6. „Značenje Jadranske straže za narod i državu”, propagandna izdanja Izvršnog odbora Jadranske straže, Split, svezak 2, str. 12, 13, 14, 16;
  7. ”oktobar 1931; septembar 1940, br. 9, str. 384; ,,Podmladak Jadranske straže na moru”, „Jadranska straža“, decembar 1934, br. 12, str.520, 523, „Jadranska straža“, Split; „Izveštaj glavnog odbora Jadranske Straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8 IX 1935“, Split, str. 7, 8, 59, 60, 67; „Dom u Bijeloj”, „Jadranska straža”, Split, august 1939, br. 8, str. 343;
  8. „Jadranski dani u Ljubljani”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 3;
  9. „Jadranska straža u Dubrovniku“, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 29 maj 1937, br. 17, str.5;
  10. „Jadranska straža u Dubrovniku“, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 5 novembra 1938, br. 44, str. 4;
  11. „Jadranska večer”, „Jadranska straža”, Split, april 1939, br. 4, str. 164;
  12. „Jadranska straža”, Split,  septembar 1939, br.9, str. 383;
  13. Značenje Jadranske straže za narod i državu”, propagandna izdanja Izvršnog odbora Jadranske straže, Split, svezak 2, str. 17;
  14. „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945”, Split, 1985, str. 1051;
  15. „Znakovi otrežnjavanja”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 6;
  16. „Jadranska straža,  januar 1940, br.1, str.33; str.508, 509, Decembar 1940, br.12, Split;

 

 

 

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here