Život posle infarkta

0
41
Podelite:

Osobe koje su preživele ovaj udar moraju da promene način života i koriguju štetne navike, da uzimaju propisanu terapiju, smanje unos životinjskih masti u ishrani, ostave pušenje i pešače najmanje 30 minuta dnevno

Ljudi koji su imali infarkt miokarda moraju u potpunosti da promene životne navike kako se ova pojava ne bi ponovila jer se kod 20 odsto bolesnika u prvoj godini vraća srčani napad ili dolazi do pojave drugih komplikacija kao što su moždani udar, zapušenje stenta ili kardiovaskularna smrt.. To praktično znači da su pacijenti nakon preživljenog infarkta u konstantno visokom, dugoročnom riziku od ponavljanja infarkta sa mogućim fatalnim ishodom. Pored primene zdravih stilova života, osobe koje su imale infarkt moraju da odlaze na redovne kontrole kod lekara i koriste savremene i efikasne lekove koje znatno poboljšavaju prognozu preživljavanja.

​Nedovoljno snabdevanje mišića krvlju
Infarkt miokarda je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju. Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom. Začepljenost koronarne arterije uskraćuje snabdevanje srca kiseonikom, što izaziva oštećenje srčanog mišića koje dovodi do pritiska i bola u grudima. Ukoliko se ne uspostavi krvotok u koronarnoj arteriji za 20 do 40 minuta, počinje izumiranje srčanog mišića. Srčani mišić umire narednih šest do osam sati i biva zamenjen ožiljnim tkivom. Razvoj infarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog srčanog zastoja. Najveći rizik je u prvim satima od nastanka infarkta, to jest najopasnija su prva 24 sata. Onaj deo srca koji nije dobijao krv, propada i umire, a na mestu izumrlog dela stvara se ožiljak.

Kako ističe profesor dr Milan Pavlović, šef Odeljenja za akutni koronarni sindrom Kliničkog centra Niš i predsednik Radne grupe za akutni koronarni sindrom Udruženja kardiologa Srbije, u Srbiji svakoga dana u proseku 45 osoba doživi srčani udar. Ovi bolesnici se leče u 55 koronarnih jedinica i u rezultatima bolničkog lečenja Srbija ne zaostaje u odnosu na razvijene evropske zemlje. Kod nas postoji organizovana mreža lečenja infarkta miokarda i većina bolesnika može da dobije pravovremeno i optimalno lečenje. Problem je u tome što se veliki broj bolesnika ne obraća pravovremeno službi hitne pomoći kada počnu tegobe srčanog udara. – Ovi bolesnici ili ignorišu stežući bol u sredogruđu ili sami preduzimaju mere ublažavanja tegoba, u očekivanju da one prestanu. U prvim satima infarkta miokarda je najveća učestalost životno ugrožavajućih komplikacija i mnogi od ovih bolesnika kasnije i ne budu u prilici da pozovu hitnu pomoć i dobiju lečenje. Zato prvi dan infarkta miokarda ne preživi 30 odsto bolesnika i u ovome se ne razlikujemo od drugih zemalja – kaže dr Pavlović.

Danas postoje dobre terapijske mogućnosti poboljšanja prognoze bolesnika nakon preležanog infarkta miokarda. Pacijenti nakon otpusta iz bolnice moraju odmah, bez odlaganja, da započnu promenu načina života i korekciju štetnih navika. Potrebno je da se u ishrani smanji unos životinjskih masti i neophodno je da pušači odmah ostave duvan. Svakodnevno pešačenje od najmanje 30 minuta ima veoma koristan učinak, ali je potrebno izbegavati u zimskim uslovima intenzivniju fizičku aktivnost na niskim temperaturama, u ranim jutarnjim i u noćnim časovima.

– Moderno lečenje srčanog udara uključuje interventne procedure i ugradnju koronarnog stenta i bolesnici nikako ne smeju na svoju ruku da prekidaju uzimanje lekova, niti da menjaju terapiju bez dogovora sa lekarom. Danas su u upotrebi i novi lekovi, sa većom efikasnošću u sekundarnoj prevenciji, uključujući i mogućnost dodatnog smanjenja smrtnosti nakon infarkta miokarda. Troškove ovih medikamenata u toku bolničkog lečenja snosi zdravstveno osiguranje. Neke od lekova bolesnici moraju sami da obezbeđuju nakon izlaska iz bolnice. Stručna kardiološka javnost čini napor da predoči regulatornim telima važnost ovih lekova i omogući dostupnost medikamenata svim bolesnicima nakon preležanog srčanog udara. Tako bi se naši bolesnici izjednačili u dostupnosti najsavremenijih lekova sa pacijentima u okolnim državama – ističe naš sagovornik.

Iskustva lekara pokazuju da se bolesnici više pridržavaju preporuka lečenja neposredno nakon otpusta iz bolnice, posle preživljenog srčanog udara. Kako vreme prolazi, kod bolesnika se zapaža opuštanje pa se mnogi vraćaju ranijim štetnim navikama. Pacijenti s vremenom neredovnije uzimaju lekove i smanjuju terapiju, čime izlažu sebe povećanom kardiovaskularnom riziku.

Statistika pokazuje da u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umre više od 50.000 ljudi, dok u svetu od posledica kardiovaskularnih oboljenja život godišnje izgubi 17,7 miliona ljudi. Sa stopom smrtnosti većom od 50 odsto, Srbija se nalazi iznad proseka cele Evrope od 45 odsto. U našoj zemlji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, između 25. i 64. godine.

Autor: Danijela Davidov-Kesar, Politika

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here