Andrej Tkačov: Pouka o poslednjim vremenima

0
38
Podelite:

Draga braćo i sestre, pozdravljam vas. Danas bih želeo da popričamo o rečima jednog velikog čoveka, prepodobnog Antonija Velikog – Megalos Antonios. Evo šta on kaže: „Nastaće dan, i počeće patnje ljudske. Kada ugledaju jednog koji ne boluje od opšte bolesti, ustaće na njega, govoreći: najpre si ti u problemu, jer nisi sličan nama.“

Reč je o vremenima, kada će se greh prihvatiti za normu, bezgrešnost za izopačenost i opasnu bolest. Kada će ljudi aktivno, na svaki način i svim sredstvima uvlačiti u greh, druge ljude, one malobrojne što ne žele da greše. Zato što što su oni zdravi, a vi bolesni. Vi ste bolesni jer ne ličite na nas, na nas ̶ na većinu. Hajde da vidimo ko su većina.

Živimo u državama u kojima vlada demokratija. To jest, na izborima pobeđuje većina. Prevaga za jedan glas, za jedan procenat. Ipak većina, makar i ništavna većina glasača, smatra, da oni, prirodno, imaju mandat na istinu. Svi ostali koji ne liče na njih, treba da se pokore većini koja je pobedila, makar sa neznatnom prevagom. Takva su pravila ovog sveta, u kojem živimo, i koji ne možemo da promenimo. Ali, da li je to istina? Može li jedan čovek biti u pravu, a ostali ne?

Može. Primer je Noj. Gradio je nezgrapni drveni brod ogromnih razmera, u brdima, daleko od mora i okeana. Govorio je da će biti potop, i da će narod poginuti. Ako želiš – pomozi, ako želiš – uđi sa mnom u ovaj Kovčeg. Bio je predmet prekora i ismevanja. To jest, nad njim su, jednostavno, izvinite na izrazu, grohotali od smeha. Čudan tip stoji sa sinovima, njih trojica, četvorica i neka strašna kutija. Bez jedra, kormila, kilja. Bez ičega. Neki potop će biti. Da li su se oni dugo bavili ovim poslom? 120 godina se gradio Kovčeg. Ljudi su živeli dugo, 500-600 godina, i više. Noj i sinovim su pred očima imali stalnu porugu. Čudni Noj bavi se nekom glupošću. Kada se nebo zacrnilo, udario grom, krenule da liju kiše na grešnu zemlju, kada se Kovčeg zatvorio, ušli svi koji su trebali da uđu, smeh se prekinuo. Međutim, bilo je kasno.

Jedan čovek može biti u pravu. Većina ne mora. Ona pobeđuje demokratski. Metafizički ona nije u pravu. Sećam se, kada sam u mladosti slušao intervju sa Maksimovim, piscem i našim ruskim emigrantom. Tada smo živeli u plenu iluzije da je demokratija nešto dobro. On je govorio: demokratija je pobeda većine, ali nije pobeda boljeg. Shvatite, da su bolji oni u manjini. Mnogo je manje pravičnih, celomudrenih, vernih, hrabrih, uzdržanih, ljudi blagorodnih u namerama. Sav ostali plebs hrani se istim: hlebom, prizorom, željom da napakosti suparniku. Zato je većina pobeda demokratije, ali ne i pobeda boljeg.

Antonije govori da će nastupiti vremena…On je to govorio dok je sedeo u pustinji. Nije bio analitičar, niti je analizirao tržište, ili psihologiju mase. Molio se Bogu, i Bog mu je otkrivao budućnost. Govorio je da će nastati vreme kada će početi patnje ljudske. Tada će u jednog zdravog, uperiti prste i govoriće mu: bolestan si, ne slažeš se sa nama. Kažeš: želim da živim sa jednom ženom. Odgovoriće mu: živi sa svima. Živi sa svima, i sa svim što se kreće na zemlji živi. Šta ti je, pogledaj nas. Mnogo nas je i u pravu smo. Jer smo većina. Šta si se uhvatio za svoju jednu vernu, blagovernu, živiš samo sa njom. Sa svima živi, sa svim, što, ponavljam, diše i što se kreće, sve do beslovesnih životinja. Tako je. Šta se stidiš da uradiš abortus – govore bludnici prijateljice. Što se stidiš da imaš muškarca, mladog ljubavnika, da se podmladiš, da imaš lepšu kožu. Neke moderne žene pronalaze ljubavnike zbog lepe kože. Ne da bi se udale, ili stvorile porodicu, nego da bi imale lepu kožu. Hajde, pronađi, stara kobilo, nekog mladog švalera, pomaži ga novčano, ako je, jadnik, neki gastarbajter. Imaćeš i lepu kožu. Ne želiš? Ti si glupača. Prava glupača. Mi, pametne, znamo kako da živimo. Ti si vrlo čudna. Zato što nas je mnogo, a ti si jedna.

Mogu da vam nabrojim mnogo primera, najsurovijih, u vezi sa krvlju i semenom, novcem, dušama, telima ljudskim, smrću, vaskrsenjem, bolešću i ozdravljenjem. Kada poludeli ljudi ukazuju prstom na čoveka govoreći: bolestan si. Odgovara: zbog čega sam bolestan? Zato što dajem polovinu svoje plate siromašnima? – odgovara, na primer, čovek. Ili sam bolestan što ne želim da prevarim ženu? Ili imam dete, a nisam ga ostavio, nego ga sam odgajam – kaže drugi. Uzvraćaju mu: bolestan si, jer ne možeš poput nas da živiš radi zadovoljstava. Ne zna se za šta ti živiš.

O tome je u IV veku govorio Veliki Antonije, koji kao da je živeo ovde, na Rubljovci, na primer, ili na Menhetnu, ili u engleskom Soho, ili na nekom drugom mestu na planeti. Rekao je da će doći vreme kada će onog jednog koji nije oboleo od opštih bolesti bolesnici tretirati kao poludelog govoreći: pre svega, ti si bolestan jer nisi kao mi. Ne bojte se radi pravde izgledati ludo. Ako se stidite da pred grešnicima budete ludi pravde radi, slaba je vera vaša. Treba da se radujete kada vam se rugaju grešnici. Poruga zlotvora je najbolja pohvala. Doviđenja.

TV kanal «Carьgrad»

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here