Бакарец: „Бели медвед удовац и нефирцана веверица“ – Бајка о Санди и седам патуљака с насловних страна

Поделите:

Санда Рашковић Ивић је одавно постала најомиљенија политичарка листа „Данас“. Нема дана да гђа Санда не изјави нешто (било шта) за овај малотиражни лист. Баш данас (24.јануара 2018.) оптужила је Вучића за диктатуру и прогон (више онако апстрактно). Види линкове:

http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=368756&title=Ra%c5%a1kovi%c4%87+Ivi%c4%87%3a+Novac+sam+dobila+kao+honorar+od+OEBS-a . Шта год о њој мислили, једно је сигурно, достојна је да буде потпредседница недостојне странке, недостојног човека. Што би народ рекао – нашла крпа закрпу! Ево шта о Санди Рашковић Ивић каже угледни новинар Перо Златар, дописник загребачког „Јутарњег листа“, у свом тексту „Политички успон психијатрице с Ребра“ из октобра 2014. Види линк: https://www.jutarnji.hr/vijesti/politicki-uspon-psihijatrice-s-rebra-poklic-za-dom-josipa-simunica-renesansa-je-ustastva-u-hrvatskoj/569098/ . Златар у тексту каже:“Санда Рашковић Ивић занимљива је и због своје хрватске прошлости. Рођена је Загрепчанка. Сандина мати Тања, дјевојачки Стипишић, Хрватица је с Хвара. У интервјуу за „Новости“ 2007. је изјавила :“Италију много волим. Имам четвртину италијанске крви, моја бака је Италијанка, и врло сам везана, породично и културолошки, за ту земљу“. Као „pizza quattro stagioni“, половина, четвртина…и шта остаде? И није спорно етничко порекло, него је спорно што госпођа то крије, а истиче нешто друго. То је лицемерје.

Ондулирана каријера (хладна трајна)!

Средином деведесетих, госпођа Рашковић Ивић је постала члан, а касније и потпредседница Демократског центра (филијале ДС), странке Драгољуба Мићуновића, једне од будућих странака ДОС-а. Њему је веровала до краја 2003., када је напустила Мићуновића, после његовог пораза на председничким изборима. Тада је одлучила да верује Војиславу Коштуници, који је управо победио на парламентарним изборима. Док је била у ДЦ, две године је била Комесар за избеглице, када ју је сменила Влада Зорана Ђинђића. За своју смену је оптуживала баш Ђинђића. Влада је тада тврдила да је проблем био у томе што је важне одлуке око улагања средстава и вођења стратегије, доносила без консултација, као и да је неовлашћено водила преговоре са суседним државама и међународним институцијама. Влада Србије ју је оптужила да је сама себи доделила хонорар од тадашњих пола милиона динара за регистрацију расељених лица. Види линк: http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=426515

Никакве приче о ОЕБС-у није тада било, нити је сама гђа Рашковић икада то помињала. Тек после 16 година измислила је причу о ОЕБС-у. Оптуживана је и за махинације при додели избегличких станова. После победе ДСС на изборима децембра 2003., гђа Санда је приступила ДСС-у. Убрзо је постала и потпредседница ДСС и савезни посланик. После смене Небојше Човића постала је шеф Координационог центра за КиМ. Нешто пре тога, 2004. је добила обилну награду Богољуба Карића, односно универзитета «Браћа Карић». Потом је Коштуници изразила жељу да иде у дипломатију, и 2007. је постала амбасадорка у Риму, до последњег даха, са платом од 6000 евра (кажу да амбасадор на таквом месту може за 4 године да уштеди 4000 евра месечно – за 4 године скоро 200.000 евра – чист добитак на дипломатској лутрији). Од 2012. до 2014. је била посланица ДСС. У октобру 2014., је постала председница ДСС. Њено председавање ДСС-ом је обележио један урнебесни видео снимак од осмог марта 2015. Види:

Тада је госпођа Санда, под утицајем малигана цупкала на Тргу Републике (пре тога је цупкала на Цецином концерту у јануару 2007. (види фото- бели медвед удовац)). Из ДСС је избачена после две године, али је пре тога постала посланица. У октобру 2017. је искрено поверовала Вуку Јеремићу и постала потпредседница Народне странке (док је била у ДСС жестоко га је нападала). У децембру 2017. је стекла поверење и подржала је Драгана Ђиласа, кога је раније такође жестоко нападала. Кога она подржи тај сигурно пропада. Санда је као клетва, као пропаст за политичаре:“Да Бог да те подржала Санда!“, вели новонастала народна клетва. Јасно указујем на то да се ради о искључиво интересно оријентисаној особи. Вера у идеју је код госпође у стилу песме – „Лево, десно нигде мога стана…“. При томе се ради о слаткоречивој малограђанки, лепог лица – што углавном завара већину. Прочитајте само онај интервју у „Новостима“,из 2007. и биће вам све јасно.

Сандине хашкo-сребреничке контра(ди)кције

Госпођа Рашковић Ивић је свој став – да је Сребреница геноцидни злочин, изрекла 28. фебруара 2014. године на веома гледаној бањалучкој телевизији „АТВ- Алтернативна телевизија“, у политичкој емисији „Апостроф. Свој став госпођа Рашковић Ивић је изрекла у 24. минуту емисије и о томе можете погледати снимак на Јутјубу (види линк на почетку текста). Цитирамо из емисије:

Санда Рашковић Ивић: „Сребреница је била злочин, због ког не треба да будемо поносни.“

Питање водитеља: „Који…Која врста злочина?“

Одговор Санде Рашковић Ивић:“ Она је била геноцидни злочин.“

Овом далекосежном изјавом госпођа Санда Рашковић Ивић, сада потпредседница Народне странке, је тешко и неоправдано осудила српски народ као геноцидни. Она је оптужила и Републику Српску и Републику Србију за геноцид. Истина је једноставна – у Сребреници није било геноцида – било је страшних злочина и над муслиманима и над православнима. У време доношења срамне Декларације о Сребреници госпођа је била амбасадор у Риму и тамо водила сладак живот (dolce vita di Sanda). У новембру 2013. госпођа Рашковић, Јеремићева потпредседница, је у Скупштини Србије дала интервју хрватском медију «Шибеник- ин», где је дословце рекла: „Тешка срца морам признати, Хрватска је имала право на успоставу јурисдикције у Книну“. Види линк:

http://www.sibenik.in/sibenik/Sanda-raskovic-ivic-teska-srca-moram-priznati-hrvatska-je-imala-pravo-na-uspostavu-jurisdikcije-u-kninu/16142.html

Овом изјавом она је оправдала хрватске злочине над Србима, почињене у «Бљеску» и «Олуји». Ове две изјаве сведоче о степену родољубља, карактеру и моралу.

О карактеру и моралу сведочи још један случај. Госпођа Рашковић Ивић је на крају Милошевићеве ере, 12.09.2000. године, била стручни сведок одбране у процесу «Фоча» пред Хашким трибуналом, као стручњак за трауме силованих жена. Госпођа Рашковић је на крају свог излагања изјавила:»Нисам била у стању да пронађем тешке последице које би се очекивале од догађаја које су сведокиње описале. Quid non es in actus non es in mundo дакле оно што није записано у медицини, није се ни догодило». У слободном преводу то значи да, пошто силоване жртве нису имале медицинску документацију о томе да су силоване, и документацију о психијатријским третманима (што је, немогуће прибавити у ратним условима) – по госпођи Рашковић Ивић нису ни силоване. Тројица оптужених су добили 28, 20 и 12 година затвора, за кршења закона и обичаја рата и за злочине против човечности. Овај случај је изнела и осудила феминисткиња Лепа Млађеновић у свом тексту у листу „Данас“ од 18-19. јануара 2003. Види линк: http://joannestle.com/livingrm/lepa/lepa20030118foca1992Danas.html

Лист „Данас“ уназад две године промивише Санду Р.И. као хероину грађанске Србије и готово свакодневно преноси њене изјаве или интервјуе, само због тога што Рашковићева демонизује Вучића. Лепа Млађеновић је оснивачица, „Лабриса“, „Жена у црном“ и „АЖЦ“. Све три организације подржавају Сашу Јанковића. Тако да су се конзервативна десничарка Санда Рашковић Ивић и другосрбијанка Лепа Млађеновић нашле на истој страни. Не знам да ли су свесне тога? Као што су се на истој страни, у истој коалицији нашли и високи функционери Народне странке и ПСГ, националиста Синиша Ковачевић (екс СПО,НСП, ДСС, СОФ) и припадница антинационалне „Друге Србије“ Србијанка Турајлић (екс Грађански савез). Што би рекао Зоран Чворовић, коментаришући коалицију Двери и ДЈБ – противприродни блуд.

Прилози биографији Санде Р. И. – «Анимал принт, црни брусхалтер, хоботница и пињоле»

Непосредно пре одласка на амбасадорску функцију гђа Рашковић Ивић је дала интервју »Новостима» 26. маја 2007.,а «Новости» су долче Санду частиле ручком у италијанском ресторану «Верди», што се у интервјуу и наглашава. Можда ћете и ви стећи утисак да је угледна и искусна новинарка Радмила Радосављевић, «помало» навлачила госпођу Санду на танак лед – а да се ова сва у заносу од помисли на дипломатску каријеру, на танак лед сасвим лепо примила. Интервју обилује «бисерима» гђе Рашковић која је очигледно била у веселом расположењу пред одлазак на место амбасадора и на плату од 6000 евра.

Види линк: http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:198509-Kostunicu-nije-lako-zavesti

Цитирамо «Новости»:

»Домаћин нашег ручка, ресторан «Верди», желео је да покаже Санди Рашковић да се Италија и Рим могу наћи и у Београду- послужио је мешану салату од руколе и радича са пињолима, и морски тањир- хоботницу на жару, туну, лосос и гамборе».

»Питање- Ако је веровати најновијим кадровским спекулацијама, онда су «Новости» довеле на ручак будућу амбасадорку у Риму?

Одговор- Морам да останем женски тајанственаИталију много волимИмам четвртину италијанске крви и врло сам везана, породично и културолошки, за ту земљу».

« Питање- По принципу- «све је могуће», како изгледа ваша идеална «кулинарска сцена»? Одговор- Вечера на тераси поред мора, уз крошње борова, док мало хуји ветрић и мирише море. За предјело, прстаци на бузару, а главно јело је «сан пјеро» на жару. Поред мене седи Де Ниро».

«Питање- Чему не можете да одолите у гардероби?

Одговор- Ципелама. Најчешће купујем црнеимам и љубичасте, црвене, беле, беж, шарене, с анимал принтом».

»Питање- Део јавности замерао вам је на сувише елегантној гардероби у којој сте обилазили очајне и сиромашне људе на Косову?

Одговор- А сигурна сам, без обзира на то што сам путовала у елегантним костимима које носим у Београду, да нико од људи на Косову то није замериоВерујем да би ми више замерили да сам одлазила у старој излизаној јакни А ја сам се сређивала и за наше Србе на Косову, и имала сам потребу да и њима покажем своје најбоље женско издање».

«Питање- Ко је измислио паролу «Косово гори а Санда се чешља»?

Одговор- Две године колико сам се бавила Косовом, нисам чешљала косе у смислу да сам седела овде и размишљала како ћу се очешљати».

Последње питање је било:» Шта је за вас симбол еротичности у женској гардероби? Одговор- «Црни брусхалтер».

Праз(илук)ник у Риму!

На службу у Рим, госпођа Рашковић је отишла без Де Нира, али и без супруга, у црном грудњаку и ципелама са «анимал принтом«, са остацима хоботнице и пињола, запалим иза зуба. Тамо у Вечном граду, Косово и Метохија, Србија, Сребреница и све остало, су деловали тако неважно и далеко. Тамо је била важна та четвртина италијанске крви. Тамо је било важно опскрбити се новим црним брусхалтерима, новим паровима ципела са анимал принтом, новим живописним одевним ансамблима, те бујним ондулацијама. Тамо су се као алва трошиле и хоботнице и пињоле. И «сан пјеро» на жару. А Де Нира нигде. Резултат боравка у Риму је био раван нули (ако не рачунамо оних 200.000 евра). Али, ко те пита? Због тога је овај пасус јако кратак.

Тurkey Medea

Турска нема много везе са ћуркама. Али има са Медејом. Медејина постојбина Колхида се налазила делимично и на територији данашње Турске. Угледни адвокат Мирко Поповић (члан Политичког савета ДСС у време председавања Санде Р.И.) је бесмртно окарактерисао Санду Рашковић Ивић, и о томе писао на странама поштованог „Стандарда“. Цитирам Мирка Поповића:Недељама смо у ДСС сведоци једне бесомучне медијске кампање, коју води председница ДСС др Санда Рашковић Ивић(...) Ту кампању у медијима, који су се одједном отворили за председницу ДСС, одликовале су полугласине и полуистине, а кулминирала је полуодлукама полунадлежних органа. Скренуо сам јој пажњу, и писмено и усмено, у шта се упушта и шта ће бити резултат њене кампање. Напослетку сам схватио да је др Рашковић Ивић жена, и то не било каква, због чега ме њено драматично поступање превише подсећа на мит о Медеји(која убија своју политичку децу- оп.аут.).

Неизбежни Војислав Шешељ је у интервјуу за лист „Недељник у новембру 2014., рекао за Санду Рашковић-Ивић, да је „ћурка која је залутала у политику“. Тачан цитат :Она је једна ћурка која је залутала у политику (немојте то да избацујете). Иначе, ћурка као врста припада фамилији Фазанида (Family: Phasianidae),подфамилији Малеагридина (Subfamily: Meleagridinae) и роду Малеагрис (Genus: Meleagris).Види линк: http://www.prelistavanje.rs/vest/prikazi/seselj-sanda-raskovicivic-je-curka/1140306

Равно до дна – Патуљци са насловних страна – Ро-дно-дна равноправност

У бајци о снежној Санди и седам патуљака (са насловних страна), главна јунакиња је описана као: „Бела као снег, румена као крв и црне косе као ебановина.“ Таква је и наша јунакиња Санда. Додуше, наша „Снежана“ је нешто времешнија, тек је у седмој деценији, ондулирана је, -носи живописне костиме, а не хаље девојачке, и обожава ципеле са „анимал принтом“. У тој бајци имамо и седам патуљака (са насловних страна)- Ђилета Смрду, Сашу Пуцка, Вука Тупка, Бошка Злоћка, Радула Љутка, Шулета Пртка и Бориса Лупка. Кад већ говоримо о патуљцима – како се назива женски патуљак? Како гласи ро-дно-дна равноправни назив? Патуљка? Патуљица? Патуљчица? Ту се увек постави и питање како се зове мужјак од веверице? То је повезано. Санда наиме има огромну бунду од нефирцане веверице (види фото). Има и бунду од белог медведа удовца (види фото). А свега тога има и у огласима (види фото). И све то повезује Штулићева песма „Равно до дна“, јер су нас управо Санда и седморица патуљака (са насловних страна) својевремено одвели равно до дна.

Азра – Равно до дна – „стопедесет ружа и дјелић твог сна/

марширало је синоћ без престанка/дао сам свој најбољи град/падали су уз пут/ознојени шампиони угашених погледа/долазим ти као фантом слободе/и зато покажи што знаш/

долазим ти као фантом слободе/да те водим равно до дна/лоше прикривена жеља далеки циљ/рутинско свођење рачуна за мајмунска лица/провинцијски бал с пјесмом на крају/

растурала се ноћ/заспао сам над отвореном књигом/окована свијест у златном издању/

долазим ти као фантом слободе/и зато покажи све што знаш/долазим ти као фантом слободе/да те водим равно до дна/а када зажелиш да се вратиш/ погледај/ омамљена самоћом твоја сјена/на прозору/у огледалу/пред вратима/видио сам бијес тврдих момака/

демонска игра одбачених људи/тко је заузео мјесто у рају/поштење или власт/тко је хвалио царево рухо/патуљци с насловних страна

Уместо закључка, један дијалог из Нушићеве Госпође министарке“(не „Госпође амбасадорке“)

ЧЕДА: Гле’ те, молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет?

ЖИВКА: Почасни конзул.

ЧЕДА: Како?

ЖИВКА: Тако, почасни конзул Ни… Чекај, молим те. (вади из ташне једно цедуљче и чита) Почасни конзул Никарагуе.

ЧЕДА: Господе боже, ко вам је то опет?

ЖИВКА: Човек из дипломације и онако од реда, као што и приличи једној министарској ћерки.

ЧЕДА: Е, то ми је мило! А шта је иначе тај Никарагуа?

ЖИВКА: Кој’ Никарагуа?

ЧЕДА: Па тај ваш будући почасни зет?!

ЖИВКА: Како шта је, па конзул!

Небојша Бакарец, 24.01.2018.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here