БДП треба бити исправљен, не замењен

Поделите:

Аутор: Урс Ронер, председник Борда директора Kредит Свис Групе
(Urs Rohner, Chairman of the Board of Directors, Credit Suisse Group AG)
Превео са енглеског језика: Ђорђе Стојковић
Овај чланак је део годишњег састанка Светског економског форума у Давосу.

Одавно је признато да је бруто домаћи производ – БДП (ГДП) недовољно адекватан као мера економског здравља и добробити наших друштава. Многи угледни експерти су расправљали о томе да морамо да промислимо о нашој фиксацији са БДП-ом, па ипак изгледа да се нисмо у целости приближили одрживој алтернативи.
На пример, једна од добро познатих мана БДП је што не узима у обзир вредности рада у домаћинству, укључујући и бригу о деци. Могуће решење је да се такве активности новчано вреднују у оквиру мера БДП. Сигурно би га исправили за створену вредност, која се тренутно игнорише. Међутм, због тога би БДП пао на другом критеријуму, због кога га већ доста критикују. Често он не одражава адекватно шта чланови друштва доживљавају.
Док би укључивање кућних послова „исправило“, у овом случају надувало БДП, то не би направило значајну разлику у животном стандарду актера. У случају послова у домаћинству, великом већином жене бисмо наставили да третирамо као волонтере у стварном животу.

Слика 1: Просечан број сати неплаћеног посла недељно у свакој категорији за мушкарце и жене, УK Велике Британије и Северне Ирске, 2015.год.
Извор: UK Harmonised European Time Use Survey (HETUS), 2015
Још један случај пропуста БДП је уништење вредности. Не показује када друштво погрешно управља својим људским капиталом, било да ускраћује образовање одређеним групама, или да исцрпљује природне ресурсе, ради тренутне економске користи. БДП има тенденцију да буде непрецизан у односу на имовину и често не обрачунава обавезе.
Још увек не постоји међународни консензус шта ће бити замена за БДП, али десио се охрабрујући напредак према увиђајнијем начину размишљања у вези са економским активностима. Многи оквири су представљени током година, од Нордхауса и Тобина „Мера економске добробити“, 1972. године (“Measure of Economic Welfare”) до недавно најављеног кинеског „зеленог развојног индекса“ (“Green Development Index”).
Данас, доносиоци одлука како у приватном, тако и јавном сектору имају више алата на располагању са којима ће правити софистициране изборе. На страни инвеститора, потреба за еколошким, социјалним и управљачким подацима расте лагано. На страни јавности, организације као што су Светска банка већ разматрају друга мерила, сем БДП да би процениле квалитет живота, укљућујући животни век на рођењу или приступ образовању.
Недавно се захуктала дебата у вези са бруто националним дохотком – БНД (GNI). Иако дели темељне елементе са БДП, он уводи корекцију која је битна у нашем глобализованом добу. Прилагођен је за приход који стварају стране корпорације и страни држављани. Сходно томе, земље са значајном производњом или имовином у власништву страних корпорација (видети график испод) ће показивати надувани БДП, док ако се користи БНД одразиће се колико се заиста дохотка задржава у свакој земљи.
Ирска је истакнути пример где је БНД коришћен како би се исправила слика коју је створио БДП. Забележени раст од 26,3% БДП је 2015. године, с разлогом привукао пажњу експерата. Испровоцирао је дискусију у вези „концептуалног рачуноводственог оквира који се користи да се дефинише БДП, како би се адекватно одразила економска реалност“ , као радни документ који је OECD користио за поновно израчунавање.
Закључак тог радног документа OECD је да БДП није поуздан индикатор материјалног благостања једне земље. У случају Ирске, ово је било због рачуноводствене релокације економске активности мултинационалних корпорација, посебно због плаћања интелектуалне својине. Да би се израчунао растући раскорак између стварног економског развоја и пријављеног БДП, уведена је измењена верзија БНД, под називом БНД*, од стране Централне статистичке службе Ирске.

Слика 2: Девијација БДП пер цапита од БНД пер цапита у одређеним земљама, у периоду 1990-2016, у процентима
Јаз између БДП и БНД може ускоро да буде затворен у неким законодавствима. У недавно објављеном раду, Khan, Hallareddy и Royen, наглашавају неусклађеност америчког економског раста и корпоративних профита у периоду од 1975. год. до 2013. год. У посматраном периоду, профити мултинационалних компанија са седиштем у САД надмашили су вредност БДП, сваки пут када би стопа домаћег пореза на приход, била већа од оних у другим земљама чланицама OECD.
Овај раскорак се покушава решити, усвајањем закона „Х.Р.1“ крајем децембра 2017.године (некада познато као „Закон о пореском смањењу и пословима“- “Tax Cyts and Jobs Act”). Смањивањем корпоративног пореза на ниво који је конкурентан на светском нивоу и одобравањем бољих услова за враћањем профита у државу у којој се створен, очекује се да ће корпоративни профити да се врате у САД. Kао резултат тога, неслагање између БДП и БНД ће највероватније да нестане, како у САД, тако и Ирској.
Предлажем да се у будућности усредсредимо на три тачке. Прва, неколико слабих аспеката БДП мерила се већ решавају и битни актери предузимају мере ка том циљу. Ово је охрабрујуће. Друга, доносиоци одлука у јавном и приватном сектору, сада имају на располагању мноштво инструмената. Ово им омогућује надмоћну процену, њихових акција и то како оне утичу на друштво и околину.
На крају, у послу смо научили да не дозволимо да оно што је велико постане непријатељ онога што је добро. Нисмо још увек решили све изазове које нам је БДП представио, али смо далеко догурали у исправљању многих његових искривљења. Уместо да тражимо нови, разарајући оквир који би заменио садашње технике и податке, потребна је снажнија стратегија да се доносе промишљеније, суштинске промене у постојећем систему.
Аутор: Urs Rohner, Chairman of the Board of Directors, Credit Suisse Group AG)
Превео са енглеског језика: Ђорђе Стојковић
Овај чланак је преузет у потпуности, на енглеском језику са сајта Светског економског форума:
www.weforum.org

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here