Бранко Радун: Kосово – „замрзнути конфликт“ или шта?

Поделите:

Месецима смо имали прилике да чујемо различита мишљења или боље речено ставове о томе шта би требало да буде наш предлог решења питања сецесије Kосова. На жалост или на срећу неки из опозиције су бојкотовали „дијалог о Kосову“. На срећу кажем, јер ако видимо да Јанковић говори како Србија не треба да спречава улазак Kосова у међународне институције а то значи и чланство у УН, те како то не значи признање сецесије и незвисности Kосова, неки боље ни да не учествују у овој теми. Ђилас се рецимо „мудро“ држи по страни и води се политиком „ми то препуштамо Вучићу, па што год он одлучи ми ћемо то нападати као пораз“.
Сва ужурбана активност страних дипломата око Балкана као да има једну идеју „да се косовска прича што пре заврши тако што ће Kосово добити некакав статус у УН“. Занимљиво и важно питање откуд сад та журба око питања које се вуче годинама, да не кажемо деценијама. „Теоретичари завере“ би рекли да је то у склопу нове хладноратовске политике САД према Русији (али и Европи) коју форсира „дубока држава“ а коју Трамп настоји да избегне. Тако испада да се врх администрације не бави активно Балканом а „посао“ препушта другом ешалону који је добрим делом преузет из претходних времена.
Шта ово значи за нас? Притисци ће се интензивирати да „толеришемо улазак Kосова у УН“ а да „заузврат“ добијемо ЗСО са слабим овлашћењима. Но због промене администрације у САД и Брегзита ови простори нису у фокусу глобалне политике – тако да је за очекивати да ти притисци буду „пролазно наоблачење за могућим краткотрајним бурама“. То не значи да ће бити лако, али исто тако неће бити ни опасно као у неким другим ситуацијама кад смо очекивали бомбе, санкције и изолацију.
На жалост „замрзнути конфликт“ као статус кво није решење, али за сада се на видику не види нешто боље за Србију. Ситуација на Kипру говори како замрзнути конфликт без сукоба и насиља ипак може бити некакво одрживо решење на средњи рок, нарочито кад је компромис немогућ.
Позицију Србије јача и то што хладноратовски гард који према Москви подижу Лондон и неки кругови у Вашингтону јача и решеност Русије да не допусти чланство у УН за америчку марионету Kосово. Исто тако и земље попут Шпаније не толеришу промоцију Kосова као независне државе ни по коју цену из својих разлога (Kаталонију подржавају тајно они који промовишу Kосова јавно). Тако да неће бити лако али нећемо ни бити сами у свему овом.

Бранко Радун

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here