Branko Radun: Kosovo – „zamrznuti konflikt“ ili šta?

Podelite:

Mesecima smo imali prilike da čujemo različita mišljenja ili bolje rečeno stavove o tome šta bi trebalo da bude naš predlog rešenja pitanja secesije Kosova. Na žalost ili na sreću neki iz opozicije su bojkotovali „dijalog o Kosovu“. Na sreću kažem, jer ako vidimo da Janković govori kako Srbija ne treba da sprečava ulazak Kosova u međunarodne institucije a to znači i članstvo u UN, te kako to ne znači priznanje secesije i nezvisnosti Kosova, neki bolje ni da ne učestvuju u ovoj temi. Đilas se recimo „mudro“ drži po strani i vodi se politikom „mi to prepuštamo Vučiću, pa što god on odluči mi ćemo to napadati kao poraz“.
Sva užurbana aktivnost stranih diplomata oko Balkana kao da ima jednu ideju „da se kosovska priča što pre završi tako što će Kosovo dobiti nekakav status u UN“. Zanimljivo i važno pitanje otkud sad ta žurba oko pitanja koje se vuče godinama, da ne kažemo decenijama. „Teoretičari zavere“ bi rekli da je to u sklopu nove hladnoratovske politike SAD prema Rusiji (ali i Evropi) koju forsira „duboka država“ a koju Tramp nastoji da izbegne. Tako ispada da se vrh administracije ne bavi aktivno Balkanom a „posao“ prepušta drugom ešalonu koji je dobrim delom preuzet iz prethodnih vremena.
Šta ovo znači za nas? Pritisci će se intenzivirati da „tolerišemo ulazak Kosova u UN“ a da „zauzvrat“ dobijemo ZSO sa slabim ovlašćenjima. No zbog promene administracije u SAD i Bregzita ovi prostori nisu u fokusu globalne politike – tako da je za očekivati da ti pritisci budu „prolazno naoblačenje za mogućim kratkotrajnim burama“. To ne znači da će biti lako, ali isto tako neće biti ni opasno kao u nekim drugim situacijama kad smo očekivali bombe, sankcije i izolaciju.
Na žalost „zamrznuti konflikt“ kao status kvo nije rešenje, ali za sada se na vidiku ne vidi nešto bolje za Srbiju. Situacija na Kipru govori kako zamrznuti konflikt bez sukoba i nasilja ipak može biti nekakvo održivo rešenje na srednji rok, naročito kad je kompromis nemoguć.
Poziciju Srbije jača i to što hladnoratovski gard koji prema Moskvi podižu London i neki krugovi u Vašingtonu jača i rešenost Rusije da ne dopusti članstvo u UN za američku marionetu Kosovo. Isto tako i zemlje poput Španije ne tolerišu promociju Kosova kao nezavisne države ni po koju cenu iz svojih razloga (Kataloniju podržavaju tajno oni koji promovišu Kosova javno). Tako da neće biti lako ali nećemo ni biti sami u svemu ovom.

Branko Radun

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here