Бранко Радун: Трамп – Путин и кампања против њих

Поделите:

Самит у Хелсинкију између председника Русије и САД је био глобално пропраћен. Најважнија ствар око овог самита је да је до њега уопште дошло. Наиме од доласка на власт Доналд Трамп је најављивао историјску промену односа са Русијом. Но није имао прилике ни за овакав сусрет јер је непрекидно био под баражом глобалистичких либералних медија и политичке касте из Вашингтона која га сада проглашава за “руског човека” И “издајника”. То су наравно будалаштине у које нико иоле разуман и упућен не може веровати. Но пропаганда је пропаганда и ту није битна ни истина а ни логика. Трамп је у очима политичке класе али И њихових финансијера сувише аутономан да би му се веровало и допустило да води спољну политику. Нарочито ако је у питању архинепријатељ Русија. Стога су домети самита у Финској у старту били лимитирани том блокадом која је зацементирана другим пакетом санкција према Русији и одлуком да се ту одузима право председнику да мења досадашњу антируску политику.
Медијска кампања против Трампа и састанка са Путином је имала такве агресивне и хистеричне размере каква се тешко могла видети и током најбруталније председничке кампање коју је Америка видела пре пар година. Довољно је погледати ЦНН или насловну страну Тајма и других антитрамповски настројених медија па да се види да је ђаво однео шалу и да то поприма облик ратне пропаганде. Kако је у протеклим годинама а нарочито у време украјинског сукоба био приказан Путин (диктатор, агресор, “Хитлер”) тако се данас приказује и актуелни председник САД. То је нечувено за америчку политику праксу. То доводи до урушавања институције председника до које је Американцима изузетно стало. Барем је тако било до сада.
Дубина агресије и нетрпељивости према Трампу је само врх леденог брега који у дубинама крије много већи проблем – велики амерички раскол. Раскол на две Америке, глобалистички и либералну са једне и “националну” и конзервативну са друге стране. Та подела није само политичка, већ је и идеолошка, културолошка, социјална и географска. Људи попут Трампа или Сороша само репрезентују тај раскол и политички сукоб који Америку гура у још дубље поделе. Атмосфера је налик оној пред Грађански рат који се у Америци водио у деветнаестом веку а чији је повод био идеолошки сукоб око питања ропства. Данас се ствара атмосфера која у будућности, ако се настави овим правцем, може довести до новог грађанског рата који би, привидно парадоксално, био глобални.
Други играч овог самита Путин је свестан ове конфликтне ситуације у Вашингтону и зато није ни очекивао ништа значајно од овог сусрета са председником САД и његовим тимом. Сасвим је логично што је свако инсистируао на оном што његову страну боли – Русију Украјина а Америку Иран. Но исто тако је логично што друга страна није могла а нити хтела да једнострано попушта пред захтевима оних што су седели са друге стране стола. Чак и да су имали готов договор око кључних питања Трамп у овој ситуацији не би могао то да изгура у законодавним телима САД. Стога је направљена представа која је донела Трампу а и Путину политичке поене. Можда и нешто више од тога – слободу за Трампа да се види са Путином а тиме и. Мало већи маневарски простор који мму је огранићен одлукама Kонгреса и Сената, али и невиђеном медијском хистеријом у САД.
Наш проблем овде је што су се тој антирамповској прљавој кампањи придружили неки наши медији који су преписивали оно што су видели на ЦНН или у водећим новинама либералне оријентације. У Београду је међу домаћим “либералима” постало ин неосновано иувредљиво говорити о председнику Америке, али и о руском председнику. Поред Трампа и Путина кампања се води и против Ердогана. Они су таргетирани од глобалиста либерала “преко баре” као главне претње процесу либералне глобализације, те као заговорници суверенистичке политике постају “јеретици” и “отпадници”. Локалне испоставе глобалиста код нас ревносно а очигледно наручено нападају ове “мете”. Такве кампање се опасне и потенцијално штетне јер могу покварити односе Србије са тим лидерима и њиховим владама. Тако мали број новинара који из идеолошки И интересних разлога воде кампање против ових лидера наносе велику штету и на домаћем плану али и у иностранству. То су људи који себе виде као либерале и другосрбијанце али се служе најгором пропагандом да би оцрнили своје противнике и оне које таргетирају њихове газде из иностранства.

Бранко Радун, Политика

Поделите:

1 коментар

  1. Autor je u svojoj geopolitičkoj analizi još jednom prežvakao ono što svetski mainstream mediji baljezgaju, a što nema nikakve korelacije sa stvarnosti.
    Prije svega Tramp je zalegao na rudu svetske financijske oligarhije (smanjenje poreza, priznanje Jeruzalema za glavni grad Izraela i da se dalje ne nabraja), što je bilo i za očekivati, jer Tramp nije ludjak, već trgovac. Što se tiče ataka mainstrem medija i političara (čak i republikanaca), pasa lajača koji su svi pod kontrolom Imperije haosa, vrijedi izreka „da psi laju, a Trampov karavan prolazi“. Jasno je da Tramp ne može ispustiti ni vlastiti plin, bez imperijalnih mentora, što znači da je ovaj organizovao sastanak sa Putinom saglasno, sa njima, unatoč trajanja hibridnog rata, koji Imperije haosa vodi protiv Rusije.
    Koja je to golema nevolja natjerala Imperiju haosa da pusti svoju marionetu Trampa na sastanak s glavnim njenim neprijateljom Putinom, koji je „zamutio bistru vodu u kojoj se brčkala“ po okončanja Hladnog rata?
    Odgovor na ovo pitanje je jednoznačan za sve one koji ne nose glavu zbog šajkače, šešira ili tsl.
    Dalje je pitanje da li ima smisla maloumnim Serbljima pojašnjavati geopolitičku „matematiku“ koja je bez nepoznanica? I na isto je odgovor jednoznačan, tj. džaba ne tgreba krečiti.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here