David Pilling: Пет ствари које БДП погрешно мери

Поделите:

Аутор: Дејвид Пилинг, уредник Фајнаншел Тајмса за Африку
(David Pilling, Africa Editor, The Financial Times)
Превео и прилагодио: Ђорђе Стојковић

Лепота бруто домаћег производа је у томе што се изражава у једном броју. Он збије сву људску активност у пар цифара, као када би набили жабу у кутију шибица. Kао што наговештава ова слика несрећног водоземца, ово сабијање је мана БДП-а. Kако се укупан збир свега што радимо као људска бића, може тако сабити? Kако се наша активност може ставити у однос према нечему тако сложеном и нијансираном као што је наше благостање?
Творац БДП-а, Симон Kузњец (Simon Kuznets) био је непопустљив у тврдњи да БДП нема везе са благостањем, али ми често бркамо појмове. Веч седам деценија је бруто домаћи производ био одредишни број за светску елиту. Брзи раст, по мерама БДП-а је сматран знаком успеха по сопственом праву, уместо као средство које води ка циљу, без обзира како су плодови тог успеха инвестирани или дељени. Ако је нешто морало бити жртвовано да би се покренуо раст БДП-а, било да је то чист ваздух, јавне службе, или једнакост прилика, онда је тако морало бити.
По основу БДП рангирамо земље и судимо њиховом учинку. То је именилац избора. Он одређује колико држава може да позајми и по којој каматној стопи. Међутим, БДП-у је одавно прошао рок употребе, што људи почињу да схватају. Без обзира колико је то брилијантан концепт, мерна јединица која је изумљена у производно доба, као средство борбе са „Великом депресијом“ постаје све мање способна да пружи разумне сигнале у вези са сложеним модерним економијама.
Указивати на дефекте БДП-а и чак условно предлагати замене за њега, није више контроверзно. Бивши француски председник Николас Саркози организовао је панел дискусију, коју је водио Џозеф Штиглиц (Joseph Stiglitz), економиста нобеловац, како би испитао ту ствар. Саркози је рекао да се ствара „опасан залив неразумевања“ између експерата који су сигурни у своје знање и грађана „чије животно искуство је у потпуности у раскораку са причом коју говоре подаци“.
Шта је тако бруто у бруто домаћем производу?
БДП је бруто број. То је укупан збир свега што произведемо у датом периоду. У њега улазе: произведена кола, одсвиране Бетовенове симфоније и остварена широкопојасна повезивања на интернет, али такође се рачуна и нарастајући пластични отпад у океану, аларми против провале и бензин који потрошимо док смо заглављени у саобраћајној гужви.
Kузњецу је било нелагодно са мером која је третирала сву производњу једнако. Он је више желео да одузме, него да дода, ствари које је сматрао штетним за људско благостање, као што су: оружје, финансијске спекулације и рекламе. Можда се и не слажете са његовим приоритетима. Поента је да БДП не прави разлику између ствари које су штетне и добре за наше благостање. Гледајући из угла светског БДП-а, Kим Џонг Унове нуклеарне ракете, чине исто толико добра као и болнички кревети или пита од јабука.

Слика 1: Најсрећније земље на свету
Легенда: плаво – према БДП пер капита, зелено – према очекивању здравог живота, жуто- према дарежљивости, сиво- Dystopia 2.10 + остатак, црвено – према социјалној подршци, љубичасто – слобода прављења животних избора, наранџасто – према перцепцији корупције
Извор: Светски извештај о срећи
Значи само то није у реду са БДП-ом?
Није. Немојте ме терати да почињем. У овако кратком чланку, нема довољно времена да се уђе у целу материју, али ево неколико ствари, које сам детаљније обрадио у својој књизи „Илузија раста: богатство, сиромаштво и благостање нација“ (The Growth Delusion: Wealth, Poverty and the Well-Being of Nations).
БДП је чедо производног доба. Он мери ствари које можете опипати. Међутим, у развијеним економијама, као што је америчка, до 80% производње је у индустрији услуга. БДП не обрађује услуге, барем их не обрађује како треба. Он је добар за квантитет, али је никакав на пољу квалитета. Ако се храна или услуга у ресторану у којем једете поправи, БДП то неће приметити. Исто тако неће приметити ако се безбедност код авио превозника побољша. Уствари, БДП би можда више волео авионску несрећу, да би могао да се произведе нови авион.
БДП се усплахири када дође до интернета. Ако купим себи јефтину авионску карту, чекирам је онлајн и сам изаберем седиште поред пролаза, моја удобност се повећала, али је БДП пао. Ја сам сопствени путнички агент, а то плаћени посао који је некада обављао запослени који генерише БДП. Википедија нам пружа све људско знање и то бесплатно. По мерилима БДП, она не вреди ништа.
БДП се бави агрегатима; БДП пер капита се бави просецима. У добу, у којем неједнакост представља велики узрок социјалне дислокације, БДП нема шта да каже на тему расподеле. Просеци воде на погрешан пут. Медијане су боље него средства. Пораст просечног БДП уствари може да буде ретроградан, ако остави огорченим 99% људи, како 1% иде добро.
Из угла БДП, веће је увек боље. У стварном свету, то није увек тако. Kада је финансијски сектор постајао све већи и већи, то се завршило са светском финансијском кризом. Kада америчко здравство постане све веће и веће, то значи трошкове ван сваке контроле.

Уопштено БДП мери само готовинске трансакције. У Европи то укључује оне транасакције у вези са хероином и проституцијом. Међутим, волонтерски рад, кућни послови или брига о остарелом рођаку, не рачуна се низашта. БДП има искривљене приоритете.
У сиромашним земљама, незванични сектор је практично невидљив за БДП. Ипак, у већем делу света, неформална економија највише значи. Праћење економске активности из свемира, преко сателитских снимака ноћних светала, може да буде тачније, него мерење БДП на Земљи, закључиле су научне студије.

Да ли је БДП заиста толико лоше мерило богатства?
БДП није уопште мера богатства. То је мера прихода. То је „текућа“ мера гледања уназад, која вам говори вредност роба и услуга произведених у датом периоду у прошлости. Ништа вам не говори о томе да ли можете да произведете исту количину следеће године. За то вам је потребан биланс, који је мера богатства. Предузећа имају билансе стања и билансе успеха. Државе то немају.

Kада се Нигерија бавила продајом нафте по виском ценама, целом свету пре пада цена на берзи, њен БДП се подигао, али је њено богатство пропадало. Нафтне резерве су били исцрпљене, али новац није био инвестиран у људске, физичке или технолошке капацитете, да би се осигурао будући приход. Само су рачуни богатства могли да привуку пажњу на то.
У јануару ће Светска банка објавити револуционарну студију свеобухватног богатства за 141 земљу, за период између 1994. године и 2014. године. Вреди је прочитати.

Да ли БДП треба да буде срушен са трона?
Да. БДП је генијално мерило. Он нам говори нешто. Дефинитивно не треба да буде одбачен, јер је још увек сувише вредан елеменат политике. Раст БДП може да нам омогући потребна средства за друге ствари које желимо у животу, као што су: здравље, образовање, безбедност, прилике, роба.
Међутим, морамо да обратимо више пажње на друге мере, како би употпунили слику, а неке од тих мера већ постоје, а неке ћемо морати да изумемо. Мерила богатства, једнакости, доколице, добробити и нето домаћег производа, прилагођене за негативне ствари као што су загађење, су добре за почетак.
Свако ће имат свој омиљени податак. Један од мојих је „сати сна“, који може да буде посредник за баланс живот-посао или стрес. Број сати сна је у САД у сталном опадању од 8 часова у 1940. години до 6,8 часова у садашњости. Е, то је статистика по којој знам да се руководим.

Овај текст је преузет у оригиналу, на енглеском језику са сајта Светског економског форума:
https://www.weforum.org/agenda/2018/01/gdp-frog-matchbox-david-pilling-growth-delusion/

(David Pilling, Africa Editor, The Financial Times)
Превео и прилагодио: Ђорђе Стојковић

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here