Dr Ivan Pajović: KRIMSKI TATARI ŽELE DA ŽIVE U RUSIJI

Podelite:

 

Sredinom maja mlada spisateljica Diana Kadi, po nacionalnosti Krimska Tatarka, napisala je javno pismo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.

U svom pismu ona govori kako je deportacija Krimskih Tatara 1944. godine tragedija, bolna rana, koju bez prestanka pozleđuju kijevske vlasti, kako bi zavadile Krimske Tatare sa Rusima. Ukrajinski mediji neprekidno zasipaju javnost naslovima tipa „Deportacija kojoj nema kraja”, „Mračni geto za Krimske Tatare” i slično. Na desetine naručenih tekstova na temu „neprekidne represije”, koje su u suštini glupa analogija današnjih događaja sa slučajevima u sovjetskoj prošlosti. Za ne poverovati, čak su i građani Lavova pokazali solidarnost sa Krimskim Tatarima i pokrenuli akciju sećanja na žrtve deportacije iz 1944. godine.

Ne dopada mi se da mi trpimo posledice postupaka potkupljenih kijevskih agitatora. Na to je potrebno odgovoriti. Želim da istupim u Bundestagu sa istinitim informacijama o tome šta se zaista događa na Krimu, kako se Krimski Tatari odnose prema Rusiji i takozvanoj aneksiji”, izjavila je Diana Kadi.

Za dvadeset i više godina, koliko smo bili u sastavu Ukrajine, od kijevskih političara nije se mogla čuti ni reč o Krimskim Tatarima. Ali zato posle prisajedinjenja Krima Rusiji na tu temu je postalo moderno špekulisati. Na međunarodnom nivou donose se rezolucije o navodnom ugnjetavanju Krimskih Tatara. A sve je upravo suprotno: na Krimu se sa odobravanjem gleda na učenje krimsko-tatarskog jezika, štampaju se knjige, udžbenici, otvaraju se škole… Rešavaju se i tako bolna i komplikovana pitanja za povratnike, kao što je dodela placeva, zemljišta. Moja porodica je takođe dobila plac, a za vreme ukrajinske vlasti o tome nismo mogli ni da maštamo. Jednom reči, odnos prema nama se značajno izmenio: po mom mišljenju, to je povezano sa činjenicom da je Rusija mnogonacionalna zemlja u kojoj razni narodi žive složno”, zaključuje spisateljica.

Rečenome treba dodati da su vlasti Krima nedavno izdvojile 10 milijardi rubalja (oko 140 miliona dolara) za kupovinu stambenog prostora i poboljšanje uslova života rehabilitovanih naroda. Državna duma Rusije je donela zakon koji predviđa nove olakšice licima koja su bila nezakonito iseljena sa teritorije Krima.

Da Krimski Tatari nemaju nameru da napuštaju Krimsko poluostrvo, a još manje da se preseljavaju u Ukrajinu, dokazuju i podaci sociološkog istraživanja sprovedenog na Krimu. Samo je dva procenta ispitanih izrazilo želju da pređu u neki drugi region Rusije, a ni jedan jedini čovek nije izjavio da želi da pređe u Ukrajinu! Uzgred, istraživanje su sproveli sami Krimski Tatari na krimsko-tatarskom jeziku.

Verovatno su na Krimu već dovoljno informisani o situaciji u susednoj Hersonskoj oblasti (Ukrajina), gde na vlast pretenduje ekstremistička grupa Mustafe Džemileva pod imenom „Medžlis krimsko-tatarskog naroda”. U Geničkom rejonu „medžlis” je uzurpirao sve, pa i tradicionalni biznis – transport na Krim. U očajanju, stanovništvo je uputilo video-saopštenje predsedniku Porošenku. „Umorni smo od neprestanog pritiska, oni (predstavnici „medžlisa”) prosto nam ne daju da ovde živimo. Pretvorili su naš rejon u svoj feud, hoće da nam otmu i poslednje parče hleba – tvrde autori saopštenja. – Ako se ovako nastavi, sakupićemo žene i decu i blokiraćemo put. Jednostavno ne znamo kako da preživimo. Naša prava niko ne štiti. Vređaju nas u lokalnim medijima, nazivaju nas „divljim životinjama”, „divljim Tatarima”, „crnima”. Problemi naroda uopšte ih ne zanimaju”.

Prema rečima bivšeg deputata Vrhovne rade Alekseja Žuravka, pitanje predaje vlasti Hersonske oblasti u ruke ekstremista „medžlisa” raspravlja se na najvišem nivou. I više od toga, teroristi su se dogovorili o finansiranju „tatarske republike” u Hersonskoj oblasti sa američkom ambasadom i Turskom. Još ranije, Džemilev je davao izjave kako namerava da ovde razmesti bataljon svojih bojovnika. Ekstremiste iritira to što na jugu oblasti niko ne želi da ističe ukrajinske zastave u znak podrške blokadi Krima koju su oni organizovali.

Neveliki gradić Geničesk je za „medžlis” strateški važan punkt. Još pre onog vremena, kada je pred raspad SSSR Krimskim Tatarima dopušteno da se vrate na Krim, upravo ovde su se naseljavali oni koji su želeli biti što bliže svojoj iskonskoj teritoriji, svom zavičaju. Danas ekstremisti nametljivo predlažu da se Geničesk proglasi privremenom prestonicom „ukrajinskog Krima”. Takva situacija se ne sviđa previše ni predstavniku Petra Porošenka, koji u Hersonskoj oblasti de-fakto predstavlja samo dekorativnu figuru.

Krimske Tatare, koji su ostali na Krimu i dobili pasoše Ruske Federacije, Džemilev i njegov saradnik Čubarov nazivaju izdajnicima i proriču im nezavidnu sudbinu „posle oslobođenja”. Refat Čubarov proriče da će izdajnici sa okupiranog Krima, koji su podržali Rusiju, prvi bežati sa poluostrva kada dođe vreme njegovog oslobođenja. Redovi „medžlisa” su se značajno proredili posle otcepljenja poluostrva, pa stoga vođe moraju da podižu borbeni duh „tatarskog podzemlja” vatrenim govorima i zastrašivanjem „budućim vešalima” na Krimu.

Ukrajinski novinar Ruslan Kocaba nedavno je posetio Krim i napravio intervju sa predstavnicima Krimskih Tatara. „Ja, kao ukrajinski patriota, bio sam protiv toga da Krim bude Ruski – rekao je novinar. – Ali, razgovarao sam sa više stotina žitelja Krima, među njima i sa Krimskim Tatarima. Oni ne žale što se sada nalaze u krilu Rusije”. Do 90% „obespravljenih” Krimskih Tatara izrazilo je svoj negativan stav prema Džemilevu, Čubarovu i drugim aktivistima „medžlisa”, optužujući ih za raspirivanje međunacionalne mržnje.

„Džemilev se potpuno odaljio od interesa Krimskih Tatara – naglašava bivši poslanik Rade Vladimir Olejnjik. – Krimski Tatari, koji žive na svojoj iskonskoj zemlji, osećaju da vlast daje sve od sebe kako bi im učinila život boljim”. Žitelji Krima svih nacionalnosti, među njima i Tatari, više sebe i ne vide van Rusije, a to je za Kijev kost u grlu. „Džemilev i njegovi istomišljenici apsolutno ne shvataju da stanovnici Krima, među njima i Krimski Tatari, njih ne podnose” – zaključuje Olejnjik.

Sada je na Krimu suša, u mnogim rejonima stradaju usevi, a trpe i sami Krimski Tatari. Za to vreme Mustafa Džemilev igra od sreće. I sa ponosom izjavljuje da je za sušu odgovorna Ukrajina, budući da su ukrajinske vlasti zatvorili dotok vode kroz Severokrimski kanal. Kako on kaže, Kijev ni po koju cenu neće pustiti vodu na Krim, a „medžlis” ga u tome podržava. Prava jezuitska taktika: udri po svojima, kako bi uplašio tuđe.

Radila sam u medžlisu i lično znam i Džemileva, i Čubarova – priča Diana Kadi. – Tokom mnogih godina, uz pomoć Ukrajine, oni su oprali ogroman novac, između ostalog i turski. Ali, kada je ovde zavladala Rusija, te mogućnosti su prestale. Sada oni zarađuju na propagandi – kruže po svetu i drže predavanja kako u Rusiji ugnjetavaju Krimske Tatare. Medžlisovci su ne jednom pokazali kako su im bliske terorističke metode. To naročito dokazuje nedavni slučaj zastrašivanja krimskog muftije Emirali Ablajeva. Ablajev je aktivni borac protiv špekulacija o islamu i protiv pokušaja ekstremista da iskoriste verski faktor u delovanju protiv Rusije. Dakle, ako su spremni da podignu ruku na muslimanskog lidera, šta zapravo njima znače obični Krimski Tatari, koji su ne jednom dokazali kako ne žele imati ništa zajedničko sa „medžlisom”, a takođe da ne žele živeti u sastavu Ukrajine”.

Nije tajna da se „medžlis” odavno pretvorio u lukrativni biznis-projekat za nekolicinu njegovih organizatora, pre svega za samog Džemileva. Bez prećutnog, a ponekad i pismenog odobrenja „medžlisa”, Krimski Tatari u doba ukrajinske vladavine Krimom nisu imali prava ne samo da pokrenu svoj biznis, već čak nisu smeli ni kuću da sagrade. „Medžlis” je bio brigada reketaša, kojima su ljudi morali davati novac iz ma kog razloga.

Na tome je Mustafa Džemilev i utemeljio svoj biznis. On je vlasnik građevinskih firmi u Turskoj, niza trgovinsko-rekreativnih kompleksa na obali Sredozemlja, hotela, restorana. Krimski političari tvrde da se delatnost Džemileva finansira iz inostranstva. Lider partije „Mili Firka” Vasvi Abduraimov kaže da je za pokušaj probijanja ruske granice u rejonu Armjanska 3. maja 2014. godine (dakle posle prelaska Krima pod rusku jurisdikciju), Džemilev dobio poljsku nagradu „Solidarnošć” i milion evra u gotovini.

Pre nekoliko godina u Simferopolju je zverski ubijen osnivač i izdavač novina „Glas omladine”, 22-godišnji lider omladinskog pokreta Krima Norik Širin, borac protiv ekstremizma i pokušaja cepanja društva po nacionalnim šavovima. Mnogi su tada primetili da su Norika ubili dan uoči otvaranja četvrte sesije Kurultaja (nacionalnog kongresa) Krimskih Tatara. Uoči tog skupa Širin je na stranicama „Glasa omladine” žestoko kritikovao Džemileva i njegovu ekipu, optuživao ih je za rusofobiju i izvršavanje naloga zapadnih i turskih obaveštajnih službi. Jedan od veterana nacionalnog pokreta Krimskih Tatara Rustem Apazov tada je govorio da svi tragovi vode ka rukovodstvu „medžlisa”. Izjavio je i da je ubistvo Norika Širina veoma slično sa drugim zločinom, izvršenim početkom devedesetih godina. Tada je od ruke plaćenih ubica pala jedna od društveno najuvaženijih ličnosti, lider Nacionalnog pokreta Krimskih Tatara, Jurij Osmanov.

„Sklonost Džemileva i Čubarova saradnji s ekstremističkim grupama koje su pod istragom u celom naprednom svetu oduzela im je pravo da predstavljaju krimske Tatare. Od sada sve njihove izjave, na bilo kakvim skupovima, biće shvaćene kao istupanje privatnih lica“, piše u rezoluciji koja je usvojena na kongresu društvenog pokreta krimsko-tatarskog naroda „Kirim“.

Delegati kongresa oduzeli su Džemilevu, Čubarovu i Isljamovu ne samo pravo da nastupaju u ime krimsko-tatarskog naroda, nego i da predstavljaju njegove interese na međunarodnim skupovima. „Mi, krimski Tatari, stidimo se Džemileva, Čubarova i Isljamova, koji su ukaljali čast našeg mudrog, strpljivog i trudoljubivog naroda“, piše u dokumentu.

Sada Džemilev ima nove zadatke. Na primer, on želi da nađe negde ratnu flotu, koja bi blokirala ruski Krim. Čak još i ovo: na njegov predlog ukrajinska Rada je formirala „specijalnu istražnu komisiju” za preimenovanje naseljenih mesta na Krimu. Već su odlučili da Sevastopolj nazovu Ahtijar, Simferopolj – Akmesdžit, Evpatoriju – Gezlev… Sve u svemu, više od hiljadu naselja! Krimljani zbijaju šalu: u Kijevu tako slobodno mogu da preimenuju i planete po kosmosu…

Presude za silovanja, mahinacije sa nepokretnostima i budžetskim novcem, organizovani kriminal… sve je to vezano za delatnost Džemileva. Ali više nije u pitanju lično on i njemu podobni. Rukovodstvo „medžlisa” deo je evro-atlantističkog projekta, koji ne predviđa integraciju Krima u evroazijski prostor. Obaveze koje su Džemilev i Čubarov preuzeli od Brisela i Vašingtona iznad su onih mogućnosti koje je pred njima otvarala Rusija, smatra lider društvene organizacije „Mili Firka” Vasvi Abduraimov.

Sa razumevanjem je zbog toga prihvaćena zabrana ulaska na Krim liderima „medžlisa”, a mnogi su to dočekali sa olakšanjem. Krimski Tatari danas vide da je u Simferopolju, napokon, počela gradnja velike džamije. Novi muslimanski objekat moći će da primi 5.000 vernika. Kupola će biti visoka 28 metara i imaće i četiri minareta visine 50 metara. Njena veličina će premašiti najveće džamije koje trenutno postoje na poluostrvu koje su krimski kanovi gradili još u 16. veku — Džuma i Han-džamiju u Evpatoriji. „Građevina će biti napravljena u osmanskom stilu sa elementima krimsko-tatarske arhitekture. Naći će se tu i mozaici, arabeske, mermer i, naravno, krimski beli kamen. Mnogo detalja se još drži u tajnosti“, rekla je Zera Emirsuin, portparolka Duhovnog centra muslimana Krima.

Krimski Tatari sada grade svoje kuće, organizuju svadbe, uspešno trguju. Na poluostrvu leti dočekuju više od šest miliona turista, stoga tatarski biznis računa na dobre prihode. „Mi smo glasali za Rusiju, to je bio naš svesni izbor. Mi smo tada želeli samo bezbedan život, a kao rezultat dobili smo još i pravu slobodu, stabilnost” – kaže Krimski Tatarin Farid Bašarov, koji je rođen u Evpatoriji sredinom 1980-tih.

Novu rusku realnost prihvatio je i krimski muftija i deo bivšeg rukovodstva medžlisa. Oni su dobili nekoliko rukovodećih mesta na nivou Krima, npr. mesto vicepredsedavajućeg lokalnog parlamenta.

Narodi koji su u doba Staljina pretrpeli represije: Kalmici, Čečeni, Inguši, Balkarci, Karačajevci – u današnjoj Ruskoj Federaciji imaju svoje republike, svoje vlade, parlamente, svoje predstavnike u federalnim organima vlasti. A u unitarnoj Ukrajini proglašena je doktrina „Jedna zemlja, jedna nacija, jedan jezik, jedna vera” – ni za koga drugog nema mesta, ne samo za Krimske Tatare. „U Ruskoj Federaciji živi više od 20 miliona turko-muslimana, naših najbližih krvnih rođaka. I mi predstavljamo deo tog sveta, što takođe predstavlja garanciju naše bezbednosti” – zaključuje Vasvi Abduraimov.

Naravno, u Kijevu se tome ne raduju. Shvativši da se poluostrvo brzim koracima integriše u Rusiju, kako u socijalnom, tako i u infrastrukturnom pogledu (najbolji primer za to je otvaranje mosta preko Kerčkog zaliva), Ukrajina pokušava da Krim pretvori u buktinju nezadovoljstva i u konačnom ishodu da ga vrati pod svoju kontrolu. Kijevski režim je naročito zabrinut zbog uključivanja zapadnog biznisa u ruske projekte na Krimu, koji će u najskorijoj budućnosti početi da donose solidne prihode onim investitorima koji su ovde ulagali. Jasno im je da taj proces Džemilev i njegovi istomišljenici ne mogu nikako zaustaviti.

Dr Ivan Pajović, Vidovdan

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here