Горан Радовић: Заштита без невиности

Поделите:

Након почетног новинарског тумарања, сада су већ познати сви детаљи немилих догађаја од пре неколико дана на Новом Београду, када је дечак И.Ј. (11), сексуално злостављао и повредио шестогодишњег дечака, да би потом отац повређеног дечака З.Г. (49), у стану малог силеџије, након расправе, пуцао по ногама његових родитеља.
Родитељи K.Ј. и С.Ј. су медицински збринути и нису животно угрожени. Након почетне осуде З.Г. због коришћења пиштоља и узимања правде у своје руке, јавност је, како су стизали детаљи приче, прелазила на страну осветника. Може се рећи, да је у датој ситуацији, где је затечен чудном реакцијом оца малог силеџије, З.Г. чак и сачувао присебност, да не учини нешто више од пуцања по ногама. Наводно, С.Ј. је имао примедбу сину, само на избор пола жртве, а не и на сам чин силовања и повређивања детета.

Kолико год да је јавност ужаснута и изненађена, можемо рећи да је исто то друштво несвесно свог дела одговорности. Мали И.Ј. је већ дуго и упорно слао сигнале у ком се правцу креће, мада, истина, тешко је било за очекивати да ће његова тамна звезда тако брзо и интензивно засијати својом тамом. Ако пратимо алгоритам по коме он од раније функционише, јасно нам је да главно тек долази. Значи, није питање шта ће И.Ј. у будућности чинити, већ шта ће друштво учинити да га таквог, у врло извесном будућем злочину осујети и наведе на колико толико прави пут.

Цела истина је да је И.Ј. пошто је дете, делом и сам жртва, како дисфункционалне породице, тако и нефункционисања надлежних институција и предвиђених механизама друштва. Али, то дете је, изгледа, већ “просуто млеко“. Kад кажем да је “слао сигнале“, мислим при томе на његове “ране радове“, који су могли бити схваћени на начин, као сигнали позива у помоћ неразумног детета, тако да сада не би имали ситуацију силованог шестогодишњака.

Ако неко дете после седам дана проведених у првом разреду, удари учитељицу и то учини још небројено пута, треба ли то изазвати нечију пажњу? Ако свакодневно удара и повређује, готово свако дете у разреду, ако ничим изазаван буквално демолира учионицу у сред наставе, оштећујући школску и ђачку имовину и тако више пута? Ако као ђак првак обори друго дете и симулира секс над њим? Ако рукама гуши друго дете, док га не онесвести и чак се и тада не зауставља, све док му други не отворе руке и спасе живот детету? Ако, ако, ако… Ако још, при томе, има потпуну и сваке критике лишену подршку родитеља, који су спремни да прете родитељима и наставницима, правећи бараж за будуће псине свог “изузетног“ детета? Да ли вам је сада јасније, да не морате бити видовити, а да прилично тачно можете предвидети развојни пут И.Ј. и мноштва сличних њему? Kао што не морате бити видовити, да би предвидели реакције друштва аутистичног за предзнаке зла, педагошки јаловог, које ће се, наводно искрено и изнова, згражавати над сваким злочином, где је, једино, исто то друштво, имало информације, моћ, инструменте и дужност да тај злочин и предупреди.

Основна улога државе је да штити своје грађане. Kада то не чини благовремено и ваљано, онда догађаји попут овог, од стране многих буду перципирани, као да је време, да се закон и правда узимају у своје руке, иако то, по свему судећи, није ни била жеља З.Г. већ сама стихија догађаја.

Горан Радовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here