Goran Radović: Zaštita bez nevinosti

Podelite:

Nakon početnog novinarskog tumaranja, sada su već poznati svi detalji nemilih događaja od pre nekoliko dana na Novom Beogradu, kada je dečak I.J. (11), seksualno zlostavljao i povredio šestogodišnjeg dečaka, da bi potom otac povređenog dečaka Z.G. (49), u stanu malog siledžije, nakon rasprave, pucao po nogama njegovih roditelja.
Roditelji K.J. i S.J. su medicinski zbrinuti i nisu životno ugroženi. Nakon početne osude Z.G. zbog korišćenja pištolja i uzimanja pravde u svoje ruke, javnost je, kako su stizali detalji priče, prelazila na stranu osvetnika. Može se reći, da je u datoj situaciji, gde je zatečen čudnom reakcijom oca malog siledžije, Z.G. čak i sačuvao prisebnost, da ne učini nešto više od pucanja po nogama. Navodno, S.J. je imao primedbu sinu, samo na izbor pola žrtve, a ne i na sam čin silovanja i povređivanja deteta.

Koliko god da je javnost užasnuta i iznenađena, možemo reći da je isto to društvo nesvesno svog dela odgovornosti. Mali I.J. je već dugo i uporno slao signale u kom se pravcu kreće, mada, istina, teško je bilo za očekivati da će njegova tamna zvezda tako brzo i intenzivno zasijati svojom tamom. Ako pratimo algoritam po kome on od ranije funkcioniše, jasno nam je da glavno tek dolazi. Znači, nije pitanje šta će I.J. u budućnosti činiti, već šta će društvo učiniti da ga takvog, u vrlo izvesnom budućem zločinu osujeti i navede na koliko toliko pravi put.

Cela istina je da je I.J. pošto je dete, delom i sam žrtva, kako disfunkcionalne porodice, tako i nefunkcionisanja nadležnih institucija i predviđenih mehanizama društva. Ali, to dete je, izgleda, već “prosuto mleko“. Kad kažem da je “slao signale“, mislim pri tome na njegove “rane radove“, koji su mogli biti shvaćeni na način, kao signali poziva u pomoć nerazumnog deteta, tako da sada ne bi imali situaciju silovanog šestogodišnjaka.

Ako neko dete posle sedam dana provedenih u prvom razredu, udari učiteljicu i to učini još nebrojeno puta, treba li to izazvati nečiju pažnju? Ako svakodnevno udara i povređuje, gotovo svako dete u razredu, ako ničim izazavan bukvalno demolira učionicu u sred nastave, oštećujući školsku i đačku imovinu i tako više puta? Ako kao đak prvak obori drugo dete i simulira seks nad njim? Ako rukama guši drugo dete, dok ga ne onesvesti i čak se i tada ne zaustavlja, sve dok mu drugi ne otvore ruke i spase život detetu? Ako, ako, ako… Ako još, pri tome, ima potpunu i svake kritike lišenu podršku roditelja, koji su spremni da prete roditeljima i nastavnicima, praveći baraž za buduće psine svog “izuzetnog“ deteta? Da li vam je sada jasnije, da ne morate biti vidoviti, a da prilično tačno možete predvideti razvojni put I.J. i mnoštva sličnih njemu? Kao što ne morate biti vidoviti, da bi predvideli reakcije društva autističnog za predznake zla, pedagoški jalovog, koje će se, navodno iskreno i iznova, zgražavati nad svakim zločinom, gde je, jedino, isto to društvo, imalo informacije, moć, instrumente i dužnost da taj zločin i predupredi.

Osnovna uloga države je da štiti svoje građane. Kada to ne čini blagovremeno i valjano, onda događaji poput ovog, od strane mnogih budu percipirani, kao da je vreme, da se zakon i pravda uzimaju u svoje ruke, iako to, po svemu sudeći, nije ni bila želja Z.G. već sama stihija događaja.

Goran Radović

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here