Иван Пајовић: ПОЛИТИЧКО САМОРАСКРИНКАВАЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Поделите:

 

 

Последња превара гора је од прве (немачка пословица)

У Републици Молдавији неочекивано су поништени избори за градоначелника Кишињева, које је добио кандидат проевропске опозиције Андреј Нестаси. Неочекивано, пре свега зато што су међународни посматрачи и противкандидат који је изгубио признали коректност избора. Коментаришући, Нестаси је ту одлуку назвао „криминалном”, а заседање суда као „апсурд”.

Европски парламент је изразио „изузетну забринутост због пресуде у молдавској престоници, која је донета на основу сумњивих и нетранспарентних података”. Посланик у Европском парламенту Петер Михалко такође је изразио „изразиту забринутост” због поништавања избора. У изјави немачке амбасаде говори се да су избори прошли коректно. Изабрани кандидат требало је да ступи на своју дужност. Амбасада САД такође се изјаснила о „неочекиваној и нетранспарентној” одлуци, која подрива поверење молдавског народа у демократичност изборних процеса.

Коме је то требало у моменту када се у Републици Молдавији како на политичком, тако и на економском нивоу уочава напредак?” – лукаво се пита председник владе Павел Филип. Одговор је очигледан. Молдавска јавност, схватајући ту одлуку као политичку, приписала је то владајућој Демократској партији (ПДМPartidul Democrat din Moldova) и њеном председнику Владу Плахотњуку. Као закулисни интригант, Плахотњук озбиљно трује друштвену климу у земљи. На прошлим изборима његова ПДМ је добила 16% поверења бирача; међутим, она контролише парламентарну већину и има могућност да практично самостално формира владу.

Бивши министар образовања Маја Санду схвата поништавање локалних избора као још један доказ да Плахотњук успева да себи потчини све државне институције, укључујући и правосуђе. Маја Санду, која је у време предизборне борбе одлучно подржала Нестасија, упозорава да је потврда поништавања избора од стране Врховног суда заправо „Плахотњукова објава рата свим грађанима”. Чланове владе назвала је људима који су под Плахотњуковом контролом и који само фингирају реформе. Умешаност Плахотњука у рад правосудних органа и изборне процесе нарушава европске стандарде, које је Молдавија обавезна да испуњава, јер је закључила споразум о придруживању Европској Унији.

Незаконито деловање, по свему судећи, прикривају, чак и учествују у њему, многе државне институције, укључујући ту и Народну банку, контролне и правосудне органе. Бивши премијер Валериј Стрелец захтевао је удаљавање са дужности главног тужиоца и шефа Антикорупционог комитета, који се сматрају Плахотњуковим људима.

Примедба: пета проевропска владина коалиција, са премијером Стрелецом, одржала се на власти свега 80 дана. Самим тим она је потукла рекорд претходне владе Кирила Габурича, која је опстала 120 дана.

После хапшења Влада Филата (премијера Молдавије од септембра 2009. до марта 2013) Влад Плахотњук се сматра најмоћнијим човеком у земљи, премда не заузима никакву политичку функцију. Његов утицај на стратешки важне институције, секторе и личности сматра се одлучујућим, а финансијска средства – практично неограничена.

Недавно су многи посланици Европског парламента захтевали одлагање финансијске подршке земљи, будући да је Кишињев (боље рећи Плахотњук), не обазирући се на савете Венецијанске комисије Савета Европе, променио изборни систем у Молдавији.

Пропорционални изборни систем, заснован на партијским листама, замењен је мешовитим изборним системом, у ком се 50 посланика (од укупно 101) бирају директно у изборним окрузима простом већином гласова. Управо у томе и лежи корен проблема. Венецијанска комисија је упозорила да такозвани независни кандидати фактички потпадају под утицај бизнисмена и њихових личних интереса. То се може сматрати указивањем директно на Влада Плахотњука, наглашава немачки научник Мартин Зиг. Широки слојеви друштва категорички одбацују реформе, јер оне служе као инструмент за одржавање ПДМ-а на власти.

Плахотњук и његова партија разматрају друге начине како би манипулисали предстојећим парламентарним изборима. Контрола над парламентом за Плахотњука је питање преживљавања.

Из тог разлога нико се није зачудио што су главни кандидати за место градоначелника Кишињева Андреј Нестаси, Јон Чебан и Силвија Раду. Чебан је социјалиста, Силвија Раду се декларише као независна, али иза кулиса постоји њена снажна повезаност са Плахотњуком. Нестаси и Чебан су прошли у првом кругу. После тога Плахотњук је испао из игре, премда је имао одрешене руке за трговину.

Градоначелник престонице Дорин Киртоаке налази се у кућном притвору. За то време Кишињевом наставља да влада Плахотњукова марионета, контролишући предизборну ситуацију и новчане токове у највећем граду Молдавије.

Држава као captured state

Према истраживањима, Плахотњук је по старом политичар са најнижим поверењем међу становништвом, а ниво поверења у његов ПДМ је око 9% у бирачком телу. Партије које сарађују са ПДМ, као што су Либерална и Европска народна партија, имају поверење бирача не веће од 1—2 процента. Око 80% Молдаваца сматра да се земља креће у погрешном правцу.

Дипломате ЕУ оцењују Молдавију као failed state, стручњаци за ту земљу дефинишу је кao captured state. Обе оцене се подударају: у Кишињеву управља клика олигарха, чија се слика света заснива на томе да не само економија, већ ма која државна институција морају служити њима лично и сваки аспект друштвеног живота мора се потчињавати њиховим интересима” – нагласио је ЕУ посланик Хелмут Шолц на пленарној седници 5. јула 2018. године у Стразбуру.

Резултати се виде свакодневно. Резултати избора, као и у Кишињеву, произвољно се поништавају, закони о изборима се не поштују, политички противници се криминализују, њих уз помоћ адвоката застрашују кривичним гоњењем или приморавају на политичку емигразију у земље ЕУ. У Молдавији корупција, нарушавање основних права човека, злоупотреба службеног положаја и самовоља правосуђа иду руку под руку са крађама милијарди евра друштвеног новца, а држава пере руке, што такође захтева истрагу. Таква игра траје већ десет година.

Назовимо их, напокон, својим именима: Плахотњук, Филат, Шор, Платон. Потпуно је јасно како функционише систем у Молдавији. Мањина се безгранично богати, а мноштво живи у беди и принуђено је да тражи посао и своју будућност ван земље. Свакодневно им медији под контролом олигарха намећу како алтернатива не постоји. То наравно није тачно, алтернатива постоји, зато ми и морамо да замрзнемо макрофинансијску помоћ, а Европску комисију и Савет Европе убедити да лопове и манипулаторе подвргну санкцијама на личном нивоу” – рекао је Хелмут Шолц.

Средином октобра 2015. споменути Илан Шор (садашњи градоначелник Оргејева, родом из Тел Авива) саопштио је Националном центру за борбу против корупције да је за неколико последњих година предао бившем премијеру Владу Филату новца у вредности око 250 милиона евра. Заузврат он је искористио свој политички утицај како би Шору обезбедио све могућности за остваривање профита, уједно му предавши банку која је потом учествовала у крађи милијарде америчких долара (такозвана Крађа века). Ова афера је изазвала финансијску и економску кризу, која је и без тога сиромашну земљу гурнула у најгору социјалну кризу од момента стицања независности.

Шор је вероватно гангстер и веома је богат, а народ у Оргејеву је сиромашан, тврди „Frankfurter Allgemeine Zeitung”. Његов партнер Влад Филат, коме је канцеларка Ангела Меркел 2012. обећала подршку на путу у ЕУ, допао је затвора. То у земљи нико не доживљава као успех у борби против корупције, јер главно тужилаштво има имиџ послушника Филатовог супарника, Влада Плахотњука.

А све је почело тако добро…

Прошлих година Република Молдавија се сматрала примером за остале земље „Источног партнерства”, које је иницирала ЕУ. Дуго времена Брисел је прихватао као истину приче о молдавским успесима, притом је Молдавија уживала посебну пажњу федералног канцелара, што је у великој мери повезано са личним обавезама у односима према тој земљи, пише Матијас Јубелијус из Фондације Фридрих Еберт. Наравно, ту нема логике. Али онај ко покушава да рационално схвати Ангелу Меркел, тај прилично често сасвим губи оријентацију.

Прошле године Европска комисија је одобрила издвајање додатних 100 милиона евра макрофинансијске помоћи, премда је огроман банкарски скандал у тако малој мери истраживан, једнако као и развлачење новца ЕУ по џеповима корумпиране елите.

Закључци Савета Европе по питањима Републике Молдавије (Брисел, 26. фебруар 2018. године) гласе:

…2. Примивши на знање Закључке Савета од фебруара 2016. године, влада Републике Молдавије спровела је многе законодавне иницијативе, које се тичу приоритетних сфера реформи, указаних од стране Савета.

5. Савет поздравља конструктивни допринос Републике Молдавије самиту „Источно партнерство”.

10 Слобода медија и плурализма јесу предуслов демократског друштва. (Узгред речено, олигарх Влад Плахотњук контролише четири петине свих ТВ канала и три радио-станице).

15. Савет поздравља последње мере, које су предузете у сфери борбе против корупције, а такође доношење закона о борби против прања новца, у складу са којима су правне норме сагласне са стандардима ЕУ.

17. Савет подржава реформе које су усмерене на обезбеђење макроекономске и финансијске стабилности…“

Шта је то друго, ако не емоционално слепило помешано са еуфоријом??

ЕУ већ много година говори о демократским реформама. Брисел подржава процес реформи милионима евра. Али порозападне партије имају само звучна имена, упозорава политиколог Оазу Нантој из Institute for Public Policy у Кишињеву. У стварности, далекосежне реформе их сасвим не интересују. „Заозбиљно се код нас само краде. Све остало није озбиљно. И народ овде повезује Европу са тим политичарима”.

Није јасно чему ли су се у таквом случају надали аутори документа… Плахотњуку није падало на памет да испуни ниједан од савета, који се тичу развоја демократије, права човека или елементарних слобода, јер би тако нешто подривало саму суштину његове власти. Или аутори не схватају молдавску стварност, или ми видимо пример обичног замазивања очију у нади да ће на крају све ипак бити у реду.

Све то личи на неки облик другоразредног театра и комедије. Како се то каже у једној немачкој песми: „Где год да води пут – биће оно шта буде”. ЕУ, како то често бива, сама себе дискредитује, када сарађује са таквим личностима као што је Плахотњук и њему налик „проевропски” корумпирани политичари.

Огромна фрустрација у Бриселу

Прошла је зима, дошло је лето. Данас се све види другачије. У Бриселу царује фрустрација и збуњеност. Светска банка обуставља своју помоћ позивајући се на преваре и корупцију у финансијском сектору. ММФ је привремено обуставио преговоре о новом споразуму са Молдавијом. ЕУ поново обуставља своју буџетску помоћ.

У фебруару 2018. године Савет Европе је подржао реформске кораке који су већ предузети у Молдавији. А у јулу 2018. године Европски парламент изражава „дубоку узнемиреност даљим погоршавањем демократских стандарда у Републици Молдавији”; потврђује своју забринутост „због опадања правне државе… неуважавања права човека, претеране приватизације државних институција, систематске корупције”. То је, у суштини, права пресуда.

Куповна моћ становништва опала је испод нивоа из 1990. године. Цене производа расту, као и дугови, држави прети банкрот. Подршка интеграцији у ЕУ, међутим, дошла је до најниже тачке. Ако се та тенденција настави, онда ће поверење грађана Молдавије у Европску Унију, које је већ опало са 72% на 38%, још више опадати. Пренапрегнута ситуација, повезана са Плахотњуковим енормним самообогаћењем, изазива гнев.

Недавно је конгресу САД представљен документ са карактеристичним именом: „Истражити банкарску аферу таквих лица, као што је Влад Плахотњук”. Неконтролисаност додељених средстава просто је скандалозна. Мора се зауставити прилив новца у Молдавију, спровести независна истрагу унутар ЕУ и казнити бриселске бирократе, које сасвим сигурно учествују у корупцији.

Како су органи ЕУ могли довести земљу до такве кризе? Они морају у своје сопствено име да одговарају за то!

Др Иван Пајовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here